Izvor: RTS, 11.Jan.2012, 15:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski pred Ustavnim sudom
Vladajuća crnogorska partija SDP podnela je inicijativu za ocenu ustavnosti upotrebe srpskog jezika u školskoj nastavi. SDP smatra da se time nepravedno diskriminišu hrvatski, bosanski i albanski jezik.
Socijaldemokratska partija Crne Gore podnela je inicijativu za ocenu ustavnosti zakona o obrazovanju i vaspitanju, ocenjujući da član o jeziku na kojem se izvodi nastava, nije u skladu sa zakonom, pišu crnogorski mediji.
Potpredsednik SDP-a Rifat Rastoder smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da je nepravedno izdvojen jedan od četiri jezika u službenoj upotrebi, što je u suprotnosti sa Ustavom Crne Gore. Ustav predviđa da je službeni jezik u Crnoj Gori crnogorski, a u službenoj upotrebi su i srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik.
Crnogorski zakon o obrazovanju propisuje da se nastava u školama izvodi na crnogorskom jeziku, a s obzirom na istu lingvističku osnovu može se koristiti i srpski, kao jezik u službenoj upotrebi.
Zakon takođe predviđa da poštujući prava manjinskih naroda nastava u ustanovi može da se izvodi i na bosanskom, albanskom i hrvatskom jeziku, koji su takođe jezici u službenoj upotrebi.
Rastoder, kako prenosi agencija Mina, podseća da ustavotvorac pravi razliku između službenog i jezika u službenoj upotrebi.
"Aksiom te razlike, po ustavnoj normi, sastoji se u ustavno-pravnoj i međunarodno-pravnoj činjenici da se službeni jezik odnosi na sve stanovnike i na celoj teritoriji države, a jezici u službenoj upotrebi samo na određenu populaciju i na određenoj teritoriji države na kojoj čine značajnu većinu", objasnio je Rastoder.
On ističe da praksa da se zakonom menja ustavna odredba, i njen duh i smisao, nije poznata u savremenom međunarodnom pravu.
Prema rečima Rastodera, protivno ustavnim rešenjima, srpski jezik izjednačen sa crnogorskim, dok su ostali jezici koji se koriste u službenoj upotrebi dovedeni u neravnopravan položaj sa srpskim, iako u Ustavu imaju isti položaj.
"Činjenica da u Crnoj Gori brojčano više govori srpski nego ostala tri jezika u službenoj upotrebi je statistički podatak, a ne ustavna kategorija", naveo je Rastoder.
DPS čeka odluku Ustavnog suda
Demokratska partija socijalista nije želela da komentariše inicijativu SDP-a, smatrajući da treba ostaviti Ustavnom sudu da odlučuje o tome.
"Zadatak Ustavnog suda je ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti akata, pa samim tim i Opšteg zakona o obrazovanju, što je inicijativa SDP-a. Ko god bi komentarisao takvu inicijativu, ušao bi u rizik da se svrstava na nečiju stranu ili prejudicira odluku Suda. Zato se uzdržavam od komentara", rekao je podgoričkoj Pobjedi Miodrag Vuković, poslanik DPS-a.
On je, ipak, uveren da će Sud ozbiljno razmotriti inicijativu SDP-a i doneti pravu odluku, s obzirom da je, kako je kazao, reč o jednom od najvažnijih pitanja koje se tiče integriteta nezavisne Crne Gore.
Vuković je podsetio da je SDP, i za vreme izrade izmena i dopuna Opšteg zakona o obrazovanju, najavljivala da će se žaliti Ustavnom sudu, ukoliko rešenje ne bude takvo da se nastava u školama odvija na službenom, odnosno crnogorskom jeziku.
"Zakon je menjan kako bi se postigao kompromis sa opozicijom i usvojio izborni zakon. Tada je SDP tvrdila da se pregovori kreću u pravcu koji može dovesti u pitanje ustavnost rešenja", podsetio je Vuković.
Zakon o opštem obrazovanju je, tokom prošle godine, bio jedan od glavnih političkih događaja u Crnoj Gori. Opozicija je podršku Zakonu o izboru odbornika i poslanika, jednim od glavnih uslova za dobijanje datuma pregovora sa EU, uslovljavala izmenama propisa o obrazovanju, odnosno člana kojim se definiše naziv predmeta za jezik.
Dogovor premijera i opozicije postignut je uoči samog početka zasedanja crmogorskog parlamenta, 8. septembra 2011. godine. Kompromisno rešenje je bilo da se nastavni predmet za jezik zove Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost.
