Izvor: Politika, 03.Okt.2014, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski advokati na ozbiljnoj raskrsnici
Ako komore kazne advokate „zbog rada” oni mogu, po preporuci ministra pravde da pokrenu spor pred Upravnim sudom, da bi se utvrdila pravilnost postupka koji su vodili organi advokatske komore
Advokati „štrajkbreheri”, kojima posle sprovedenog disciplinskog postupka eventualno bude oduzeta dozvola za rad, moći će da pokrenu spor pred Upravnim sudom, ali ne zbog kazne koja im je izrečena, već da bi se utvrdila pravilnost postupka koji su vodili organi advokatske komore. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To znači da Upravni sud u postupku koji pred njim bude pokrenut, ceni da li je on pred organima komore pravilno sproveden, ali u odluku „ne dira”.
Polemiku o tome imaju li advokati koji su se pojavljivali u sudnicama tokom obustave rada pravo na neku vrstu „odštete” ukoliko im komore oduzmu dozvole za rad, pre nekoliko dana, pokrenuo je ministar pravde Nikola Selaković.
U izjavi koju je dao novinarima u Palati Srbije, ministar je rekao da će ukoliko dođe do disciplinskog postupka u kojima advokati budu osuđeni da su učinili težu povredu advokatske dužnosti, oni steći pravo za pokretanje postupka pred Upravnim sudom jer je njihova prinuda da ne rade učinjena protivno zakonu i na štetu građana. Ministar je dodao i da će u tom slučaju advokati ostvariti pravo na naknadu štete od advokatskih komora.
Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda, koja je podnela desetak prijava protiv kolega koje su se oglušile o odluku o prekidu rada, kaže da ovakva izjava ministra – nije tačna.
– Postupanje Upravnog suda u ovakvim slučajevima ne dolazi u obzir. Postoji mogućnost zaštite pred nekim drugim sudom, ali neću da drugima dajem savete. Jednostavno, to o čemu govori ministar Selaković je netačno. Protiv odluke disciplinskih organa advokatskih komora, advokati nemaju pravo zaštite pred Upravnim sudom, što je i bio stav Vrhovnog suda Srbije 2004. godine – kaže Šoškić za „Politiku”.
Advokati kojima kao sankcija za povredu advokatske dužnosti bude izrečena zabrana bavljenja advokaturom ne mogu da prelaze iz jedne u drugu, odnosno ako ih, recimo, „kazni” beogradska komora, ne mogu da se upišu u imenik advokata ni u jednoj drugoj komori na teritoriji Srbije.
Ipak, „izbrisani” advokati mogu, shodno Zakonu o advokaturi i Statutu Advokatske komore Srbije, da osnuju novu komoru.
– Načelno, u Statutu advokatske komore i u Zakonu o advokaturi piše da postoji pravo na formiranje novih komora, ali se prethodno pribavlja saglasnost postojeće komore. Ukoliko se, recimo, nova komora osniva na teritoriji Beograda, onda saglasnost za njeno osnivanje mora da potpiše AKB. Da li su to dobra rešenja? Mislim da nisu. Nelogično je da je advokatu potrebna saglasnost komore od koje, praktično, beži. Sve dok se ne promeni ova odredba ona će proizvoditi pravno dejstvo – kaže Šoškić za „Politiku”.
Podsetimo, desetak beogradskih advokata disciplinski će odgovarati zato što su se za vreme obustave rada pojavljivali u sudu i redovno obavljali svoje poslove. Oni će odgovarati zbog povrede advokatske dužnosti pred organima komore.
Da li će za advokate protiv kojih su podnete prijave biti pokrenut i postupak zavisi od odluke disciplinskog tužioca. Tužilac, naime, od advokata protiv kojih su podnete prijave traži izjašnjenje, a potom odlučuje hoće li protiv njih pokrenuti postupak. U slučaju da donese odluku o pokretanju postupka, disciplinski sudija je dužan da pokrene postupak i po njegovom okončanju, donese presudu.
----------------------------------------------------------
Pravo na upravni spor
U članu 85 Zakona o advokaturi, koji reguliše pravo na upravni spor, navodi se: „Protiv drugostepene, odnosno konačne odluke Advokatske komore Srbije, može se pokrenuti upravni spor”.
M. Derikonjić
objavljeno: 03.10.2014.
