Izvor: Glas javnosti, 18.Mar.2013, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija uvozi ljudsku kosu, perje i dirižable!
BEOGRAD - Srbiji nedostaje 200 kilograma ljudske kose, 400 kilograma
kornjačevine i kitovih kostiju, čak 2.500 kilograma ptičjeg perja i 100
kilograma prirodnih sunđera. Sve ovo se nalazi na listi robe koja je lane uvezena iz inostranstva.
Naša zemlja kuburi i sa balonima i dirižablima, koje smo od stranaca
kupili prošle godine za 17.000 dolara, dok smo helikoptere do 2.000
kilograma platili 505.000 dolara.
Prema podacima >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << iz Republičkog
zavoda za statistiku, Srbija je u toku prošle godine najviše uvozila
naftu, gas, automobile i električne mašine. Za to je morala da izdvoji
pet milijardi dolara. Ipak, u ukupni uvoz od 19 milijardi dolara ušla je
i najrazličitija druga roba.
"Prošle godine uvezeno je 100 kilograma prašine i praha od dragog i poludragog kamenja", navode u RZS.
Treba nam čak 50.000 kilograma konoplje i više od 300 kilograma deteline. Uvozimo 1.000 kilograma korala i 400 kilograma bikove sperme. U inostranstvu smo za godinu dana kupili i čak 25.000 kilograma svinjske dlake.
Nedostaje
nam i najrazličitija oprema. Tako smo prošle godine iz inostranstva
dopremili 8.800 kilograma dvogleda, 6.600 kilograma različitih
mikroskopa i 2.400 kilograma teleskopa za oružje.
Možda zvuči neverovatno, ali srpska polja nemaju dovoljno nane. Zato od stranaca moramo da kupujemo godišnje čak 11.000 kilograma. Iako u Srbiji možemo da pronađemo zamenu za ovu biljku ili da je sami više proizvodimo, često nam se to ne isplati.
"U razvijenim tržišnim ekonomijama, uvoz je sasvim normalna stvar", kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
"Trebalo bi da uvozimo ono što je napolju jeftinije ili kvalitetnije,
a da proizvodimo robu koja može da se proda na tržišnoj utakmici. Ipak,
pošto Srbija nema razvijenu industriju, većinu proizvoda moramo da kupimo iz inostranstva".
Nametanje proizvodnje one robe koju nemamo po svaku cenu, smatra Savić, nema ekonomsku računicu.
"Ne
možemo da nateramo velike kupce da nabavljaju robu domaćih proizvođača,
ako je ona kod stranaca mnogo jeftinija ili boljeg kvaliteta", dodaje
Ljubodrag Savić profesor Ekonomskog fakulteta.
Luksuznu hranu
uvozimo i kupujemo u tonama, kao da imamo švajcarske ili nemačke plate i
kao da nam je tržište bar desetak puta “teže”.
Podaci zvanične statistike tako govore da se u Srbiji pojede godišnje 800 tona smrznutih, sušenih i soljenih sipa, hobotnica i lignji.
A, papiri sa carina pokazuju i da smo kupili i 16 tona jastoga, četiri
tone rakova i 1.700 kilograma ostriga i sličnih skupih morskih
poslastica.
Novosti
