Izvor: Blic, 20.Jan.2013, 18:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta nedostaje za lečenje mališana

Prošle nedelje Srbiju su obišle slike najstarije bolnice u Beogradu - Klinike za očne bolesti, na kojoj se leči mnogo mališana. Bubašvabe po hodnicima i bolesničkim sobama, oronuli i popucali zidovi, odvaljena vrata od štoka - današnji je izgled te klinike.

Ipak, požrtvovanost i stručnost lekara i medicinskih sestara ne nedostaje jer jedini u našoj zemlji zbrinjavaju pacijente sa oftalmološkim problemima. “Blic” je obišao sve dečje klinike u zemlji i u razgovoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa lekarima pokušao da sazna šta im je neophodno za lečenje najmlađih pacijenata.

TIRŠOVA, BEOGRAD

Profesorka dr Ida Jovanović, direktorka Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, kaže da su oni “zdravstvena ustanova na vrhu piramide, a nemamo neke od osnovnih sredstava za rad”.

- Trenutno nam je prioritet nabavka digitalnog rendgena jer ovaj koji koristimo je iz 1979. i odavno je prevaziđen. Digitalni rendgen koristi se za standardnu radiografiju, kada pacijent dođe sa slomljenom rukom ili nogom, ili sličnom povredom, a mi radimo snimke na starom rendgenu, što je sramota. Digitalni rendgen je elementarna tehnologija i poseduju ga čak i domovi zdravlja. Novi digitalni rendgen košta oko 250.000 evra - kaže dr Ida Jovanović. Problem je i sama zgrada bolnice koja je stara.

KLINIKA ZA OČNE BOLESTI, BEOGRAD

U ovoj bolnici godišnje se obavi 180.000 pregleda i bude hospitalizovano 15.000 dece. Bubašvabe po hodnicima i sobama, oronuli i popucali zidovi, odvaljena vrata - današnji je izgled najstarije bolnice u Beogradu - Klinike za očne bolesti. Ipak, požrtvovanost i stručnost lekara i medicinskih sestara ne nedostaje. Prof. dr Ivan Stefanović, direktor Klinike, kaže da su u 2012. sedam puta prskali zbog bubašvaba, ali ništa nisu rešili.

- Ovde rade izuzetni ljudi. Oftalmologija se po Srbiji malo radi i svi pacijenti dolaze kod nas. U ovim uslovima radimo oko 10.000 operacija godišnje. Od toga oko 5.000 katarakte, a ostalo su intervencije koje se rade samo kod nas - kaže dr Stefanović.

„OLGA POPOVIĆ DEDIJER”, BEOGRAD

Dečja bolnica “Dr Olga Popović Dedijer” ima trideset kreveta, radi 24 sata dnevno sa svega šest lekara. Iako su uslovi mnogo bolji nego pre, ipak, uvek nešto nedostaje. U bolnici kažu da bi kupovinom dva aparata i zapošljavanjem još dva lekara bolnica bila na nivou kakvom zaslužuje. Načelnik bolnice, koja pripada KBC Zvezdara, dr Dragoslav Maksimović kaže da problem predstavlja nedostatak posteljine jer imaju svega 30 kompleta.

- Ako nam dođe dete koje, na primer, ima dijareju, moramo više puta dnevno da menjamo posteljinu. Snalazimo se tako što skidamo sa kreveta na kojim niko ne leži. Nekad smo imali i pidžame za decu, a sad ih pacijenti donose - kaže dr Maksimović.

DEČJA INTERNA KLINIKA, NIŠ

Na Dečjoj internoj klinici u Nišu ima 100 kreveta, ali prema rečima pacijentkinja, problem postoji jer je samo pet ležajeva predviđena za majke.

- Trenutno nema gužve u sobi za majke, ali da dođe još jedna sa detetom, ispala bi gužva. Ostali uslovi su dobri - ima tople vode i nema buba u sobama - kaže jedna od majki koja sa detetom leži na ovoj klinici.

U istoj zgradi koja je u dobrom stanju, građenoj devedesetih godina prošlog veka, nalazi se i Klinika za dečju hirurgiju sa ortopedijom koja ima 64 ležaja od kojih 15 za majke. Na Dečjoj hirurškoj klinici problem predstavlja staro kupatilo iz kojeg bi trebalo izbaciti kadu, a napraviti više tuš kabina kako bi više dece u isto vreme moglo da se tušira. Klinici fale još četiri klime da bi u toku leta sve prostorije bile klimatizovane.

INSTITUT ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA DECE, NOVI SAD

Institut za zaštitu zdravlja dece i omladine Vojvodine jedna je od najsavremenijih i najopremljenih dečjih bolnica u zemlji.

- Svi prostori u bolnici su sređeni, dve zgrade su napravljene, a stari prostor je kompletno adaptiran. Sva odeljenja su opremljena savremenom opremom. Imamo pet operacionih sala i sarađujemo sa renomiranim svetskim klinikama - kaže direktor bolnice prof. dr Slobodan Grebeldinger. Prema njegovim rečima, jedino što ova bolnica nema je kardiohirurgija, ali dodaje da na svega 80 kilometara u Beogradu postoje dve takve dečje klinike.

KLINIKA ZA PEDIJATRIJU, KRAGUJEVAC

Kragujevačkoj klinici za pedijatriju nedostaju infuzione pumpe, respiratori i pacijent monitori, i to prvenstveno za potrebe intenzivne nege, za neonatologiju i za odeljenje za decu do 16 godina. Jedan od najvećih problema koji postoji već decenijama je i nedostatak lifta za transport malih pacijenata. Zgrada u kojoj je smeštena klinika je sagrađena 1964. Na njoj je projektom predviđena ugradnja lifta, ali to ni do danas nije urađeno. “Lekari i sestre nose pacijente sa spratova na odeljenja ili na preglede, vraćaju ih na rukama i na isti način nose i potrebne instrumente, odnosno aparate”, kaže Vanja Đorđević, portparol Kliničkog centra.

Zahvaljujući uspešnoj akciji Fonda B92, u toku protekle godine, neonatologija ove klinike je dobila 10 novih inkubatora. Centar za neonatologiju zbrinjava i leči ugroženu novorođenu decu iz regiona i deset porodilišta sa teritorije centralne i jugozapadne Srbije.

INSTITUT ZA MAJKU I DETE, BEOGRAD

Direktor Instituta za majku i dete dr Dragutin Tričković kaže da je bolnica opremljena sasvim pristojno, ali da uvek nedostaju neki aparati, kao što su respiratori, monitor.

- Trenutno nam nedostaje uređaj za razbijanje kamena u mokraćnim kanalima kod dece. Mi već četiri godine jedini to radimo u Srbiji. Stari aparat nam se pokvario i nemoguće je popraviti ga. S obzirom na to da smo po tome jedinstveni, ovom metodom pomogli smo deci da ne idu na operaciju, već laserom smo razbijali kamenje - kaže dr Tričković, dodajući da godišnje 200.000 do 250.000 bolesne dece prođe kroz bolnicu.

Nastavak na Blic...