Izvor: RTS, 01.Maj.2012, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski mediji delimično slobodni
U godišnjem izveštaju "Fridom hausa" Srbija se, kad je reč o slobodi medija, našla među "delimično slobodnim" zemljama. Četrdeset odsto ljudi na svetu živi u okruženju u kome ne postoji sloboda medija.
Prvi put u poslednjih osam godina nije zabaležen pad u slobodi medija u svetu, a Srbija se u godišnjem izveštaju "Fridom hausa" našla među "delimično slobodnim" zemljama kada je reč o slobodi medija.
U izveštaju koji koji je objavljen uoči obeležavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Svetskog dana slobode štampe - 3. maja, od 197 zemalja 66 je dobilo ocenu "slobodna", 72 su dobile ocenu "delimično slobodna", a 59 je dobilo ocenu "nije slobodna".
Srbija je među delimično slobodnim zemljama, i sa rejtingom 35 kao i Istočni Timor i Crna Gora. U toj grupi delimično slobodnih iz okruženja su i Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Kosovo, koje je posebno evidentirano.
Mađarska je zabeležila pad i sada je ocenjena kao "delimično slobodna" zbog nastojanja konzervativne vlade premijera Viktora Obrana da uspostavi kontrolu nad pravnim i regulatornim okvirom za medije.
"Fridom haus" je zaključio da 40,5 odsto ljudi na svetu živi u okruženju u kome ne postoji sloboda medija, čemu je doprinela mnogoljudna Kina koja, kako je ocenjeno, primenjuje najsofisticiraniji sistem medijske represije.
U medijski "delimično slobodnom" okruženju živi 45 odsto stanovništva, a samo 14,5 odsto u oblastima gde postoji sloboda štampe.
Zapadne demokratije su, kao i do sada, najviše rangirane, ali je u SAD zabeležen blagi pad zbog upotrebe policijske sile prema novinarima koji su izveštavali sa protesta "Okupirajte Volstrit" 2011. godine.
Italija "pala" zbog Berluskonija
Italija je zabeležila blagi porast zahvaljujući tome što medijski magnat Silvio Berluskoni više nije premijer, navodi AP.
"Fridom haus" je Italiju obeležio samo kao "delimično slobodnu" zbog Berluskonijevog dalekosežnog uticaja i ona je tako postala redak primer zapadnoevropske zemlje za koju nije navedeno da ima slobodu štampe.
Velika Britanija je, takođe, imala blagi pad zbog uvođenja restrikcija na izveštavanje sa protesta, kao i na pisanje o poznatim i bogatim ličnostima.
"Arapsko proleće" je stvorilo uslove za slobodu medija u zemljama poput Egipta, Tunisa i Libije.
Međutim Kina i autoritarne države u Africi i na Bliskom istoku su cenzurisale vesti o "arapskom proleću", a u Ugandi, Angoli i Džibutiju vlasti su se obračunavale, ponekad i primenom nasilja, sa novinarima koji su izveštavali sa demonstracija, navodi "Fridom haus".
Kina, Rusija, Iran i Venecuela su zatvarali kritičare režima, gasili medije i vodili sudske postupke protiv novinara.
Državna kontrola televizije i radija predstavlja glavno sredstvo medijske kontrole u mnogim državama, uključujući Rusiju, Vencuelu, Zimbabve, Kinu i Vijetnam, naveo je "Fridom haus". U nekoliko demokratija je stvorena lošija klima za slobodu štampe.
Status Čilea je promenjen sa "slobodan" na "delimično slobodan" zbog uznemiravanja novinara koji su pokušavali da izveštavaju sa protesta.
Meksiko, gde je u protekloj deceniji ubijeno nekoliko desetina novinara, i dalje je najopasnije mesto na svetu za bavljenje novinarskom profesijom. Zbog toga je ova država još prošle godine pala u grupu sa statusom zemalja u kojima ne vlada sloboda medija.
Neslobodne su i Belorusija, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Eritereja, Iran, Severna Koreja, Trukmenistan i Uzbekistan.
