Izvor: Politika, 15.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stent pod udarom kritike
Rutinska ugradnja stentova koji služe da se prošire i učine prohodnima suženi krvni sudovi kod osoba koje boluju od stabilne angine pektoris, da bi se sprečio infarkt, našla se pod udarom kritike grupe američkih naučnika. U javnosti, prvo u uglednom medicinskom časopisu "New England Journal of Medicine", a nekoliko dana kasnije i na najvećem kardiološkom svetskom kongresu, održanom u Nju Orleansu, objavljeni su rezultati prve velike studije koja je ukazala da među 2.000 pacijenta tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pet godina praćenja nije bilo nikakve značajne razlike između onih koji su podvrgnuti metodi angioplastike i ugradnji stenta i onih koji su lečeni samo lekovima.
Profesorka dr Zorana Vasiljević, načelnik Urgentne kardiologije Kliničkog centra Srbije, prisustvovala je kongresu u Nju Orleansu na kome su objavljeni rezultati studije, koja je izazvala prilično iznenađenje, jer se očekivalo da pacijenti kojima je ugrađen stent posle operacije žive mnogo bolje, bez tegoba, bez infarkta, duže... Za "Politiku" objašnjava značaj ovog istraživanja.
– Studija je pratila pacijente sa stabilnom anginom pektoris, što je veoma važno naglasiti, jer je reč o onim bolesnicima kod kojih se bol u grudima javlja samo pri naporu, pa mogu da kontrolišu svoje tegobe odgovarajućim načinom života i lečenjem. Duhoviti Francuzi su za koronarnu bolest rekli da je najkapricioznija: može da traje tri minuta, ali i 30 godina, što se odnosi na stabilnu anginu pektoris. Sasvim je druga situacija kada je reč o čestim anginoznim bolovima pri malom naporu što pacijentu značajno menja kvalitet života ili kada se bolovi javljaju u stanju mirovanja i tokom noći. Tada je u pitanju nestabilna angina pektoris i tada je ugradnja stenta neophodna i potrebno je intervenciju što pre uraditi, nakon koronarografskog nalaza – objašnjava dr Zorana Vasiljević.
Autori pomenute studije su tokom pet godina pratili stanje bolesnika sa stabilnom anginom pektoris, koji su bili podeljeni u dve grupe: jedni su dobijali samo lekove, a drugima je posle urađene koronarografije ugrađen stent, veštački krvni sud, uz terapiju lekovima. Očekivalo se da ova druga grupa pacijenata bude mnogo boljeg zdravlja, a ispostavilo se da između pacijenata sa stentom i onih koji su bili samo na lekovima nema značajne razlike. Praktično, rezultati su bili potpuno isti, mada se očekivalo da kod ovih sa ugrađenim stentovima bude manje tegoba, niža stopa smrtnosti, manji broj infarkta. Međutim, ništa od toga se nije desilo, a jedni su bili podvrgnuti metodi koja košta 50.000 dolara i koja pod pritiskom industrije koja pravi stentove postaje jedna od najčešćih medicinskih procedura u Americi.
Kako je kod nas ?
Po objašnjenju profesorke Vasiljević, mi imamo ograničen broj angio sala u kojima se ove procedure izvode. Tako proizlazi da je stent za nekog našeg bolesnika misaona imenica ako u trenutku infarkta ili pogoršanja stanja nije u blizini ustanove koja ima opremu. Takođe, kod nas se ove metode ne rade ni rutinski, niti u onolikom broju koliko bi bilo potrebno.
Kao i sa svim drugim novim, medicinskim metodama, i kod angioplastike odnosno ugradnje stentova u početku sve se tretiralo kao hit, moda, spasonosno rešenje, a tokom vremena dolazi do procene stvarne vrednosti.
Slično se dogodilo sa statinima, skupim lekovima kojima se efikasno kontroliše nivo holesterola i umanjuje rizik od infarkta, ali se zaboravilo da svaki pacijent mora da ima i lični, odgovorni stav prema sebi i zdravlju. Ne može pacijent da puši i pri tom uzima statine, ili da izostavi umerenu, ali redovnu fizičku aktivnost a da očekuje da će mu srce biti zdravo samo zahvaljujući pilulama.
[objavljeno: ]
