Izvor: Politika, 19.Jun.2013, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja tek početak ozdravljenja privrede
Ne čekajmo veće nevolje da bismo se sasvim uverili kako je bankrot zemlje moguć, poručuju ekonomisti vladajućoj koaliciji na vlasti
Ekonomisti pozdravljaju odluku vladajuće koalicije da ministarstva do kraja godine uštede 40 milijardi dinara. Ušteda će sprečiti veće nevolje koje bi nastale novim zaduživanjem za pokriće minusa u državnoj kasi, jer bi došlo do povećanja ionako visoke nezaposlenosti. Naglo pogoršanje premije na rizik, povećanje kamata na dug Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smanjenje prodatih trezorskih zapisa krajem maja i početkom juna, potvrda je da je kriza javnog duga moguća. Milojko Arsić, urednik „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), ukazao je juče, da bi bilo neodgovorno da se čeka da se ona dogodi da bi se uverili u takvu mogućnost.
Ali, da bi uštede postale dugoročne, neophodne su temeljne reforme javnog sektora, naglasio je Arsić, na šta godinama ukazuju svi analitičari kretanja u srpskoj ekonomiji.
– Iako je štednja države nužna, ona nije dovoljna da se zaustave negativni trendovi i postave zdravi temelji za privredni rast – naglašava Arsić. A to znači da ne mogu više da se odlažu promene penzijskog, obrazovnog i zdravstvenog sistema, unapređenje efikasnosti javnih investicija i subvencija.
On upozorava da je, za sada, spremnost za reforme selektivna – u nekim oblastima najavljuju se krupne promene decenijskog finansiranja preduzeća u restrukturiranju i smanjenje subvencija, ali se osporava neophodnost reformi penzijskog sistema. Neke se, kaže, i ne pominju – kao što je unapređenje efikasnosti javnih investicija, državne uprave, obrazovanja... U kratkom roku neophodni su monetarno-fiskalni stimulansi kako bi se sprečio masovan finansijski krah preduzeća i banaka, koji bi se potom preneo na javne finansije i dodatno produbio recesiju.
– Sprovođenje reformi javnog sektora i privrednog sistema je teško, a možda i nemoguće, u okviru širokih koalicionih vlada, zbog čega je nužna reforma izbornog sistema, koja bi dovela do ukrupnjavanja političke scene – primećuje Arsić. – Dok se to ne ostvari, neku vrstu garancije za ostvarivanje dugoročnijih reformi, mogao bi da pruži relativno čvrst aranžman sa MMF.
Da bi se izbegle mere za „gašenje požara” potrebni su planovi i reforme, ukazali su nedavno autori ,,Makroekonomskih analiza i trendova”. Reformski zahvat u javnim finansijama nije moguć bez sveobuhvatne reforme javnog sektora, a ova nije moguća bez jasne koncepcije i jasnog planskog podešavanja efekata i rokova. Reforma je i preduslov fiskalne discipline.
Za Stojana Stamenkovića, fiskalne mere, kao što su majske izmene šest poreskih zakona, nisu reformske; reč je o kratkoročnim ili, u najboljem slučaju, srednjoročnim merama, a tako misle i autori ,,Kvartalnog monitora’’.
– Reformom javnog sektora ne može se smatrati ni obećani nastavak borbe protiv sive ekonomije, likvidacija neprivatizovanih preduzeća u restrukturiranju, i kontrola zarada u administraciji i javnim preduzećima, iako su takve mere u rešavanju akutnog problema javnih finansija nesporne – smatra Stamenković. – Reforme podrazumevaju radikalne promene izmenama važnih sistemskih zakona, koje vode trajnoj konsolidaciji i podizanju efikasnosti države i javnog sektora u celini na svim nivoima. Dobro odmerena reforma za autore MAT-a mora da teži pravednosti u prikupljanju i trošenju budžetskih para, održivosti i rasterećenju proizvodnje; nezavisnosti i odvajanju lokalnih i centralnih javnih finansija, da uspostavi održivost socijalnih funkcija države (penzije, zdravstvo, obrazovanje i socijalna briga) i da bitno pojednostavi i pojeftini mnoge državne poslove.
----------------------------------------------
Čemu osporavanje Fiskalnog saveta
I autori ,,Kvartalnog monitora” oglasili su se povodom kritike koje su se čule iz Vlade Srbije da se prethodnih godina Fiskalni savet nije oglašavao sa upozorenjima na visinu budžetskog deficita i moguću krizu javnog duga. Prema Arsićevim rečima, dok iz vlade dolaze konfuzni i protivrečni stavovi o tome kakva će se ekonomska politika voditi, kao i da li su i kakve reforme neophodne, postignuto je relativno snažno jedinstvo u kritici i osporavanju Fiskalnog saveta, i nešto manje jedinstvo u kritici MMF.
– Umesto argumentovane rasprave o ekonomskim problemima, mogućim politikama i reformama, nude se populizam, poluistine i potpune neistine – stav je FREN-a. – Da bi demokratsko društvo uspešno funkcionisalo, između ostalih uslova, neophodno je postojanje stručne, i od vlade nezavisne, analize ekonomske politike. Takve analize treba da pomognu glasačima da ocenjuju vladu na osnovu njenog doprinosa ostvarenju dugoročnih interesa društva, ali i da smanje političke koristi od ekonomskog populizma.
A. Mikavica
objavljeno: 19.06.2013.
