Izvor: Politika, 17.Okt.2014, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska posle izbora: kontinuitet i promene
Iako je ova pobeda SNSD-a i Milorada Dodika manje ubedljiva nego prethodne dve, ona je već samim tim što je treća zaredom i mnogo vrednija
Prema rezultatima izbora u Republici Srpskoj moglo bi se zaključiti da narod ne želi promene, odnosno da je zadovoljan sadašnjim stanjem, ili ga bar ne povezuje sa aktuelnom vlašću. Oni koji su nastupili kao opoziciona koalicija Savez za promene (SDS, PDP i dr.) izgubili su izbore, a pobedili su oni koji predstavljaju kontinuitet vlasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (SNSD sa DNS-om i SP-om).
Naravno da to ne može biti u potpunosti tačno, jer narod u Srpskoj je i te kako nezadovoljan nezaposlenošću, niskim standardom, visinom plata i penzija i sl. Objašnjenje prividnog paradoksa leži u činjenici da opozicija nije ponudila gotovo nikakav, pogotovo ne jasan i ubedljiv program socijalno-ekonomskih promena. A pošto je na političkom terenu odbrane Republike Srpske od unutrašnjih i spoljnih pritisaka, njene afirmacije kao ravnopravnog partnera u BiH i međunarodnog subjekta, promocije entitetskog patriotizma i nacionalnih interesa, aktuelna vlast bila praktično neranjiva, opozicija se fokusirala na problem korupcije.
Negativna kampanja, vođena preko privatnog TV kanala, koji po gledanosti nadmašuje javni servis, bila je mesecima bukvalno posvećena raspravama o korupciji ministara, direktora javnih preduzeća, rukovodilaca vladinih agencija i drugih iz vlasti, s poentom da je za sve direktno ili indirektno odgovoran predsednik Republike i lider vladajuće stranke. Poruka je bila da je vlast osam godina samo krala, uz logičan eho kako je onda dva puta birana.
Došlo je i do koincidencije s negativnim porukama na račun Dodikove vlasti iz poslovično nenaklonjene ,,međunarodne zajednice”. Iz Brisela je rečeno da se „očekuje smena vlasti u RS” (Doris Pak), iz Berlina da se „Dodik ponaša kao mali Putin” (Volfgang Petrič), iz ambasade SAD u Sarajevu da „narod treba da izabere bolju vlast” (Nikolas Hil). Ovog poslednjeg, dobro upućeni Obrad Kesić nazvao je liderom druge opozicione koalicije – „diplomatske koalicije” u RS. Stvorio se utisak da su se svi i sve (ekonomska kriza, poplave, nezaposlenost) urotili protiv vlasti i njenog lidera, te da je izborni rezultat, uprkos ranijim sondažama, neizvestan.
Dan pre izbora, Dodik je ubedljivom pobedom u TV duelu sa Tadićem, vratio samopouzdanje vladajućoj koaliciji, pa se analitičari i pet dana posle izbora raspravljaju koliko je taj tok-šou procentualno uticao na birače. Dodik je imao i značajniju podršku predsednika Putina, patrijarha Irineja, Emira Kusturice, pa i premijera Vučića, ali i mnogih uglednih ličnosti u Srpskoj i Srbiji koje dele uverenje većine biračkog tela da je, uz sve zamerke, sa njim kao predsednikom Republika najbezbednija. Mnogi analitičari su Dodikov reizbor proglasili referendumom „za” opstanak „manjeg entiteta” i „protiv” njega. Na kraju, Dodik je još jednom pobedio...
Ali, ne manje važno, SNSD u celini, bezmalo oplakan posle lokalnih izbora 2012, na ovim izborima je vaskrsnuo većinom srpskih poslanika u parlamentarnoj skupštini BiH, i što je najvažnije, i većinom u parlamentu RS u kome sa, ojačalim partnerima (DNS-om i SP-om), može da formira vladu. A najbolji rezultat je postigao upravo u onim opštinama u kojima je pre dve godine opozicija preuzela vođstvo. Naprosto, tokom minulih osam godina vlast je imala ekonomske uspone i padove koji su bili u vezi s regionalnom i globalnom recesijom. U ukupnom bilansu ostaju uspešne privatizacije „Telekoma” i rafinerija u Brodu i Modriči, kapitalne investicije u infrastrukturu (putevi prema Crnoj Gori i prema Hrvatskoj, tunel na Čemernom itd.), velika ulaganja u izgradnju novih fakulteta, studentskih domova i sportskih dvorana u Banjaluci i Istočnom Sarajevu, zatim termoelektrana u Stanarima, Andrićgrad itd. A tome valja dodati i primerno angažovanje vlasti na otklanjanju katastrofalnih posledica ovogodišnjih poplava koje je na birače ostavilo možda i i presudan utisak.
Ipak, vladajuća stranka je u odnosu na prethodne izbore, izgubila važno mesto u Predsedništvu BiH. Aktuelna premijerka Željka Cvijanović, jedino kadrovsko osveženje u političkom vrhu RS, izgubila je za manje od hiljadu glasova od veterana Mladena Ivanića. Da li je patrijarhalno biračko telo posumnjalo da se „nežniji pol” može nositi sa dva mužjaka u oštrim nacionalnim blokadama u Sarajevu, ili je presudilo dugo i bogato političko iskustvo konkurenta, teško je reći. Ali, kao što će Cvijanovićeva sigurno ostati u državnom vrhu (premijer RS ili ministar spoljnih poslova BiH) sigurno je da će se pragmatični Ivanić lako uklopiti sa „esendeovcima”, tim pre što je prilikom svoje kandidature imao sukob unutar Saveza za promene.
Iako je ova pobeda SNSD-a i njegovog lidera, manje ubedljiva nego prethodne dve, ona je već samim tim što je treća zaredom i mnogo vrednija. I najbolja vlast dosadi biračima. A i pri mnogo povoljnijim ekonomskim i socijalnim uslovima retko se dešava da jedna stranka dobije mandat naroda da vlada u kontinuitetu od 12 godina. Ako je opoziciona koalicija Savez za promene izgubila izbore zato što nije ponudila program promena, pobednička ga mora imati da stara/nova vlast i pre 2018. ne bi postala bivša vlast. Ne radi se o nekim spektakularnim rezultatima koji naprosto nisu realni i zato na ovim izborima, za razliku od prethodnih, niko nije ni obećavao „kule i vile”. Dovoljno je da vlast svakodnevno pokazuje da se bori protiv siromaštva i korupcije, za nova radna mesta i bolje plate i penzije, a pre svega da deli sudbinu naroda.
Profesor univerziteta
Nenad Kecmanović
objavljeno: 17.10.2014.
.jpg)
