Izvor: Blic, 24.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce kuca u starim satovima
Srce kuca u starim satovima
KRAGUJEVAC - Kragujevčanin Vojislav Tešić, iako na izmaku sedme decenije, još uvek popravlja časovnike u radnji u Ulici 27. marta u centru grada. Prema sopstvenoj evidenciji za pet i po decenija popravio je oko 200.000 ručnih, džepnih i zidnih satova sa mehaničkim sistemom.
Kad se Vojislav prvi put sreo sa lupom Kragujevac je imao 57.000 stanovnika, 17 časovničara, isto toliko pomoćnika i učenika. Za sve je bilo posla, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na opravke satova čekalo se i po desetak dana. Sada u centru Šumadije živi oko 170.000 ljudi, a tim biznisom bavi se pet sajdžija. Satove, koji se odavno ne proizvode u Srbiji, na popravke donosi tek poneka mušterija.
- Tržište su prepravili digitalni časovnici, a na njihovu proizvodnju preorjentisale su se i najpoznatije firme. Ako vam takav sat slučajno padne na zemlju, ne saginjite se, jer popravke nema - priča sa setom majstor koji je svog sina Predraga kao golobradog dečaka uveo u tajne sajdžijskog zanata. Ponosan je što Pepi, kako ga Kragujevčani iz milošte zovu, nastavlja tradiciju porodice Tešić, a potajno se nada da će njegovim stopama poći i unuk Petar.
Da bi neko postao dobar časovničar mora da voli taj poziv i obavlja ga sa ljubavlju, smatra Vojislav. Ipak, koncentracija i preciznost su najvažniji. Kada bi ponovo birao zanimanje opet bi se opredelio za časovničara. Zato će se sa lupom, pincetom i šrafcigerom družiti dok ga oči i ruke služe.
- Danas od ovog zanata može tek da se preživi jer mehaničke satove ima svega deset odsto Kragujevčana. Popravke sa ugradnjom delova koštaju između 300 i 400 dinara, koliko je potrebno da se kupi nov digitalni sat. Za tu varijantu sve se češće opredeljuju moji sugrađani - kaže Vojislav, jedan od retkih čuvara zanata koji polako izumire.
S. A. Lukić
