Izvor: Vesti-online.com, 20.Sep.2016, 08:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija u kandžama kocke (4): Bogovi kockom delili svet

Kockanje nije bolest savremenog doba. Ulazeći duboko u ljudsku istoriju, možemo videti da se prvi začeci ovog poroka nalaze još u praistorijskim vremenima. Crteži nas govore da je i pećinski čovek, ali neki drugačiji način od današnjeg, bio kockar. Kockanje se najpre javljalo kroz verske obrede, koji su se sastojali od bacanja malog predmeta poput male kosti (preteča kockica), kamena, oraha...

Vremenom je počelo i prinošenje žrtve da bi se umilostivili bogovi. Kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << su takve pojave izašle iz oblasti verskih obreda, a ljudi počeli da daju lične uloge kako bi ostvarili određenu ličnu korist, dobili smo prve kockare.

Arheolozi su otkrili veliki broj kockica i stolova za kockanje u ruševinama Pompeje. Pronađeni su spisi iz stare Kine koji datiraju iz oko 2300. godine pre nove ere. U Egiptu je pronađen par kockica od slonovače, nastale oko 1500. godine pre naše ere. U drevnoj Indiji, Grčkoj i Rimu postojali su određeni oblici kockanja.

Mitovi antičke Grčke opisuju kako su Zevs, Had i Posejdon podelili univerzum na nebo, pakao i more tako što su bacali kockice. Sačuvani hijeroglifski zapisi iz perioda starih dinastija pokazuju da su postojali čak i zakoni protiv kockanja, oko tri-četiri hiljade godina pre nove ere.

(1): Očajnici u poteri za srećom

(2): Za moju bolest nema leka

(3): Strast opasna po život

Rimski car Avgust imao je takođe zakone protiv kockanja, koje je bilo dozvoljeno samo nedelju dana, tokom trajanja festivala u čast boga Saturna. Stroge kazne pretile su svima koji zakon nisu poštovali. Legenda kaže da je i sam Avgust bio zavisnik od kocke, pa su mu zakoni pomagali da se izbori sa svojim problemom.

Klađenje je nastalo u Francuskoj 1860. godine, odakle je prešlo u Veliku Britaniju, a zatim ostale evropske zemlje. Kasnije, iz Evrope je prešlo u Australiju i Ameriku. Ljudi su se uglavnom kladili na konje tokom konjskih trka, a kasnije i na automobile. Tokom 19 veka, bile su popularne i trke pasa, kao i borbe bikova i pasa.

Keopsova piramida u Gizi krije priču o tome kako se Tot, bog mudrosti, kockao s Mesecom i osvojio novih pet dana na već postojećih 360 dana u egipatskom kalendaru. Ako je verovati legendi, otuda današnjih 365 dana u jednoj godini. Iza čuvene izreke "Kocka je bačena" stoji Julije Cezar, koji je odlučio da pređe Rubikon nakon bacanja kocke. To nije bilo neobično jer su se u antičkom Rimu kockali i robovi i građani i plemići.

Kako je tačno nastao rulet, ne može se tvrditi sa sigurnošću. Jedna verzija kaže da je čuveni "mali točak", što je prevod francuske reči rulet, konstruisao matematičar Blez Paskal 1655. godine. Druga verzija jeste da su rulet izmislili Kinezi, a u Evropu je stigao preko dominikanskih kaluđera. Ono što je sigurno to je da su savremenu varijantu ruleta napravili Frans i Luj Blan. Legenda kaže da su dva brata prodala svoju dušu đavolu u zamenu za tajnu igre, zbog čega zbir svih brojeva na ruletu iznosi 666.

Kockanje nije zaobišlo ni srednji vek. Mnogi vojnici zbog kockanja nisu bili u stanju da obavljaju svoje dužnosti, pa je engleski kralj Henri Osmi zabranio kockanje. Za vreme vladavine Čarlsa Drugog, kocka je bila dozvoljena jer je i ovaj vladar bio pasionirani kockar.

Emigrant iz Bavarske Čarls Fej, po zanimanju automehaničar, izumeo je u Americi prvu slot mašinu davne 1895. godine. Automat nazvan "Libertdž bell" ("Zvono slobode") imao je tri prednja kotura na kojima su bili naslikani dijamanti, srca, lopate i zvona. Princip po kome radi je aktuelan i danas: igrač je dobio glavnu nagradu ako ima tri zvona. Ove mašine su postigle ogroman uspeh, da Fej nije mogao da postigne da napravi dovoljan broj naručenih aparata. Dvanaest godina kasnije, u Čikagu, proizvođač arkadnih mašina počeo je da proizvodi slične uređaje. Sredinom šezdesetih godina prošlog veka napravljeni su elektronski slot aparati, koji su bili mnogo sigurniji od mehaničkih.

Nastavak na Vesti-online.com...