Izvor: Blic, 16.Apr.2010, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta činiti kada popusti bešika
Stres inkontinencija, nevoljno oticanje urina pri naporu, tipično je ženski problem i često se javlja kod žena u srednjim i poznim godinama. Svaka deseta žena u većoj ili manjoj meri pati od nekog oblika inkontinencije, tako da kod njih prilikom kašlja, smeha ili naglog ustajanja dolazi do ispuštanja urina. Inkontinencija predstavlja i veliki socijalni problem jer, kada je veoma izražena, negativno utiče na kvalitet života i onemogućava normalno funkcionisanje.
Prof. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dr Cane Tulić, direktor Instituta za urologiju i nefrologiju Kliničkog centra Srbije, navodi nekoliko tipova inkontinencije. Urgentna inkontinencija predstavlja nemogućnost zadržavanja urina u situacijama kada je potreba za mokrenjem neodložna. Tada, ukoliko žena ne stigne ne vreme do toaleta, dolazi do nevoljnog ispuštanja manje količine urina. Stres inkontinencija je nevoljno ispuštanje mokraće usled povećanog pritiska u stomaku, kijanja, kašljanja, pri hodu, trčanju, podizanju tereta... U početku su količine ispuštenog urina male, ali se s godinama povećavaju. Veoma čest i složen problem za dijagnostikovanje i lečenje predstavlja mešovita inkontinencija. To su udružena oba prethodna tipa inkontinencije. Žene se s ovim problemom prvi put ozbiljnije sreću posle 40.
godine, a najveći broj njih ima navedene tegobe posle 55. ili 60. godine.
Socijalni problemi
Inkontinencija nosi sa sobom brojne socijalne probleme. Osobe koje imaju ovu tegobu odustaju od sportskih aktivnosti, ako se problem pogoršava sve češće ostaju kod kuće, izbegavaju prijatelje i često su u depresiji... I što je posebno zabrinjavajuće, inkontinencija je drugi po redu razlog odlaska u starački dom među populacijom u Austriji i Nemačkoj.
- Od nevoljnog umokravanja u ovim okolnostima pate samo žene jer je ženska karlica drugačija od muške, prilagođena trudnoći i porođaju, a organi za reprodukciju su u neposrednom kontaktu sa organima za mokrenje. Spoljašnji mokraćni kanal je kraći od muškog, a trudnoća i porođaji dodatno opterećuju okolna podržna tkiva i organe, pa sve to kasnije dovodi do razvoja stres inkontinencije - objašnjava dr Tulić.
Većina žena koje pate od inkontinencije pomoć lekara traži, u proseku, tek nakon nekoliko godina jer se tegobe razvijaju polako i žene se sažive sa nastalim problemom dok on ne postane izražen. Urinarna inkontinencija može da se javi kao posledica više trudnoća, operacija u maloj karlici, izražene gojaznosti. Ovaj medicinski problem, srećom, nije neizlečiv. Čim se suoči s nevoljnim mokrenjem, žena treba da ode na pregled kod urologa da se proveri anatomsko i funkcionalno stanje uroloških organa, a potom i kod ginekologa koji će proveriti stanje reproduktivnih organa. Lečenje može da počne tek kada se postavi prava dijagnoza.
Vežbajte svoje mišiće
Da ne bi došlo do inkontinencije žene koje su imale više trudnoća i porođaja trebalo bi da vežbaju mišiće karličnog dna. Potrebno je raditi „stop test", što znači da tokom mokrenja osoba pokuša da zaustavi mlaz mokrenja. Ako to ne može da izvede, znači da su mišići slabi i neophodne su vežbe za jačanje. Ovaj test odnosno vežba se radi više puta dnevno, a još češće se primenjuju vežbe stezanja mišića čmara više puta dnevno. Kontrola mokrenja se može poboljšati bez obzira na godine života. Preporučuje se izbegavanje konzumacije većih količina tečnih napitaka odjednom.
Ovo je bila i tema nedavno održanog skupa „Novi trendovi u lečenju karličnog dna" u organizaciji Urološke klinike Kliničkog centra Srbije i Kompanije „Magnafarmacija". Ovom seminaru urologa u Beogradu prisustvovali su vodeći domaći stručnjaci iz ove oblasti, među kojima i prof. dr Cane Tulić, ali i oni čuveni iz inostranstva kao što su prof. dr Ervin Kocjančić sa Ilinois univerziteta u Čikagu i prof. dr Bruno Frea, direktor Univerzitetske urološke klinike u Udinama u Italiji.
- Hirurška intervencija je veoma često jedino rešenje ovog problema. Do sada je operativno lečenje podrazumevalo klasične zahvate i vanstandardne, minimalno invazivne metode. Novinu u lečenju inkontinencije predstavlja ugradnja traka, tzv. sling metoda, a među njima su i „aris traka" i specijalna „novasilk mrežica" danskog proizvođača „Koloplast". Ugradnjom traka od veštačkih materijala obezbeđuje se potpora karličnom dnu, a sama intervencija traje deset do 15 minuta. Pacijentkinjama s narušenom anatomijom male karlice i spadom mokraćne bešike preporučuje se ugradnja „novasilk mrežica" kao rešenje. Ova operacija traje između 45 minuta i jednog sata, a pacijentkinje ostaju u bolnici najduže tri dana - objašnjava dr Cane Tulić i dodaje da trake i mrežice u više od 90 odsto slučajeva trajno rešavaju problem i nada se da će ove intervencije ubrzo postati dostupne svim pacijentkinjama.
