Izvor: Večernje novosti, 17.Okt.2014, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko nebo ima ko da čuva
BIO sam pitomac Vazduhoplovne gimnazije kada sam na televiziji gledao paradu 1985. godine. Maštao sam da jednoga dana i ja budem deo toga. I evo, posle skoro tri decenije, imao sam tu čast da učestvujem u ovoj velikoj smotri. To je veliki ponos i važan događaj za mene i našu zemlju. Ovako nam je juče svoj prvi utisak po sletanju na Vojni aerodrom u Batajnici ispričao pukovnik Dejan Vasiljević, zamenik komandanta 98. vazduhoplovne brigade. „Orao“, kojim je upravljao, bio je jedan od još >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << oko četrdesetak čuvara našeg neba koji su juče na paradi leteli nad Beogradom. Čim je prizemljio svog lovca bombardera, još sa kacigom na glavi, i dok adrenalin polako počinje da pada, kaže nam kako je sada tenzija prošla. - Imali smo izuzetno složene i teške vremenske uslove - kaže pukovnik Vasiljević. - Let je trajao 50 minuta i umesto dva nadletanja, zbog jake kiše, munja, grmljavine, imali smo samo jedno. Nisam zbog strašnog pljuska iznad bine mogao da osetim masu koja nam kliče sa zemlje. Ali sam srećan što smo imali priliku da pokažemo deo onoga čime Vojska i Vazduhoplovstvo raspolažu.IMALI SMO “ZVEZDE“ SPEKTAKL „Strižija“, koji su nam poklonili Rusi, gotovo sve koji su ga gledali je ostavio bez daha. Kako nam jer rekao pukovnik Dejan Vasiljević, tradicija akro-grupa nije ni nama strana. Imali smo svoju aktivnu grupu „Leteće zvezde“, ali je veći deo tih letelica stradao za vreme bombardovanja. Svojevremeno, naša akro-grupa bila je poznata i veoma cenjena u inostranstvu. „Striži“ i druga ruska grupa „Vitezovi“, međutim, češće imaju prilike da nadleću, jer se tamo vojne parade održavaju svake godine. Avioni su sa batajničkog aerodroma poletali po planiranom redu i u grupama. Prvo „migovi“, pa „orlovi“, „galebovi“, transportni helikopteri, „gazele“, na kraju „laste“... - Više od dve decenije radim, a ovo mi je prva parada. Ponosan sam - kaže major Bojan Stojanović. - Vežbamo, inače, svakodnevno, ali poslednjih deset dana smo intenzivno trenirali. Bilo je bitno da sve tehničke stvari budu ispoštovane. Gore, u vazduhu, ipak, nije bilo lako. Munje su bile oko nas, a gotovo da se ništa nije videlo od jake kiše i nevremena. Ovaj događaj je važan, ne samo da bismo se prikazali, već da bi ljudi znali da ima ko da ih čuva i da bdi nad njima. Dok su piloti parali nebo, neko je morao da stoji na kiši, da isprati, sačeka i pobrine se da sve tehničke stvari prođu kako treba. Zastavnik Ivan Vojinović nam kaže da avion, pilot, ali i tehničar čine jednu dušu. I nijedna karika ne sme da zakaže. - Sve je ovo deo naše svakodnevice, postoje i prilike, poput aeromitinga, da se uzleti, ali ova parada je za svakog od nas koji smo učestvovali bila posebna čast - kaže major Vladimir Krstić, tek što je izašao iz „supergaleba“. - Poručili smo danas Srbiji da ima ko da je čuva i čime. Stevo Opačić (92) iz Knina: Imali smo za šta da se borimo DESETINE hiljada građana na beogradskom Ušću i milionska publika kraj malih ekrana čudila se ko je čičica u žutom mantilu koji je celu paradu prestojao sa štapom u desnoj ruci i to tik do premijera Aleksandra Vučića i na dva metra od Vladimira Putina. - Ja sam sine, Stevo Opačić iz Knina - tiho nam je izgovorio starina, koji je uz državni vrh i ruskog predsednika bio u krupnom kadru TV kamera. Jedva se spustio niz stepenice montažne bine. Grabi već ka 93. godini, ali mu oči gore kao i onog slavnog oktobra kada je sa svojom dalmatinskom brigadom oslobađao Beograd. - Kada vidim ovu mladost i našu ovako utegnutu vojsku, srce hoće iz grudi da mi iskoči. Imali smo šta da pokažemo pred ruskim predsednikom. A, ja sam sa mojim drugovima imao za šta i da se borim - u hodu nam je rekao heroj Stevo, pre ulaska u autobus. On i njegovi saborci ušli su u legendu odavno. (M. B.)
Nastavak na Večernje novosti...
