Izvor: Politika, 07.Sep.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Starosna diskriminacija počinje već od pedesete
Profesionalno iskustvo i životna zrelost nisu dovoljni razlozi zbog kojih bi poslodavci zaposlili najveće žrtve tranzicije
Beograđanka Snežana Peović (51) nikada nije skrštenih ruku čekala zaposlenje. Kao tek diplomirani profesor sociologije volontirala je u Domu omladine Beograda, organizujući radionice sociologije, religije, morala i politike. Kako se ubrzo ostvarila u ulozi majke, a stalne prihode i dalje nije imala, zaposlenje je potražila na neuobičajen i originalan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << način – sa još par kolega osnovala je Udruženje nezaposlenih Beograda. Nažalost, ili na sreću, njihova organizacija je rasla i razvijala se, što je Snežani omogućilo da se zaposli u Savezu nezaposlenih Srbije. Tu je narednih 17 godina za potrebe Nacionalne službe za zapošljavanje radila na pripremama mladih za razgovor sa poslodavcima, ali i onih marginalizovanih koji, upravo zbog „viška” godina, nisu uspevali da zasnuju radni odnos. A onda se zbog novih zakonskih propisa u Nacionalnoj službi za zapošljavanje 2009. godine Snežana umesto na platnom, pronašla na spisku nezaposlenih.
U novonastaloj situaciji primenila je upravo ono o čemu je učila ranije „klijente” – da aktivno traže novo radno mesto i ne odbijaju ni one ponude izvan struke.
– Tako sam se ubrzo zaposlila u prodavnici bebi-opreme na mestu prodavca, gde sam ostala godinu dana i sedam meseci. Naravno, sve vreme sam nastavila da se javljam na oglase koji su bili vezani za moju profesiju – objašnjava za „Politiku” Snežana Peović.
Konačno, u 49. godini osmehnula joj se sreća i zaposlila se kao profesor sociologije u gimnaziji. Međutim, po završetku školske godine naša sagovornica je ostala i bez ovog radnog mesta. Kao razlog nadređeni su naveli: nedostatak dece – višak profesora.
I ovde, radna istorija Snežane Peović vraća se na početak: u Savez nezaposlenih Srbije gde postaje koordinator projekata – volonter. Od decembra prošle godine svake nedelje pošalje bar po dve radne biografije poslodavcima koji traže radnike iz njene struke.
– Uglavnom mi stigne identičan, ljubazan odgovor: „Imate potrebne kvalifikacije, ali smo izabrali drugog kandidata.” Čak sam nekoliko puta imala prilike da osetim i kako je ući u najuži izbor kandidata. Ipak, poslodavac je, kao po nekom nepisanom pravilu, izabrao mlađeg. Dešavalo se i da nisam mogla da oćutim, pa sam komisiju nekoliko puta i pitala da li su problem moje godine. Niti sam dobila, niti sam očekivala iskren odgovor – priča naša Snežana Peović.
Kao glavnu prepreku u dobijanju posla navodi upravo godine, to jest predrasude koje poslodavci imaju prema starijima od 50. godina. Direktori škola izgleda smatraju da učenici više vole mlade profesore, a da su „predavači sa borama” zainteresovani samo kako da uz manje truda dođu do penzije. Pri tom, upozorava Snežana, poslodavci zaboravljaju na mudrost i iskustvo koji idu uz godine i činjenicu da oni koji su prevalili petu deceniju imaju odraslu decu koja su naučila da vode računa o sebi tako da zbog njih neće izostajati sa posla.
Ona je samo jedna od 163.259 osoba starosti od 50 do 59 godina koja se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, kojoj konkurenciju čini više od 200.000 mladih nezaposlenih.
Iako cinici tvrde da postoji veća verovatnoća da vas udari meteor, nego da dobijete posao u šestoj deceniji života, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Siniša Nadbantić kaže da praksa zapošljavanja osoba u šestoj deceniji pokazuje izvesne paradokse – do radne knjižice češće dolaze osobe sa nižim stepenom obrazovanja, nego osobe sa fakultetskom diplomom. To drugim rečima znači da će se pre zaposliti mašinbravar nego mašinski inženjer.
– Svaki poslodavac će pre zaposliti iskusnog zanatliju od 55 godina nego iskusnog ekonomistu istih godina. Važi i obrnuto – u firmi će se lakše zaposliti pravnik od 25 nego pravnik od 55 godina. Zbog čega je to tako? Svakog poslodavca zanima radno iskustvo onoga koga zapošljava, jer mu je u interesu da se ta osoba bez dodatne obuke odmah uključi u proces proizvodnje i da ne pravi „škart” na poslu – zato će pre da zaposli iskusnog pedesetogodišnjeg zanatliju koji savesno i gotovo automatski obavlja svoj posao, a ne dvadesetogodišnjeg „zanatliju” sa diplomom srednje mašinske škole, jer zna da će tog mladića morati da uči poslu, da investira i novac i vreme dok od njega ne napravi majstora. Sa druge strane, poslodavac će radije zaposliti dvadesetogodišnjeg a ne pedesetogodišnjeg pravnika – kaže Siniša Nadbantić i dodaje da udeo nezaposlenih pedesetogodišnjaka na evidenciji službe za zapošljavanje iznosi 21,5 odsto.
Međutim, priča o komparativnoj prednosti osoba koje imaju niži obrazovni profil, važi za muškarce. Žene u pedesetim godinama koje se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje uglavnom imaju završenu gimnaziju ili neku srednju stručnu školu. Osim toga, mnoge od njih ne znaju da rade na računaru i ne znaju strane jezike, pa ne predstavljaju konkurenciju devojkama sa istim stepenom stručne spreme koje imaju ta znanja.
– Uloga Nacionalne službe za zapošljavanje jeste da ih obuči tim znanjima i veštinama kako bi bile konkurentne. Pokušaćemo da nizom mera stimulišemo poslodavce da zapošljavaju one koji pripadaju starosnoj grupaciji od 50 do 60 godina. Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri usmeren je upravo ka rizičnim i teško zapošljivim grupama stanovništva – osobama od 50 do 60 godine, osobama sa invaliditetom i korisnicima socijalne pomoći. On predviđa zapošljavanje u socijalnim preduzećima – kaže Nadbantić.
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, slaže se sa konstatacijom da su pedesetogodišnjaci najveće žrtve tranzicije.
– Firme teško opstaju, poslodavci imaju problema da isplate zarade, zbog čega su im potrebni zaposleni u punoj snazi koji su izdržljivi, predani poslu i spremni da sebe podrede firmi. Pedesetogodišnjake je teško odvojiti od porodice i obaveza, a njihova motivacija za obavljanje posla jeste „spoljašnje” a ne unutrašnje prirode. Činjenica da vam je posao potreban jer morate da isplaćujete kredit za stan i školujete decu nije ona vrsta motivacije koja je važna poslodavcu. Njemu je značajno da osoba želi da se penje u hijerarhiji preduzeća – primećuje Dragoljub Rajić.
On se slaže da je radno iskustvo pedesetogodišnjaka onaj teg na vagi koji može da pretegne kada poslodavac donosi odluku da li će zaposliti starijeg iskusnog ili manje iskusnog mlađeg radnika, ali primećuje da je veoma teško zaposliti nekog ko se godinama nalazi izvan proizvodnje, jer poslodavac smatra da je taj radnik izašao iz radne rutine.
– Kada su poslodavci dovedeni u situaciju da biraju između mladosti i iskustva, u komparativnoj prednosti nalaze se zanatlije svih profila – automehaničari, mašinbravari, zavarivači... Mladi su spretniji u obavljanju administrativnih poslova, jer znaju strane jezike i rad na računaru. Ali, ako stvari objektivno posmatramo, najpoželjniji radnici su oni između 30 i 40 godina – iako su radnici u četrdesetim i pedesetim godinama u naponu snage – komentariše Dragoljub Rajić.
--------------------------------------------------------------------------
Potcenjeni i u svojim porodicama
Psihijatri koji vode računa o mentalnom stanju nacije tvrde da generacija rođena početkom šezdesetih godina spada u najveće žrtve tranzicije. Živeći u sistemu u kome je dobijanje radne knjižice značilo vizu za putovanje u bezbrižan svet kredita, kojima su se zidali stanovi i iluzije blagostanja, te osobe su preko noći izgubile sve životne iluzije, uključujući i one o sigurnom poslu, o čemu ilustrativno svedoči podatak da je najveći broj pedesetogodišnjaka na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje stigao zbog stečaja ili „restrukturiranja” firme. U privatnoj sferi života pedesetogodišnjaci su detronizovani sa prestola autoriteta od svojih potomaka, jer novac koji donose u porodični budžet najčešće ne zadovoljava potrebe tinejdžera, a deviza sa kojom vaspitavaju potomke „tvoje je samo da vredno učiš i sve će biti u redu” jednostavno ne prolazi test realnosti.
--------------------------------------------------------------------------
Prednosti sredovečnih žena
Psiholog Sanja Bratina konstatuje da mali broj poslodavaca prepoznaje psihološke i poslovne kapacitete žena u srednjem životnom dobu. „One su porodično realizovane, smirene, posvećene i predane poslu, jer većina njih u tim godinama ima decu koja su već pošla u školu i preležala većinu bolesti zbog kojih se uzimajuduga bolovanja. Psihološki su stabilne, zbog čega su u stanju da se potpuno skoncentrišu na posao.
Katarina Đorđević - Višnja Aranđelović
objavljeno: 08.09.2013.
