Izvor: RTS, 12.Apr.2013, 09:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u kreditima
Zaduženost građana u bankama u proseku 791 evro, što je manje nego pre godinu i po dana. Banke u Srbiji veoma oprezne kod davanja kredita. Najviše duguju preduzeća, a kod naplate duga bankari imaju najviše problema sa državnim firmama.
Svaki građanin Srbije u proseku bankama duguje 791 evro - 16 evra manje nego pre godinu i po, i znatno manje od Hrvata i Slovenaca koji duguju od četiri do pet hiljada evra. Razlozi za to su što imamo niži standard, strože propise, i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << banke koje su veoma oprezne kada odlučuju kome će dati novac, objašnjavaju u Kreditnom birou. Kažu najveći problem je to što privreda koja je pozajmila najviše novca kasni s ratama za 44 hiljade kredita.
Jedini način da se izborimo sa krizom jeste da imamo što više privatnih firmi i da mladima jedini cilj ne bude državni posao, tvrde političari i teoretičari. A oni koji već imaju preduzeće kažu - nije lako.
Miroslav Kovačević iz "Vinarije Kovačević" Irig kaže da je teško proizvesti dobar proizvod, a na kraju još teže ga je plasirati, a najteže je naplatiti.
"Mi koristimo subvencionisane kredite, sada sve obaveze plaćamo na vreme, vraćamo na vreme kredite i banke nas bukvalo vijaju da bi nam dali kredite", kaže Kovačević.
Vahidin Dino Ćatić iz firme "Ćatić kompani" iz Prijepolja napominje da je malo firmi koje sopstvenim sredstvima mogu da se razvijaju i prate konkurenciju.
Kamate su, kažu bankari, samo odraz ekonomske situacije, inflacije, kreditnog rejtinga zemlje.
Na jesen bi zaduživanje u dinarima moglo da pojeftini, a za sada su kamate između 3 i 20 posto.
"Mi danas imamo klijente koji imaju kamatne stope na nivou evropskih. Postoji ozbiljan raspon u kamatnim stopama u zavisnosti od kvaliteta kompanije. Moram priznati da u srpskoj privredi nije lako pronaći te kvalitetne kompanije", napominje Goran Pitić iz "Sosijete ženeral" banke.
Da je malo firmi koje sebi mogu da priušte novi dug po važećim kamatama, pokazuju i podaci Kreditnog biroa - uzimali su uglavnom kredite uz subvenciju države i to za vraćanje starih dugova. Ipak, za svaki šesti-sedmi kredit, rate i dalje kasne.
Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije navodi da je "više od 250 milijardi dinara zarobljeno u kreditima sa docnjom od 90 dana, a kad se uzmu u obzir i rezervacije na te kredite, to je više od 600 milijardi dinara. To je veliki pritisak koji stvara velike troškove i probleme u poslovanju banaka".
Bankari kažu da kod naplate duga najviše problema imaju sa državnim firmama, zatim sa onima koji su pre krize previše ulagali u nekretnine, i sa trgovcima koje je pogodio pad potrošnje.
