Izvor: RTS, 03.Jan.2012, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko putovanje u Evropu
Prošle godine Srbija je, kada je reč o evrointegracijama, ispunila gotovo sve što je zacrtano u akcionom planu. To je priznala i Evropska komisija. Ipak, očekivana nagrada je izostala.
Kada je reč o evrointegracijama Srbije, prvi meseci 2011. godine prošli su optimistično. Prvo je Evropski parlament ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a onda je i ubrzano popunjavan upitnik Evropske komisije.
Deo javnosti se brinuo kako ćemo odgovoriti na pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << gde nam je južna granica, a komisiju je najviše interesovala spremnost Srbije da započne proces pristupanja.
Bivši potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić rekao je 19. januara da to pokazuje da je Evropa spremna i za sledeće korake. "Mi znamo da želimo do kraja godine da postanemo kandidati i da počnemo pregovore", istakao je tada Đelić.
Poslednjeg dana januara premijer Mirko Cvetković je komesaru za proširenje EU Štefanu Fileu predao odgovore na 5.500 stranica.
U međuvremenu, kao nikad do sad, često kritikovani parlament Srbije je uradio ono što se u 2011. godini od njega očekivalo, usvojivši najznačajnije zakone potrebne za sticanje statusa kandidata.
Premijer je rekao da ti zakoni pre svega omogućavaju reforme koje su Srbiji potrebne. "Te reforme nikada neće pasti u vodu čak i bez obzira na status kandidata", ocenio je Cvetković.
Uprkos činjenici što usvajanje ovaj put nije bio problem, primena zakona i dalje jeste.
Ispunjen dugogodišnji uslov
Dugogodišnji najvažniji uslov, hapšenje i izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu, Srbija je ispunila u maju. Ipak činjenicu da se Mladić konačno našao u Hagu potpuno je marginalizovala tek započeta kriza na severu Kosova i Metohije.
"Ukoliko Srbiji bude postavljen uslov da uđe u EU pod uslovom da prizna Kosovo, moj stav kao predsednika je - ne", rekao je predsednik Srbije Boris Tadić 31. jula.
Evropska komisija je u oktobru preporučila da nam se dodeli status kandidata, kao i da se pregovori o članstvu otvore čim dođe do napretka u dijalogu sa Prištinom.
Komisija je pohvalila Srbiju zbog sprovedenih reformi, uspeha u saradnji sa Haškim tribunalom, i bolje atmosfere u regionu. Međutim, već se tada znalo da Nemačka ima još nekoliko uslova.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je u Beogradu 23. avgust da su uslovi za dalji put Srbije ka EU "da se postignu rezultati u dijalogu Beograda i Prištine, da se omogući rad Euleksu na celoj teritoriji Kosova i da se ukinu paralelne strukture na severu Kosova".
Čekajući mart
Na decembarskom samitu u Briselu na kome su članice Unije vodile odlučujuću bitku za posrnuli evro, odluka o srpskoj kandidaturi je, na nemački zahtev, bez većih otpora, pomerena za mart.
Tako je sada "normalizacija odnosa sa Prištinom" postala najznačajnija fraza u evro rečniku posle "saradnje sa Tribunalom".
Najveći evroentuzijasta u Vladi Božidar Đelić prekinuo je praksu da odgovorni ne snose posledice za neuspeh i podneo ostavku. Poruka državnog vrha ostala je nepromenjena - Srbija ne može i ne sme da odustane od EU, bez obzira na odluku evropskih lidera u Briselu.
"Srbija ne sme odustati od svoje evropske budućnosti. Svaka drugačija doluka bi imala dalekosežne posledice po građane", rekao je predsednik Boris Tadić 9. decembra.
Ovo je bila godina najmanje podrške ulasku građana Srbije u EU. U 2011. godini smo ušli sa 57 odsto podrške, a do kraja godine je pala ispod 50 odsto.
Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je da je pad podrške građana rezultat zamora mnogobrojnim obećanjima koja nisu propraćena konkretnim rezultatima. Paradoksalno, rasla je podrška reformama i modernizaciji države.
Srbija se na početku evrointegracija pre desetak godina nadala ulasku u klub bogatih. A sada, usled sve dublje ekonomske krize, EU više nije obećana zemlja.
.jpg)
