Izvor: S media, 14.Jan.2012, 21:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj – gorka pilula za 20.000 preduzeća!
Početak 2012. godine doneo je novine privrednom sektoru. Ionako teška ekonomska situacija dodatno je pogoršana pooštravanjem mera za pokretanje stečajnog postupka u preduzećima, čiji su računi blokirani, u kontinuitetu, duže od godinu dana.
Naime, primena postojećeg Zakona o stečaju, usvojenog 2010. godine postepeno je ograničavana, najpre na tri, pa na dve godine... Poslednja mera donosi novinu u obliku automatskog stečaja za firme koje su beznadežno >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zadužene više od jedne godine.
Od stečajnog upravnika Privrednog suda u Beogradu Željka Pešuta saznajemo da će se prva preduzeća susresti sa ovom drastičnom merom od 1. februara.
Agencija za privredne registre još nije objavila spiskove preduzeća koje su zadužene u tom periodu, pa nije poznat ni broj ovakvih firmi.
Obaveze prema državi plaća ko koliko hoće
Vlada Srbije uvodi meru po kojoj neće biti moguće da se isplate plate zaposlenima ako se ne izmire porezi i doprinosi. Po proceni Poreske uprave, takvih preduzeća je oko 52.000, a po proceni Udruženja malih i srednjih preduzeća 60.000 koje zapošljavaju najmanje 130.000 ljudi.
- Oni će ostati prvo bez plata, a onda i bez radnih mesta. Nažalost, država donese mnogo više štete nego koristi, a onda kad vidi kolika je ta šteta, odustane potpuno od primene zakonskih rešenja koje sama donese. Vlada pusti da problem eskalira, a onda kad ga sanira radikalno, unese mnogo više štete nego koristi. Država je sada u dilemi, hoće li 130.000 ljudi ostaviti bez posla ili će ostaviti da plaća kad ko hoće poreze i doprinose, da bi postojalo kakvo-takvo radno mesto – upozorava Milan Knežević.
Prema nalazima Udruženja malih i srednjih preduzeća, takvih firmi je čak 20.000. Podatak koji ostavlja još jači utisak je da je u njima zaposleno više od 60.000 ljudi. Ipak, iako ovi podaci zvuče zastrašujuće, treba napomenuti da se stečaj može smatrati gorkom pilulom koja oslikava realno stanje, uvodi red i postavlja svako pojedinačno preduzeće na zdravu osnovu.
Likvidacija pokazuje stvarnu stopu nezaposlenosti
Bez obzira na ovaj otrežnjujući metod koji sama donosi, Vlada Srbije ne izgleda sasvim odlučno da ga i primeni. Zvuči poznato.
- Nisu primenjivane ni odredbe koje su ranije bile aktuelne, a to je automatski stečaj za preduzeća koja su blokirana tri, pa dve godine. Čak ni te firme nisu izbrisane iz registra – kaže za naš portal predstavnik Udruženja malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.
On naglašava da je očigledno da država, neprimenjivanjem mera, kupuje socijani mir:
- Smatram da ni u ovom slučaju država neće dozvoliti da firme u kojima radi veliki broj ljudi budu likvidirane, da ne bi pokazali kolika je u stvari stopa nezaposlenosti. Naše udruženje ionako tvrdi da je u Srbiji nezaposleno više od milion ljudi!
Samo pojedine firme "puštaju niz vodu"
Primeri firmi u kojima stečaj nije pokrenut, iako su u dubiozi duži vremenski period su brojni. Tekstilna kompanija "Jumko" iz Vranja duguje zaposlenima čak 16 plata, fabrika “Simpo“ je dužna mnogo novca za poreze i doprinose a nastavlja da radi, „Zastava oružje“ iz Kragujevca takođe.
Stečaj "progutao" 12.000 firmi!
Od predstavnika Udruženja malih i srednjih preduzeća Milana Kneževića saznajemo da je tokom prošle godine, po odredbi Zakona koji je automatski stečaj pokretao protiv firme koja je zadužena duže od dve godine, ova sudbina zadesila oko 8.000 preduzeća. Tome treba dodati još 3.600 preduzeća koja su pod uobičajenim okolnostima otišle u stečaj. U ovom periodu otvoreno je svega 6.000 novih firmi. Duplo manje!
- Država toleriše pojedinim firmama koje su dugo u blokadi, dozvoljava im da otvaraju nova preduzeća na koja prebace imovinu, da imaju paralelne račune ili da samo radnicima isplaćuju plate, bez ikakvih davanja državi – kaže Knežević.
Prema njegovim rečima, posredi je sledeće: nekim privrednicima država toleriše, drugi prebacuju sredstva na nove firme, a sve ostale "pušta niz vodu".
Na kraju, veliki broj preduzeća nastavlja da radi „na crno“. jer su im računi blokirani.
Privilegovane firme – nezdrava privredna atmosfera
Efekat privatizacije: Tri četvrtine radnika na ulici!
Stopa nezaposlenosti viša za tri odsto
Knjaz Miloš otpušta višak radnika
Milan Knežević ukazuje na nelogičnost da država mala i srednja preduzeća, koja pune budžet, najviše opterećuje svakom novom merom, umesto da im obezbedi bolju infrastrukturu i manja poreska zahvatanja.
- Evo, ja se prvi pitam u čemu je svrha mog blagovremenog plaćanja svih obaveza, kad vidite da onaj ko to ne radi biva amnestiran – začuđen je Knežević.
Slikovito opisujući stanje u srpskoj privredi, naš sagovornik kaže:
- Kreira se scenario vojničke kuhinje u kojoj svi imaju koliko-toliko. Niko ne sme da pita za kvalitet hrane, niko ne pita za zakonitost deljenja... Jedino se komandni kadar zasebno hrani!
Mere samo pred izbornu kampanju
Stečaj kao mera za prezdužena preduzeća u Srbiji se izgleda uzima isuviše tragično. Treba napomenuti da ovaj privredni postupak nije likvidacija, već način da se određene finansijske situacije usklade, i da na imovini i kapitalu gde neko nije bio sposoban da ostvari prihode, započne novi biznis.
- Ako se stečaj ne uvede pod pretnjom zakonskih sankcija, to nažalost liči na anarhiju u kojoj poreske obaveze dobijaju karakter humanitarnih priloga; plaća ih kad ko hoće i u iznosu u kom hoće – kaže Knežević i nastavlja oštrim tonom:
- Ova Vlada nema ni legitimitet, ni kredibilitet, da takvu zakonsku meru provede, a ako se to ne desi onda su posledice sve pogubnije.
Međutim, naš sagovornik je uveren u neodlučnost i nedoslednost u primeni mera:
- Čini se da je ovaj korak više namenjen izbornoj klimi, nego da se institucionalno uvedu rokovi i plaćanja u zakonske okvire. Jer, osnovna poluga koja to treba da izvrši je pravosuđe, a ta insitucija je najveći generator neblagovremenog plaćanja poreza, obaveza i međusobnih potraživanja privrede, države, javnih preduzeća, lokalnih zajednica...
Stiče se uitsak da Vlada Srbije od privrede u našoj zemlji nastoji da stvori socijalnu ustanovu. Pojedine mere, iako bolne, mogle bi doneti pomak, makar ka pozitivnoj nuli.
Jelena Brkić
