Izvor: Radio 021, 10.Feb.2015, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko sudstvo nezavisno samo na papiru
Biti sudija ne znači biti činovnik koji obavlja poslove za državu, već biti samostalan i nezavisan u donošenju odluka.
Pored načina izbora i napredovanja sudija, nezavisnost podrazumeva i stalnost sudijskog mandata, koji previđa da se sudije biraju na dug vremenski period, što im omogućava da se ne boje za gubitak posla, osim ukoliko ne prekorače svoja ovlašćenja. Tu spada i nepremestivost sudija na druge pozicije, imunitet i odgovarajuća plata koja je u skladu sa težinom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << i odgovornošću rada.
S druge strane, kod Tužilaštava je ovaj princip malo drugačiji, objašnjava Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.
"Tužioci nemaju garancije nezavisnosti u smislu u kom to imaju sudije. To je zato što su tužioci hijerarhijski organizovani. Oni imaju republičkog tužioca kome su svi podređeni po odgovornosti. Zato tužioci moraju da budu funkcionalno nezavisni, u smislu da kada rade neki slučaj, niko ne sme da im se meša u posao", objašnjava ona za 021.
Pored Ustava, nezavisnost sudija detaljno je određena i Zakonom o sudijama.
U ovom zakonu propisano je da je sudija slobodan u zastupanju svog shvatanja i u svemu o čemu odlučuje, i nije dužan da bilo kome pa ni drugim sudijama i predsedniku suda objašnjava svoja pravna shvatanja i odluke. Milan Đukić, advokat iz Novog Sada, za 021 potvrđuje da su naši zakoni o nezavisnosti sudova u skladu sa evropskim, ali da je i dalje otvoreno pitanje adekvatne primene tih zakona.
"Nezavisnost sudova postoji na osnovu međunarodno pravnih garancija i unutrašnjih garancija Ustava i zakona, koji su u Srbiji na zavidnom nivou i u skladu sa evropskim standardima. Međutim, ono što može da bude problem jeste primena tih propisa i eventualni nedostaci u toj primeni, na šta Evropska unijeačesto ukazuje", kaže Đukić.
Sudija svojim odlukama odlučuje o brojnim ljudskim sudbinama. Preduslov postojanja pravne države i jeste u tome da su sve sudije u jednoj državi samostalne i nezavisne u svom radu, da imaju takav moralni kredibilitet da niko nikada ne može da utiče na njihovu odluku.
Vladimir Ivković, sudija sa odeljenja opšte parnice Osnovnog suda u Novom Sadu, za 021 kaže da nikada nije doživeo da neko vrši pritisak na njegov rad.
"Duboko verujem da je u Srbiji u realnom životu potpuno izvodljivo da se poštuje nezavisnost sudijske funkcije. Ja nisam imao medijski zapažene slučajeve, ali do sada u svojoj praksi nisam imao nikakve pritiske na moj rad. Međutim, o celoj ovoj problematici, kao i o reagovanjima ukoliko se slučaj uticaja na sudije i desi, nadležni su resorno ministarstvo i strukovno udruženje sudija", objašnjava Ivković.
O konkretnim slučajevima i pritiscima same sudije ne mogu otvoreno da govore, jer su za to zadužena strukovna udruženja i resorno ministarstvo. Ta činjenica potvrđuje do koje mere je rad sudija konzervativan i tradicionalan, kakav i mora da bude da bi bio garant obezbeđenja stabilnosti i sigurnosti funkcionisanja pravosudnog sistema. Upravo zbog toga iz Višeg suda u Novom Sadu 021 nije uspeo da obezbedi sagovornika na ovu temu, već je sudija Svetlana Tomić Jokić kratko odgovorila da uticaja na rad sudija u ovom novosadskom sudu nema.
Dragana Boljević objašnjava da je u realnosti princip nezavisnosti sudova ugrožen.
"Imate primer da čujete nekog državnog zvaničnika da kaže "mi smo okončali sve postupke privatizacije", što u stvari znači da je policija podnela tužilaštvu krivične prijave. To predstavlja veliku povredu nezavisnosti, jer tim činom političar kaže da čim je policija podnela krivičnu prijavu, onda tužilaštvo samo treba da nastavi procese i da otvori krivični postupak, a sud da presudi. Onda nam uopšte ne treba tužilaštvo niti sud. Jer policija je već unapred našla da je neko kriv, i maltene presudila, a političar je rekao da je slučaj gotov", priča ona.
Iako je opasno, čak i zakonom zabranjeno vršiti bilo kakav uticaj na sudije, svedoci smo da politika i ekonomski lobiji itekako vrše posredan pritisak na rad sudija. Đukić ističe da javnost i mediji ipak vrše najveći i najznačajniji pritisak na sudije i njihovu nezavisnost.
"Mediji imaju jako veliki društveni značaj. Neretko se dešava da mediji iz najrazličitijih razloga daju sebi za pravo da daju odgovarajuće ocene, krše pretpostavku nevinosti, a ponekad i praktično presuđuju u nekom krivičnom, pa čak i u predkrivičnom postupku. Na taj način stvaraju utisak da slučaj mora da se reši kako to oni predviđaju. Mi u advokaturi takve slučajeve zovemo medijski krivični postupci, koji se vode nezavisno od onog što se dešava u institucijama. A da ne pričam o tome kakav i koliki pritisak osećaju same sudije koje vode slučajeve koji su medisjki jako propraćeni".
I u slučaju protiv Nenada Čanka bilo pritisaka
Na pitanje da li on oseća pritisak na svoj rad kao zastupnik odbrane političara Nenada Čanka, protiv koga je podneta krivična prijava zbog incidenta u kafani "Tako je duđeno", Đukić odgovara da ima utisak da postoji prava medijska kampanja vezana za taj slučaj, koji još uvek nije okončan.
"Jeste, bio je jak pritisak medija. Neću da govorim o činiocima koji su stajali iza toga. Mi smo uvek davali izjave i smatrali smo da je to dovoljno. Međutim, stekao sam utisak da je bez obzira na to konstantno ukazivano da je stvar rešena, da se maltene već zna i presuda, pa je tako stvoreno jasno očekivanje kakava presuda njemu treba da se donese. A da ne pričam o tome što je Nenadu Čanku pretpostavka nevinosti povređena oko 250 puta", priča Đukić.
Predsednica Društva sudija Srbije smatra da su pored medijskih podjednako opasni politički uticaji na nezavisnost sudova, koji su se jasno mogli videti tokom reizbora sudija 2009. i 2010. godine, kada su mnoge sudije otpuštene i zaposlene protiv svih pravila.
"Možete da imate u Ustavu i zakonima napisano šta god hoćete, ali ako imate političara kome taj Ustav služi samo da ga stavi pod mišku da mu bude toplije, onda vam je jasno da bez volje nema poštovanja naših zakona. Ista stvar se desila i sa reizborom. Imali ste situaciju da je 2009. godine preko noći razrešeno više od 1.000 ljudi, trećina sudija kojima Ustav garantuje stalnost funkcije. Na stranu to što su posle tri godine ti ljudi vraćeni, ali to je takav ožiljak u pravosudnom sistemu da se mi godinama od toga nećemo oporaviti. Jer ako neko tako može bez obrazloženja da otpusti 1.000 ljudi, onda je i tim ljudima jasno da u ovoj zemlji nema poštovanja zakona", kategrična je ona.
Nezavisnost sudova pored Ustava i zakona čuva i Etički kodeks koji je doneo Visoki savet sudstva i koji još detaljnije predviđa zbog čega i kako sudovi treba da budu nezavisni. Međutim, sudije su ipak samo ljudi koji svakodnevno rade sa mnogim drugim ljudima i odlučuju o njihovim sudbinama.
Naši sagovornici složni su u oceni da građani Srbije nisu svesni koliko je njihov interes da se sačuva nezavisnsot sudova. Stoga je odgovornost na svakome od nas pojedinačno da li ćemo poštovati pravnu državu i principe koja ona pretpostavlja. (Gordana Ćosić)
