Izvor: Blic, 17.Feb.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari direktori trče dodatni mandat
Banjaluka - Aktuelna vlast na državnom nivou do kraja mandata će, čini se, uspeti da imenuje samo vodeće ljude u policijskim agencijama, dok će rešavanje statusa direktora Uprave za indirektno oporezivanje, Regulatorne agencije i Direkcije za civilno vazduhoplovstvo BiH naslediti nova pobednička većina koja bude uspela da formira vlast nakon opštih izbora u oktobru.
Samim tim, i direktori ovih institucija, od kojih je nekima mandat istekao i pre četiri godine, ostaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na rukovodećim pozicijama najmanje još dve godine.
"Sada su aktuelna pitanja imenovanja u policijskim agencijama, kao što je Granična policija, SIPA i Direkcija za koordinaciju policijskih tela, gde je u toku konkursna procedura. To troje je međusobno povezano - što zbog prirode posla, što zbog ispunjavanja obaveza iz mape puta i nema uzajamne uslovljenosti drugim imenovanjima, što je donekle i srećna okolnost. Što se tiče ostalih pozicija na državnom nivou - to će, po svemu sudeći, ostati problem za vlast nakon oktobarskih izbora", kaže član GO Stranke demokratske akcije Halid Genjac.
Mada je njegova stranka svojevremeno ponudila koalicionim partnerima na državnom nivou sporazum o raspodeli ključnih pozicija u državnim institucijama, Genjac ne veruje da će se to pitanje ponovo aktuelizovati.
"U ovoj godini to nije realno očekivati, jer je ovo 'prava' izborna godina, a pitanje vrlo delikatno. Kad dosad nismo postigli dogovor - nećemo sigurno ni do oktobra", kaže Genjac.
Sasvim očekivano, kritike na račun vlasti stižu iz opozicije u kojoj postavljaju pitanje koliko je zapravo rad institucija i direktora kojima je istekao mandat formalno-pravno valjan. U BiH je, upozorava opozicija, preveliki broj institucija čijim je rukovodiocima istekao mandat, što govori da se prvo meri nacionalni, politički, pa tek onda profesionalni kriterijum.
"Dok se ne postigne taj balans - nema rešenja. Međutim, građani tu trpe najveći rizik, jer može se desiti da neko ospori odluke i rešenja, ako ih potpisuje čelni čovek kojem je istekao mandat, a da pri tome nije čak ni u statusu vršioca dužnosti. Može se postaviti pitanje valjanosti, isto kao što neko može postaviti pitanje priznavanja ispita koji su položeni kod profesora koji nema licencu", kaže potpredsednik PDP Slobodan Nagradić.
Pravnik i predsednik Foruma građana Tuzle Vehid Šehić ističe kako se validnost odluka koje donose direktori kojima je istekao mandat ne može dovesti u pitanje, jer oni nisu izabrani isključivo političkim putem. Međutim, Šehić upozorava na to kako zbog činjenice da se na mesta najodogovornijih ljudi u državnim institucijama godinama ne mogu imenovati naslednici, govori da je BiH "zarobljena država".
"Političke stranke žele da pod apsolutnu kontrolu stave državne institucije i javna preduzeća, imenovanjem svojih ljudi na odgovorne funkcije u upravne i nadzorne odbore, čime te institucije gube predznak 'državne'. Zbog ponašanja političkih stranaka čije se delovanje ogleda u isključivo nacionalnom pristupu, građane BiH je dovelo u situaciju da žive u zarobljenoj državi", ističe Šehić.
Problem je, kaže, što je na sceni trgovina pozicijama, gde se najmanje vodi računa o stručnosti, a više o tome "da li je neko od kandidata Bošnjak, Srbin ili Hrvat". I sami predstavnici vlasti ne kriju da je nacionalna pripadnost ključni uslov koji se uzima u obzir prilikom imenovanja na vodeće državne funkcije, ali i priznaju kako trenutno niko nema preciznu evidenciju o isteku mandata direktora ključnih državnih agencija.
"Zbog ovakvog odnosa dogodiće se vrlo brzo da će polovina institucija imati funkcionere kojima je istekao mandat. S obzirom na to da ne postoji mogućnost da se o bilo čemu dogovorimo kada su u pitanju imenovanja, vrlo je teško očekivati da će se bilo kakva promena dogoditi do izbora", ocenila je potpredsedavajuća Doma naroda Parlamenta BiH Dušanka Majkić.
Rupe i nejasnoće u zakonu
U BiH je maltene postala praksa da direktori u ključnim državnim agencijama i tri godine nakon isteka mandata sede na rukovodećim pozicijama, jer postojećim zakonima nije precizirano kakav je njihov status do izbora njihovih naslednika. Zbog pravnih praznina dešava se i da u nekim institucijama rukovodioci nakon isteka direktorskog mandata budu imenovani za vršioce dužnosti, dok u ostalim i dalje imaju funkciju direktora, ali bez jasnog odgovora koliko je njihov rad legalan, kao i odluke koje u tom svojstvu donose.
