Izvor: Radio 021, 17.Okt.2015, 14:16

Štancujemo menadžere: Dok jedan radi, jedan šefuje

Štancujemo menadžere: Dok jedan radi, jedan šefuje

Broj rukovodilaca u državnoj upravi i javnom sektoru u Srbiji daleko je veći nego u drugim državama.

Tako se kod nas često dešava da imamo menadžere koji rukovode samo jednim zaposlenim, dok je na zapadu taj broj minimum šest. Istraživanja u Evropi pokazuju da menadžer može da nadgleda 30 ili više zaposlenih, delimično pomoću tehnologija za komunikaciju i izvesnu pomoć u kontroli rada.

Stručnjaci navode da je to posledica toga što nismo reformisali javna >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << preduzeća, ali i postojanja otpora da se promene sistematizacije zbog smanjenja plata i gubitka beneficija, kao i lakog sticanja diploma menadžera na privatnim fakultetima, a sve s ciljem "udomljenja" u državnoj službi. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da najpre treba razgraničiti šta je uopšte menadžer, pošto u klašičnoj teoriji postoji podela na top, srednji i niži menadžment.

"Menadžerom se, bar u toj terminologiji, naziva svako ko u izvesnom smislu rukovodi. Ako u strukturi firme ima ovlašcenja da rukovodi svojim kolegama makar to bila jedna ili dve osobe podrazumeva se da je to jedna vrsta menadžera", objasnio je Rajić. Problem je što, navodi on, ako govorimo o državnoj upravi, javnom sektoru, pre svega i javnim preduzećima, broj tih ljudi koji imaju menadžersku poziciju i neka vrsta su rukovodilaca daleko veći nego u sličnim javnim kompanijama u nekim drugim državama ili delovima javnih sektora.

Izgubili bi deo beneficija

"Kod nas se čak često dešava da imamo ljude na rukovodećim mestima iako imaju samo jednu dve ili tri osobe ispod sebe, dok se po pravilu u zemljama zapadne Evrope, gde je taj menadžment sistem razvijen, retko sreće neko koje je menadžer ako ispod sebe nema najmanje šest ljudi. To je posledica toga što mi nismo reformisali naša javna preduzeća, broj tih ljudi na rukovodećim mestima je mnogo veći i veliki je otpor da se izvrše promene tih sistematizacija i nazivi njihovih radnih mesta jer će u jednom delu zarade biti manje ili će izgubiti deo beneficija koji sada uživaju", smatra Rajić.

Kada govorimo o privatnom sektoru, treba razdvojiti menadžere koji su zaista rukovodioci, odnosno rukovode timovima i određenim brojem ljudi, ali u malim firmama je vrlo često da se nekom da zvanje menadžera kako bi mu se dalo na važnosti iako ima jednog, dva, tri ili četiri zaposlena, naveo je Rajić: "Ako neko otvori firmu i vodi je sam, već dobija zvanje direktora, a to je na zapadu preduzetnik a ne direktor".

Predsednica ASNS Ranka Savić smatra da su kod nas potpuno promenjeni kriterijumi i merila vrednosti, pa se potencira uhlebljenje u državnoj službi. "Gro rada i mogućnosti pronalaženja zaposlenja u ovoj državi je upravo u javnom sektoru i državnoj upravi i mladi ljudi idu ka tome da završe te škole jer misle da će kao menadžeri lakše da pronalaze poslove. S druge strane, privatni fakulteti omogućavaju veoma lako sticanje diplome menadžera i onda se masa mladih ljudi opredeljuje da idu na njih i bez preteranog truda i rada dobiju diplomu menadžera", navela je Savić.

Prema njenim rečima, potrebna je mnogo veća povezanost privatnog sektora i prosvetnog sistema. "Mi smo društvo koje periodično izbacuje preteran broj kadrova pa onda dolazimo u situaciju da nemamo bravara, livaca...", primetila je Savić.

Predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da Srbija ima duplo više menadžera prema broju zaposlenih nego što to imaju zemlje EU. Za takvo stanje je pre svega zaslužan javni sektor, jer u privatnom ne postojih višak menadžera, ocenio je Atanacković.

Prema njegovim rečima u realnom sektoru ne samo da nema viška menadžerskog kadra, već je u mnogim segmentima prisutan manjak, jer privatani sektor uvek pokušava da napravi uštede i da ne plaća nepotrebne menadžere. Domaći privatni sektor bi se u tom pogledu mogao ravnopravno porediti sa Evropom, naglasio je on i dodao da kada bi se naša javna preduzeća ugledala na privatnike podaci za čitavu zemlju ne bi se mnogo razlikovali od evropskih zemalja.

"U privatnom sektoru firme pokušavaju da smanje nepotrebne troškove i rasipanje novca na nekorisne stvari. To nije slučaj u javnim preduzećima gde se često ponaša manje domaćinski. Da nije tako ne bi pravili gubitke nego bi imali profit", rekao je Atanacković.

Nastavak na Radio 021...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.