Izvor: Southeast European Times, 02.Avg.2011, 01:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stipe Mesić: „Potrebni su političari sa vizijom“

Oni koji promovišu podele još uvek imaju previše uticaja u Bosni u Hercegovini, smatra jedan od veterana političke scene u regionu.

01/08/2011

Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Sarajeva – 1.8.2011.

Stipe Mesić je sa završetkom dva uzastopna mandata na mestu predsednika Hrvatske pre 18 meseci stavio tačku na impresivnu političku karijeru. Decembra je objavio novu knjigu „Doba ekonomske diplomatije“, koju je napisao sa potpredsednicom >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Geoekonomskog foruma Jasnom Plevnik.

Mesić kaže da uživa u penziji, ali i da i dalje prati situaciju u regionu, posebno diplomatske odnose i pokušaje zemalja u regionu da prevaziđu posledice sukoba i trauma s početka devedesetih.

Stipe Mesić je sa dopisnicom SETimesa Bedranom Kaletović razgovarao tokom nedavne posete Bosni i Hercegovini (BiH).

SETimes: Komplikovano uređenje BiH mnogi političari iz inostranstva porede sa Kosovom. Može li se između BiH i Kosova napraviti paralela?

Stipe Mesić: Bosna i Hercegovina bila je celina za vreme bosanskih kraljeva, turske carevine, austrijske vladavine i republika za vreme Titove Jugoslavije i zato se ne može porediti sa Kosovom. Kosovo je nešto drugo. Bosna i Hercegovina ima pravo da postoji kao država uz pravila modernog sveta.

SETimes: BiH još uvek nema uspostavljenu centralnu vlast u zemlji. Mnogi političari iz oba entiteta odlučni su da to tako i ostane. Kako to komentarišete?

Mesić: Kada nema vlasti, onda to podseća na nevladinu organizaciju, a BiH to ne može sebi da dopusti. Izbori ne treba da se posmatraju kao popis stanovništva od koga se u BiH toliko strahuje. Važno je da su [izbori] sprovedeni demokratski, a ako neko neće da bude deo političke platforme, neka ide u opoziciju.

Hrvatski predsednik Franjo Tuđman (levo) i jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević na sastanku u Beogradu u aprilu 1991. [Arhiva/Rojters]

Problem nastaje baš zbog toga što svi žele da budu na vlasti, a ne u opoziciji.

Kada je [bivši hrvatski predsednik Franjo] Tuđman sa Miloševićem delio Bosnu, ja tu nisam hteo da ostanem, nego sam otišao u opoziciju i to je za mene bila časna odluka. Demokratija ima rešenja za sve, ali u čemu je poenta izbora ako se sve mora deliti po nacionalnom ključu? U BiH žive i građani, ne samo narodi.

SETimes: Brojni političari u BiH iz reda hrvatskog naroda smatraju da su njihova prava u BiH zanemarena. Da li je položaj hrvatskog naroda u BiH takav kakvim ga prikazuju pojedinci?

Mesić: Onog momenta kada bi Hrvati dobili entitet, to bi bio kraj Hrvata u BiH. Tu bi egzistirao samo jedan deo hrvatskog naroda, a veliki deo bi ostao izvan te teritorije što ne bi dalo nikakve rezultate.

O položaju Hrvata se puno govori, ali bez sagledavanja uzroka u prošlosti. Pre početka rata devedesetih godina predsednik Vlade Republike BiH bio je Jure Pelivan, Jerko Doko ministar odbrane, pet ministara najjačih ministarstva bili su Hrvati, guverner Narodne banke bio je Hrvat, 300 profesora, docenata i asistenata isto tako Hrvati, kao i direktori najvećih firmi.

Tada se niko nije bunio, a onda dolazi Mate Boban koji je izjavio da će se svaki Hrvat koji ostane u Sarajevu smatrati izdajnikom Hrvata. Nakon toga Hrvati su počeli malo po malo da napuštaju Sarajevo.

Danas političari koji ništa ne znaju o politici kažu da nema Hrvata u Sarajevu, ali ne kažu ko je doveo do toga. Ne krive Matu Bobana i tadašnji HDZ (Hrvatska demokratska zajednica), nego kažu da je malo Hrvata.

Crkva je među onima koji najviše insistiraju na poziciji Hrvata i kaže da su ugroženi, a ne kaže da je jedan od krivaca hrvatska politika u BiH. Niko ne kaže da bi po sadašnjem broju Hrvata oni trebali u Sarajevu da imaju samo jednog zastupnika, a imaju osam. Treba objektivno reći da se niko ne buni kada dobije više nego što fizički predstavlja. Drugi je problem što nisu dovoljno složni u svojim stavovima.

SETimes: Kako politika zvaničnog Zagreba utiče na položaj Hrvata u BiH?

Mesić: Ja sam zastupao politiku nedeljivosti BiH i to da entiteti nisu države. Sugerisao sam da je potrebno izmeniti Ustav, a ako treba i Dejtonski sporazum. Nadam se da će hrvatska politika ići tim smerom.

Iako sam danas penzioner, još uvek imam dobre odnose sa nekim političarima, ali ima i onih sa kojima sam u dubokoj neslozi. Ne mogu da shvatim političare poput [predsednika RS] Milorada Dodika koji na sastanku sa Srbima u Hrvatskoj kaže: „Srbi, ako niste zadovoljni u Hrvatskoj dođite u Republiku Srpsku!“. Pristojan političar bi pozvao izbegle Srbe da se vrate u svoju domovinu Hrvatsku, ali on i dalje propagira mržnju.

SETimes: Povremeno se priča o prekrajanju granica u BiH. Koji je vaš stav o tome?

Mesić: Što se tiče Evrope, to je definitivno završeno. Bosna i Hercegovina zaslužuje da se što pre priključi EU. Kada se jugoistočna Evropa priključi Evropskoj uniji, više neće biti motiva za rat. Do proteklih ratova je i došlo zbog plana razbijanja BiH. Stvaranje Republike Srpske u vreme rata razbilo je BiH isto kao i stvaranje Herceg Bosne. Samo najveći politički naivac može da misli da je stvaranje tih država u ratno vreme jačalo BiH.

SETimes: Smatrate li da bi snažniji uticaj međunarodne zajednice poboljšao stanje u BiH?

Mesić: Međunarodna zajednica mora da bude prisutna i da poduzme mere prema onima koji blokiraju put BiH ka celovitosti. Takve ljude treba eliminisati iz politike i napraviti prostor za političare sa vizijom koji će usmeriti zemlju ka suživotu, toleranciji i prosperitetu.

Nastavak na Southeast European Times...