Izvor: Glas javnosti, 05.Okt.2009, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećan ti 5. oktobar, narode!
BEOGRAD - Teško je u Srbiji naći čoveka koji se ne seća gde je bio i šta je radio 5. oktobra 2000. godine - bio je to jedan od onih dana koji se prepričavaju decenijama, od kojih se računa vreme, koji se spominju kao simboli i kao opomene.
Stari, klimavi režim Slobodana Miloševića, razbijen i spolja i iznutra, opterećen teretom korupcije, u ekonomskom bespuću, medijski satanizovan, trebalo je nekako dokrajčiti. Pored pritiska „nezavisnih“ medija, atmosfere straha koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je stvarana izjavama poput one da ćemo biti „crna rupa Evrope“ ukoliko Milošević ostane na vlasti, bilo je potrebno još nešto čime će se zadati konačni udarac.
To „nešto“ bila su obećanja. Narod, očajnički želeći da veruje u bolje sutra, „gutao“ je obećanja, mala i velika, realna i nerealna. Spisak, suma ovih obećanja, postao je poznat pod nazivom „Program za demokratsku Srbiju“, a sklepala ga je tada „nevladina organizacija“ G17+, skup samozvanih „ekonomskih eksperata“ koji su se (iz vedra neba) pojavili da bi „spasli Srbiju“. Ironijom sudbine, skoro svi lideri DOS-a su za ovih devet godina sišli sa najviših stepenika vlasti, svi osim Mlađana Dinkića, koji je bio član „ekspertskog“ tima G17+, tvorca „Programa za demokratsku Srbiju“.
Srbima su, dakle, data ova obećanja i Srbi su u njih poverovali. Devet godina posle pada Miloševića nije loše podsetiti se šta su tačno obećavali oni koji su tada došli na vlast. Koliko je toga ispunjeno, procenite sami.
Kosmet
„Obavezaćemo buduću vladu da odmah podnese program konkretnih mera Savetu bezbednosti UN kojim bi se omogućila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu, očuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, garantovala prava na miran i siguran život svim stanovnicima Kosova i podstakla njegova integracija u nove demokratske institucije zemlje.“
Ukidanje funkcionerskih privilegija
„Kao građani Srbije, a istovremeno i kao kandidati za narodne poslanike želimo da celokupnoj javnosti damo na znanje da, kada budemo izabrani u Skupštinu, nameravamo da ukinemo funkcionerske privilegije.“
Protiv korupcije i siromaštva
„Ovim dokumentom koji potpisujemo s punom odgovornošću obavezujemo se da obnovimo poverenje građana u državu i iskorenimo korupciju u upravnim organima i javnim ustanovama.
Država ne sme više da bude zaštitnik neradnika i kriminalaca i paravan za lično bogaćenje državnih i partijskih funkcionera. Umesto toga, izgradićemo državu koja će štititi siromašne.“
Smanjivanje broja ministarstava
„Donećemo zakon kojim ćemo smanjiti broj ministarstava barem za jednu trećinu, ukinuti sva ministarska mesta „bez portfelja“ i ograničiti broj potpredsedničkih mesta na najviše tri.“
Privatizacija
„Privatizacija mora biti obavljena relativno brzo, zbog ogromnog kašnjenja u odnosu na zemlje u tranziciji.
Privatizacija će biti obavezna.
Proces privatizacije mora biti transparentan.
Privatizacija će biti dominantno vršena kroz direktnu prodaju državne imovine, imajući u vidu ogroman iznos zatečenog javnog duga koji treba izmiriti.“
Kresanje administracije
„Racionalizacija javne administracije kroz ukidanje nepotrebnih ministarstava, državnih privrednih komora i drugih vidova neefikasnog javnog trošenja; uvođenje novih prioriteta i stroge discipline u trošenju budžetskih sredstava (prioriteti: zdravstvo, obrazovanje, sudstvo, pomoć nezaposlenima, njihova prekvalifikacija i novo zapošljavanje, socijalna zaštita, kultura, penzioneri, podsticaji seljacima, reformisana policija).“
Zakon o javnom informisanju
„Novim zakonom o javnom informisanju biće uređen način ostvarivanja ustavnih principa i međunarodnih standarda o slobodi štampe, o zabrani svih oblika cenzure i o pravima građana da slobodno iznose u javnost svoja mišljenja i uverenja, kao i da javno kritikuju rad državnih organa i funkcionera. O eventualnim povredama, prekoračenju ili zloupotrebi slobode štampe kojima se, suprotno Ustavu i zakonu, povređuju privatnost, dostojanstvo, čast i ugled građana, moći će, uz strogo poštovanje materijalnog i procesnog prava, da odlučuju samo redovni sudovi, a ne administrativni i prekršajni organi. Zakonom će biti uređena obaveza državnih medija da funkcionišu kao nestranačka javna glasila. Upravne odbore i direktore državnih medija biraće Skupština.“
Dobrodosli u republiku Goli Otok-Srbija raj proletarijata,drzavu gde su ostvarene sve revolucionarne parole uz postovanje demokratskih normi,dobrodosli u okrilje Partije! Nadamo se da vam prija totalitarna demokratija i da vasa mala i srednja preduzeca rade "punom parom". Veliki brat vas gleda i cuva. Zapamtite,istina je samo ono sto Partija i Veliki Brat tvrde,ostalo su zlonamerne lazi koje hoce da nas skrenu sa njegovog puta-puta u koji se svi kunemo da sa njega ne skrenemo dok nas Kozaracko vrzino kolo vodi pravo u Evropu.
Pozdrav gospodo drugovi!
Ovaj datum bice zapamcen po propasti radnicke klase i postenog naroda koji crkava od gladi, jer je privreda totalno upropascena a radnici izbaceni sa posla. NeKa ovaj datum slave oni koji su se obogatili mafijasi, tajkuni.....
Svi eksperti upropastise drzavu.Bilo bi dobro da procitaju svoj program i obecanja,neka vide i sami koliko su nesposobni i koliki su lazovi.Srbija je postojala do 2000te godineod te godine ovo vise nije Srbija.I za vreme ratova na Balkanu posecivala sam svoje roditelje .Narod se snalazio i bilo je i nasmejanih lica.Sest godina kasnije dolazim u zemlju koju vise ne prepoznajem.Nigde nicega na srpskom napisano.Opominju me da ne potenciram da sam Srpkinja , nema osmeha .Dolazim u Srbiju a ne smem da spominjem ko sam i sta sam .Pa i Tito mi je dozvolio da na licnoj karti pise da sam Srpske nacionalnosti , drzavljanin Jugoslavije.Zbunjena vise ni familiju ne prepoznajem.Nema vise osmeha , nema viceva a jos manje sale.Srbija je propala i prodala se .Prodala e svoj jezik i sve zivo sto je gradjeno 50 godina.Prvi put za 40 godina ja sam brojala dane da se vratim u drzavu u kojoj zivim.Osecala sam uzasan pritisak , neobjasnjiv.Ako vam je svima lepse sada , neka vam je srecno.Ja ne zelim ovakvu Srbiju i vise nema putovanja i brojanja dana da se vratim kuci.Necu vise da idem u "Diskont", 'Sity Pasage' i slicno.Ovo je no name zemlja koja kopira sve i svasta a svoje najlepse gazi i odbacuje.PONEKAD POMISLIM DA JE TO SAMO PRIVID DA JEDNA DRZAVA I NJEN NAROD NE MOZE DA SE PROMENI ZA SAMO NEKOLIKO KRATKIH GODINA ALI TAKO JE.Nema tamo vise topline , oseca se samo neka gorcina.Sada vise niste oaza radosti vec ste kao i sav drugi svet.Samo se pric o novcu , nedostacima i zivi u zabludi da ceo svet zivi 100 puta bolji zivot.Na ulici sirotinje ima najvise bas u tim najbogatijim drzavama.Naucili su i nase kako se vlast drzi.Dvadeset posto ljudi zivi u izobilju , 30 posto skromno ali ne raskalasno a oni ostali gotovo da zaborave sta znaci najesti se pun tanjir jela.
Kao sto rekoh , SRETNO VAM DEMOKRATSKO DRUSTVO KOJE VAM JE OBECAVALO IZOBILJE A SADA NEMATE PARA NI ZA BILJE!
Današnje "demokrate" narod stalno plaše "vratiće se 90-te". Pa i 05. oktobar je daleko, a od tada jedino što je uradjeno, uradjeno je to da je država kolonizovana i rasprodata zapadu. Teška su vremena bila 90-tih, ali država je više imala prerogative države nego što je to sada.
Najgori i najmračniji dan u istoriji Srbije posle 1950. godine.
Dan okupacije.
Хвала "Глас" на топлој честитици. За..бали се јесмо. Исто смо тако блејали кад је требало Мишка довести место Тита. Два пута се о исти камен спотичемо, и нормално да нам га треба о главу разбити. Нећу рећи да смо глупи, али нас не краси ни нека интелигнеција. Постали смо јадни и бедни, као пијанац који свима иде себи не долази, само са једном водиљом у животу "огреби и зајеби". Речју какав народ, такви и владари.
Bravo!!!
Sjajan clanak.Muka mi je od rezimskih medija,postali su odvratni.Ovakva korektna retrospektiva je postala jedinstven slucaj u nasim medijima.Sta reci o samom 5.-om oktobru kada su prethodni komentatori do kraja rekli sve.
Divan clanak. Sta reci nego da smo pod okupacijom. Svi trce na zapad po svoje misljenje i ne kriju to a u Srbiji pricaju bajke.
Bitno je da je onih 10 godina pre 5.oktobra tekao med i mleko u Srbiji i oko nje. Zapravo za neke i jeste. Za "pošteni, radni narod" koji je dobijao carinske povlastice da švercuje naftu, cigare, oružje i drogu u saradnji sa DB i putem tajnih kanala sa šiptarima, balijama i ustašama, to je bilo rajsko vreme. Bilo je to odlično vreme i za patriote,koji su svoju decu slali u inostranstvo na školovanje a tuđu da ginu u unapred izgubljenim ratovima. Za njih je 5. oktobar zaista bio najveća katastrofa. Ali, srećom za njih, u martu 2003. ubijena je i poslednja šansa da se u Srbiji nešto zaista promeni. Organizovali su se naši "pošteni, radni ljudi" i sve je vraćeno na stanje pre 5. oktobra. Evo, dokaz za to je i "Glas javnosti" koji finansijski potpomažu naši već pomenuti pošteni, vredni radni ljudi, i koji nam čestita godišnjicu kada smo mislili da će se nešto ovde promeniti. Naravno, u tom neuspehu veliki udeo igraju i nesposobni DOS-ovci koji su jedva oborili truli režim, a posle su dozvolili da on ponovo vaskrsne jači nego ikada. Jedino se brinem da će se jednom naši pošteni, vredni radni ljudi, koji su mislili da su obezbedili svoju užu i širu familiju probuditi u Srbiji, u kojoj su im i mame i ćerke pokupovali kinezi, rusi, ameri za šaku dolara....
Očekivali. Niko tu ništa nije OČEKIVAO, jednostavno mu je bilo dosta svega. Možete sad da pričate šta kod hoćete, ali mogli bi se napisati tomovi i jeriji kojih sve bedaka je nestalo od onda. Koristiti sadašnju situaciji a koja je u stvari i posledica vremena pre 5. oktobra kao greh 5. oktobra je degutantno. Džaba ste kopali.
