Izvor: TvojPortal.com, 29.Mar.2011, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanje nacije
(press) Gde počinje erozija i kako nestaje jedna nacija? Naučnicima koji se bave ovim fenomenom preporučujem Srbe kao eksperimentalnog belog miša. Verujem da su Srbi organizam koji je odlučio da ne živi.
Statistički Srbi su najstariji narod u Evropi, prvi su po broju obolelih od karcinoma, šampioni su u konzumiranju duvana i alkohola, i po nepismenosti su barjaktari...
Ali, pođimo obrnutim redom. Ozbiljni narodi brane svoj integritet čak i onda kad im istorijske okolnosti ne idu naruku. Ovim povodom često se setim priče o nemačkoj glumici Marlen Ditrih, koja je pred početak Drugog svetskog rata pobegla od nacista i uzela državljanstvo SAD. Sve ovo i ne bi bilo bitno da moćni Holivud već 1992. godine, odmah posle smrti slavne glumice, uz pomoć uticajnih nemačkih umetničkih krugova nije tražio da jedan od centralnih trgova u Berlinu dobije ime Marlen Ditrih.
Tog trenutka u Nemačkoj opet je počeo svetski rat. Veliki broj Nemaca, pa i gradske vlasti u Berlinu nisu se složili s tom idejom jer, objasnili su, „Marlen je pevala osvajačima koji su napadali Nemačku 1944-45. godine". Nemci, dakle, nisu oprostili slavnoj glumici što je pevala savezničkim vojnicima koji su napredovali prema Berlinu. Dugo je trajala ta polemika, završila se tako što je gospođa Ditrih dobila ulicu u Berlinu 1997. a tek 2002. godine postala je počasni građanin Berlina.
... Ili, moj prijatelj Ari je Jevrejin, rođen u Srbiji, živi već dugo u Izraelu, ali voli Srbiju. Nekom prilikom gledali smo košarkašku utakmicu između Grčke i ne sećam se koga. Ari pita za koga da navijamo. Kažem - za prijatelje Grke!
- Ali, oni su zviždali našoj himni u Atini kad smo primali zlatnu medalju 1995. Pomislih, to li je jedan od uzusa jevrejskog opstanka!
Pravi povod za ovaj tekst je 12. godišnjica NATO bombardovanja Srbije. Bio sam u crkvi Svetog Marka 24. marta, gde je držan pomen. Bilo je prisutno stotinak ljudi, kao da su silom dovedeni. Taj dan političari su držali govore i polagali vence. Međutim, zaprepastila me je činjenica da se baš taj dan među našim političarima razvije polemika da li je Vladimir Putin tražio od Srbije da ne ide u NATO ili ne! Kakvo licemerje?
Takođe, neke novine na taj dan nisu objavile ni slova o tom sramnom činu svetske politike, kao što nisu registrovale godišnjicu 17. marta, dan kad su Šiptari 2004. spalili tridesetak srpskih crkava i manastire i opet ubijali Srbe. Ovako nešto ozbiljnoj naciji se ne događa.
