Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2020, 20:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta se pisalo u beogradskoj štampi početkom prošlog veka: I kralj Petar bio meta opozicionih listova

Stranačka trvenja i sukobi političkih lideri nisu mogli da prođu bez uloge novina U PRVOJ deceniji prošlog veka Beograd je bio preplavljen dnevnim listovima. Posle dvorske tragedije 29. maja 1903. godine, pojedini listovi, po prirodi stvari, neki dobrovoljno a neki iz "viših razloga", prestali su da izlaze, ali su se zato preko noći pojavljivale nove novine, prilagođene novim okolnostima. Naruku im je išao i novi član Ustava u kome je doslovce pisalo da je u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << štampa slobodna. Spisak dnevnih glasila bio je podugačak: "Beogradske novine", "Trgovinski glasnik", "Večernje novosti", "Mali žurnal", "Dnevni list"... Izlazili su i partijski listovi "Samouprava", "Videlo", "Istok", "Srpska zastava"..., a onda su beogradskom kaldrmom protrčali kolporteri novih izdanja - "Politika", "Štampa" "Pravda", "Odjek", "Za otadžbinu"... Tu moramo da dodamo još nekoliko nedeljnih, povremenih, bolje reći kratkotrajnih novina. To je bio isuviše veliki zalogaj za mali Beograd koji je brojao sedamdesetak hiljada građana. U unutrašnjosti se novine gotovo i nisu slale zbog loše distribucije, kao i loših saobraćajnih veza. Gotovo sve novine izlazile su u podne, cena je bila pet para, a prodavale su se po kafanama, na ulici, po kućama i u ponekoj trgovačkoj radnji. Štampani tiraži su se kretali od hiljadu do dve-tri hiljade primeraka. Osetno povećanje prodaje počelo je od aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine i raslo sa atmosferom koja se stvarala pred nadolazeće ratove. Prihodi su ubirani od prodaje i oglasa, a partijski listovi imali su i dotacije. Većina novina imala je četiri strane, a tek poneke šest ili osam strana. KONKURENCIJA se zaoštrava 1904. godine, kada se pojavljuju novi listovi: "Politika" - neutralna, nacionalna i bliska Ministarstvu spoljnih poslova, i "Pravda" - glasilo naprednjaka, braće Marinković - Paje i Voje, a pod uredništvom Jove Adamovića, koga je vasceli Beograd znao kao Jovu Mačka. "Pravda" neguje otvoren opozicioni koncept prema novom poretku. U početku blago i učtivo, a s vremenom sve beskrupuloznije napada kralja Petra, zaverenike i Pašićevu vladu. Kad god bi se pojavio neki ozbiljniji politički problem, Jova Mačak bi objavljivao ilustraciju majmuna kako čuči sa flašom u ruci i koji se pita: "Šta ćemo sad, vrag mu babi?!". To se, kažu, odnosilo na kralja Petra. PROČITAJTE JOŠ - Stare kuće Srbije otvorile vrata: Više od trideset vila, dvoraca i seoskih domova svedok bogatstva i tradicije naše kulturne baštine Jedan od većih ispada napravili su pred udaju princeze Jelene. Neko od dvorskih službenika iz inostranstva je naručio dečju kolevku i dao adresu Dvora. Razlog je bio vrlo praktične prirode: sve što je stizalo na adresu Dvora, bilo je oslobođeno carine. Novine su koštale pet para "Pravda" je to saznala i objavila. Po beogradskim kafanama, zanatskim radnjama, po ćoškovima i sokacima, nastala su naslađivanja, zgranjavanja, a bogme se i šapatom kazivalo da kolica imaju veze sa princezom Jelenom. Gotovo svi hroničari tog vremena tvrde da se kralj Petar nije ljutio kad se nepovoljno pisalo o njemu, ali tom prilikom nije izdržao i požalio se nekim uticajnim ljudima - da mu ostave porodicu na miru. Ovaj kraljev apel stigao je do ušiju dvojice kapetana, inače zaverenika koji su Petra doveli na presto, te oni sami odluče da kazne krivca - Paju Marinkovića, narodnog poslanika naprednjaka i oca "Pravde". Slučaj je hteo da njih dvojica na Terazijama sretnu Paju Marinkovića kada se vraćao iz Skupštine u društvu sa Đodom Đorđevićem, liberalnim narodnim poslanikom. Dva oficira, tu negde gde se danas nalazi hotel "Kasina", napadnu sa isukanim sabljama vlasnika "Pravde". Poslanik Đorđević, da bi odbranio druga, podmetne štap, ali ga sablja ipak zakači, preseče mu cilindar i dobro ga zaseče po ramenu. Pošto je bilo podne, prolaznici su se odmah okupili oko njih, a Paja je ugrabio priliku i trkom uskočio u prazan fijaker i izgubio se.List Radikalne stranke POSLE "Pravde", pojavila se "Štampa" Svete Jakšića, bivšeg diplomatskog činovnika, koji je naginjao ka naprednjacima i bio veliki protivnik režima koji je uspostavljen posle 29. maja. On je maksimalno koristio onaj član iz Ustava da je štampa u Srbiji slobodna i naročito je napadao naoružavanje pred balkanske ratove. Jakšić i njegov brat, penzionisani kapetan, nisu birali reči pišući o ovoj temi. Tvrdili su da barut koji Srbija kupije nije barut nego balega, i ta afera "barut-balega" dugo se provlačila kroz tadašnji javni život. "Dnevni list" Pavla Rankovića do dolaska Karađorđevića bio je oštra opozicija, a posle toga bavio se samo partijskim informacijama. Kada je došlo do rascepa u Radikalnoj stranci, kad se pojavila frakcija "samostalaca", bio je sa Milanom Grolom i Jašom Prodanovićem opozicija radikalima i Pašiću. Poplava novih novinskih naslova, u prvoj deceniji prošlog veka u Beogradu, nije mogla da prođe bez Pere Todorovića, jednog od najboljih srpskih profesionalnih novinara 19. veka. Njegove "Male novine" bile su malčice radikalske, a više lični pogled Pere Todorovića na svet i Srbiju. Međutim, on ubrzo gasi ovaj naslov i pokreće nedeljne sveske pod imenom "Ogledalo". Ovaj list ući će u anale srpske štampe, ako ni po čemu drugom ono bar po tome što je prvi objavio Tarabićeva proročanstva. PROČITAJTE JOŠ - SUSRET SA ISTORIJOM: Ko je i koliko platio 27. mart i 5. oktobar? Predistorija ovog uredničkog čina počinje na užičkoj pijaci 29. maja 1868. godine, kad je Tarabić, ničim izazvan, uzviknuo: "Ne dajte, ljudi, ubiše knjaza Mihaila!" Policija ga je odmah uhapsila i sprovela za Beograd, gde su ga u Ministarstvu unutrašnjih dela nekoliko dana saslušavali.Nikola Pašić Njegovo saslušanje, koje je bilo prilično obimno, čuvalo se u poverljivoj arhivi jer je ovaj vidoviti seljak predvideo i promenu na prestolu - 29. maja 1903. godine. Pera Todorović došao je do ovog materijala i objavio ga u "Ogledalu". Tih godina u Evropi, pa i u Srbiji, na političkoj sceni sve vri, na svakom koraku se oseća napetost - kao da se predosećala neka velika tragedija. To je bilo vidljivo i u beogradskoj štampi, a naročito u "Politici", novinama koje su bile vanpartijske, ali s naglašenim nacionalnim, patriotskim pristupom tumačenju razvoja događaja na Balkanu i u Evropi. Njen koncept zasnivao se na temeljima spoljne politike Srbije, a u domaćim rabotama maksimalno se trudila da bude neutralna. "Politikinim" informacijama u to vreme se verovalo. "ŠTAMPA", list Svete Jakšića, bivšeg diplomate, bila je pod uticajem "vladanovštine" (Vladana Đorđevića) i zastupala je austrofilsku politiku kralja Milana. "Beogradske novine" Stevana Đurčića, bivšeg diplomate, koji je u redakciji dočekivao saradnike sa crnogorskom kapom na glavi, zastupale su politiku i interese kralja Nikole. "Trgovinski glasnik" je bio organ Udruženja beogradske trgovačke omladine. Na čelu novina, kao direktor, nalazio se dr Jovan Đaja, profesor Univerziteta, bivši ministar, bivši član Glavnog odbora Radikalne stranke. On je vodio nepristrasnu uređivačku politiku i mnogo prostora je davao ekonomskoj politici. On je, inače, bio markantna figura, uvek odeven u crni redengot i sa cilindrom na glavi. Tih, smiren i uman.Pera Todorović "Tribuna" Nauma Dimitrijevića, kome je nesebično pomagao i Branislav Nušić, nije dugo opstala. Nisu mnogo pomogle ni Nušićeve vragolije, jer je on zbog neke aluzije na kralja Nikolu morao da se povuče iz uređivačkog tima. PROČITAJTE JOŠ - Susret sa istorijom: “Novinarske protuve“ blatile ljude i pre jednog veka u sokačkoj štampi Raznorazna stranačka trvenja i sukobi političkih lideri nisu mogli da prođu bez uloge dnevnih novina. Kada je Nikola Pašić odlučio da zaverenicima koji su likvidirali kralja Aleksandra i kraljicu Dragu dodeli dinastički orden Karađorđeve zvezde bez mačeva, inženjerijski major, takođe zaverenik, Damnjan Damnjanović zvani Mali Dača napisao je u "Dnevnom listu" članak i optužio Pašića da je dodelom ordenja zaverenike vidno obeležio da na ulici svako može da ih prepozna. Pošto kao oficir nije smeo da se bavi političkim stvarima, a pogotovu da piše bez prethodne dozvole vrha vojske, ovog majora su penzionisali. On tada pokreće dnevni list "Reforma", ali odmah čini prekršaj, jer je to uradio bez dozvole ministarstva. Ništa mu nije pomogla činjenica što je bio lični prijatelj prestolonaslednika Đorđa Karađorđevića. "Reforma" nije bila dugog veka. Zaverenici, ili "zvezdaši", kako ih je narod nazivao, posle dodele ordena Karađorđeve zvezde bez mačeva ušli su u otvoreni sukob sa Pašićem i Radikalnom strankom. Stranice beogradskih novina bile su pune njihovih prepucavanja oko "prioriteta", odnosno oko toga ko će o praznicima u crkvi, za vreme službe, stajati sa desne, a ko s leve strane. Da li će desno biti okružni načelnik, kako je do tad bio običaj, ili komandant divizije, kao predstavnik vojske i države, kako su zaverenici tražili. PRVI "ZVEZDAŠI" ZAVERENICI, prvi "zvezdaši" u Srbiji, polako su se rasturali. Neki su odlazili u penziju, neki u inostranstvo, ali ove epizode iz njihovih života dešavale su se daleko od očiju beogradskih novinara. I definitivan obračun s njima u Solunu, kada su Apis i drugovi streljani ili osuđeni na višegodišnje robije, bio je daleko od javnosti.

Nastavak na Večernje novosti...