Izvor: Politika, 10.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja za „deblje” penzije
Reforme penzionog sistemaneophodne su da bi se zaposleni usmerili na druge fondove osim državnog koji je sve prazniji, kaže Anita Švarc iz Svetske banke
Državni fond je sve prazniji „džak” pa će sve više građana i u Srbiji morati da uplaćuje u dobrovoljne penzione fondove kako bi obezbedili sigurniju starost, ukazuje Anita Švarc iz Svetske banke, ekspert za reforme penzionog sistema koje se sprovodegodinama u tranzicionim zemljama kako bi se zaposleni usmerili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na dobrovoljne i druge fondove.
Pokazalo seda se penzioni sistem ne može održati ako se oslanja samo na jedan stub, odnosno izvor finansiranja. U svetu postoji problem penzionih sistema koji su se, kao sada u Srbiji, oslanjali samo na uplate iz doprinosa osiguranika. Situacija je u svakoj zemlji različita, pa ne postoje reforme „blizanci”. Svetska banka predlaže, reformu penzijskog sistema koja uvodi više stubova, podržavajući istovremeno različite modele.
Srbija je, kao i većina zemalja u regionu, uvela dobrovoljne penzione fondove, ali nema toliko ljudi,konstatovala je i Anita Švarc, koji koriste prednost takvog ulaganja.S druge strane, penzioni deficit u Srbiji je veoma visok, a za vladu bi bilo teško da u ovom trenutku uvede takozvani drugi stub – obavezno dodatno penziono osiguranje. To bi, međutim, dugoročno morala se daučini da bi se izbeglo da penzije ne budu još skuplje za državu.Svetska banka ocenjuje da bi Srbija mogla da uvede i drugi stub tek za petnaestak godina jer će se do tada smanjivati veliki deficit u državnom penzionom fondu. Do tada bi ulaganje u dobrovoljne penzione fondove trebalo da ga „izgura”, da bi se obezbedio novac za sigurne penzije u budućnosti.
„Drugi stub podrazumeva uplatu doprinosa radnika na račun, obično preko posebnih penzionih fondova čiji rad reguliše vlada. Penzioni fondovi investiraju novac uz kamatu, a prednosti ulaganja su što je država u obavezi da isplati penzije u slučaju da novca nema dovoljno u fondu”, istakla je stručnjak za reformu penzionog sistema dodavši da u svetu postoje različiti penzioni sistemi među kojima je isplata penzije sa tri podsistema, kapitalizovana štednja ili njihov „miks”.
Prednost fondova zasnovanih na kapitalizovanoj štednji je u tome što takva štednja nameće odgovornost za sopstvenu penziju, pa država ne morada brine o njoj. Ali, ako zaposleni ne uplaćuje neće je ni dobiti. Ovaj sistem doprinosi razvoju finansijskog tržišta i povećanju ukupne štednje što, opet, gura ekonomski razvoj zemlje. Od 10 novih članica EU sedam zemalja uvelo je ovakvu štednju za penzije dok se u Rumuniji očekuje sledeće godine. Ovaj sistem je skup jer bi vlada morala da isplati trenutno sve penzije, a razlog što ga sve zemlje ne primenjuju je i davanje mogućnosti zaposlenima da koriste kombinaciju dva sistema, pa ako jedan propadne ostaće drugi.
Pored ovih u nekim zemljama, recimo u Sloveniji i Bugarskoj, postoje posebni strukovni penzioni fondovi – za rudare, novinare, lekare, pilote...
Češka je uspešno uvela dobrovoljne penzione fondove u koje ulaže već oko 60 odsto zaposlenih, a većina odvaja doprinose do 500 kruna da bi dobila subvencije države. Ako se, recimo, uplaćuje 100 kruna vlada daje još 50. Za doprinose do 1.500 kruna nema poreza.
Hrvatska je vodila kampanju za uvođenje drugog i trećeg stuba – obaveznih i dopunskih penzionih fondova, pa je sada svaki četvrti građanin član nekog od četiri fonda. Drugi stub je uveden sredinom 2002. godine, a prve penzije se očekuju 2015. u koji se uplaćuje pet odsto doprinosa, a 15 odsto u državni. Do 40 godina starosti moraju svi da uplaćuju, do 50. ko hoće, dok stariji ne moraju.
Biserka Dumić
-----------------------------------------------------------
Norvežani najbogatiji u Evropi
Najveći penzioni fond u Evropi je vladin penzioni fond „Global” iz Norveške, koji je do pre dve godine bio poznat pod imenom Naftni fond, jer se u njega sliva višak prihoda od izvoza nafte u ovoj bogatoj zemlji. I mada nije pravi penzioni fond, ubraja se među slične svetske državne investicione fondove, u koje su se penzioni fondovi uglavnom pretvorili u poslednjih desetak godina. Od 1998. godine „Globalu” je odlukom države dozvoljeno da investira u firme širom sveta, kako bi se povećalo njegovo bogatstvo, ali je broj kompanija u koje norveški novac može da se uloži drastično skresan pre tri godine, kad je osnovan Etički savet i sprečeno davanje novca preduzećima koja krše ljudska prava.
Među proskribovanim firmama su uglavnom velike američke kompanije, kao Boing – zbog održavanja interkontinentalnih balističkih projektila, Lokid Martin zbog proizvodnje komponenata za kasetnu municiju i trgovinski lanac Vol Mart zbog kršenja ljudskih prava i prava radnika.
S. R.
[objavljeno: 11/02/2008]
