Izvor: B92, 09.Apr.2021, 11:41
Srbija, sport i politika: Da li srpski sportisti treba da se više politički angažuju
Srpski sportisti su u proteklih nekoliko decenija, sa manje ili više uspeha, igrali za razne političke timove - zbog čega i da li je to dovoljno?
Gol u nadoknadi vremena, koš u poslednjoj sekundi, bekhend za pobedu, prelazak cenzusa ili doprinos osvajanju ključnih 10.000 glasova na izborima.
Srpski sportisti su u proteklih nekoliko decenija, sa manje ili više uspeha, igrali za razne političke timove, menjajući golove za glasove.
Poslednji u nizu su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bivši fudbaler Ognjen Koroman i nekadašnji vaterpolista Danilo Ikodinović, koji su prišli opozicionoj Narodnoj stranci Vuka Jeremića.
"Aktuelna vlast je degradirala čitavo društvo, mi više nemamo dostojanstvo, sigurnost, sve smo izgubili, sve", kaže Ikodinović za BBC na srpskom.
Za to vreme veliki broj sportista i trenera nalazi se na drugoj strani terena, u taboru vladajuće Srpske napredne stranke.
Jedan od njih je Bogdan Obradović, nekadašnji selektor Dejvis kup reprezentacije, koji je četiri godine bio i poslanik naprednjaka u Narodnoj skupštini.
"Zaista najiskrenije volim i poštujem sve što je uradio (predsednik Srbije) Aleksandar Vučić, koji je sjajan državnik i pre svega moj veliki prijatelj", kaže Obradović za BBC na srpskom.
Tog 4. marta 1987. godine fudbaleru Bošku Đurovskom nije bilo lako.
Pred sobom je, noseći dres Crvene zvezde, imao slavni Real Madrid, predvođen Ugom Sančezom, Horheom Valdanom i drugim slavnim imenima.
Iako je proleće bilo iza ćoška, temperatura je bila u debelom minusu, pa su fudbaleri nosili helanke i ispuštali paru svakim izdisajem.
Uslovi su bili teški, ali mreža Kraljevskog kluba zatresla se već posle sedam minuta - strelac Đurovski.
Slavila je Zvezda na kraju 4:2, a trideset i kusur godina kasnije Đurovski je krenuo u novu, podjednako tešku utakmicu.
Pred parlamentarne izbore 2020. godine obukao je dres koalicije Milana Stamatovića iz Čajetine i Dragana Jovanovića iz Topole.
"Slogan Zdrava i bolja Srbija su me privukli", kaže Đurovski za BBC na srpskom.
"Hteo sam da pomognem našoj državi, naciji i životnoj sredini, kako bi se zdravije i bolje živelo",.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da u Srbiji postoji pojednostavljeno mišljenje o sportistima.
"Deo javnosti smatra da oni ne misle sopstvenom glavom, već samo šutiraju loptu i to je to.
"Nije tako, u poslednje vreme je sve više sportista koji jasno rezonuju društvene probleme i u Srbiji i van nje - od zagađenja do lokalnih stvari", navodi.
Kako kaže, najbolji teniser sveta Novak Đoković se nije politički angažovao, ali mnogi uspehe i njega i drugih sportista koriste da bi ih privezali uz sebe.
"Razlog je jasan - istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je on daleko najpopularniji u Srbiji, kao što je to nekada bio košarkaš Vlade Divac", kaže Milivojević.
Vladajuća Srpska napredna stranka već ima i niz sportista koji su uz njih.
Tako je Vanja Udovičić, čuveni vaterpolista, postao ministar sporta, a njegov nekadašnji saigrač iz Partizana kolega Slavko Gak prvo sekretar za sport, a onda za obrazovanje i dečiju zaštitu.
Takođe, Goran Grbović, bivši košarkaš Partizana, neposredno posle podrške naprednjacima postao je direktor beogradske Arene.
Ipak, Milivojević smatra da malo sportista iz svega "izvuče benefit", u odnosu na to koliko ih koriste u kampanjama.
Za to vreme politiku i te kako interesuje sport, za koji kaže da je "veoma zahvalna društvena oblast", u kojoj je "veoma bitan uticaj stranaka".
"Stranke znaju da se u sportu akumulira ne samo dosta kapitala i da je mnogo pažnje građana usmereno ka tome", navodi.
"Istraživanja pokazuju da oko 2.000.000 ljudi navija za Crvenu zvezdu, a oko 1.500.000 za Partizan - to je dosta mogućih glasača", dodaje.
Vladajuća SNS, tvrdi, takve stvari "rešava jednostavno - sopstvene ljude, od kojih većina nisu sportisti, postavlja da vode najbogatije saveze i klubove".
Mnogi.
Atlagić sa FPN-a kaže da su javni radnici, između ostalog i sportisti, bili deo svih izbornih ciklusa u Srbiji od uvođenja višestranačja.
"Bilo ih je nekad manje, nekad više, ali uvek su bili tu", kaže, dodajući da su to uglavnom bili sportisti u penziji.
U januaru 1998. godine Jugoslavija je na Svetskom prvenstvu u vaterpolu igrala protiv Hrvatske.
Do kraja ima još nešto više od pet sekundi, a semafor pokazuje 5:5 - napeto.
"Danilo Ikodinović… Gol! Neverovatno, ali istinito", viče komentator Duško Korać.
https://www.youtube.com/watch?v=BjBhiYBSvjs
Te godine osvojena je bronza, ali su Ikodinović i ostali reprezentativci u godinama koje slede oko vrata uglavnom nosili zlato.
Nedavno je i on ušao u politiku - biće predsednik Odbora za sport Narodne stranke.
"Ne znam zašto se bivši sportisti ne oglašavaju o političkim pitanjima i problemima", kaže Ikodinović za BBC na srpskom.
"Oglašavaju se povodom lule mira u svetu i ne znam čega sve, a kad se nešto desi kod nas onda ne", dodaje.
On to, kaže, radi od 2012. godine, kada je prestao da se bavi sportom.
"Suština svega je da više nisam mogao ovo da gledam, ovakvo stanje u državi ne pamtim, a imam 45 godina - mrtva trka između aktuelne vlasti i Miloševića", navodi.
Ikodinović smatra da aktivni sportisti ne treba da se politički angažuju, naročito ako je reč o vrhunskom sportu.
"Prvo, on nema vremena, mora samo da se bavi sportom - dva treninga dnevno, utakmice, treninzi, odnosi sa ostalim saigračima…
"Ljudi vide kako oni samo šutiraju u gol ili na koš, bacaju loptu preko mreže i slično, ali je to samo krajnji proizvod, sve je mnogo kompleksnije".
Zato bi, kaže, bivši sportisti trebalo da se angažuju, koje god stavove da imaju.
"I ja sam izašao iz zone konfora. Što? Je l' mi ovo trebalo? Nije. Zbog para? Pare mi ne trebaju, imam dovoljno za normalan život, ali ne želim da živim u ovakvoj državi", smatra.
"Kraaaaaj", vikao je komentator RTS-a 2010. godine, nekoliko sekundi nakon što je Viktor Troicki neverovatnim riternom izazvao delirijum u beogradskoj Areni.
Srbija je osvojila Dejvis kup.
Igrači su utrčali u teren, sa njima i selektor Bogdan Obradović.
Uskoro su svi ostali bez kose - grupno šišanje - držali pehar i slušali Bože pravde.
https://www.youtube.com/watch?v=tCY39EH8ANA
Šest godina kasnije Obradović je takođe slušao himnu, ali u Narodnoj skupštini, kao poslanik Srpske napredne stranke.
"Na prvom mestu moja ideja je bila da podržim Aleksandra Vučića - verujem u njegovu politiku", navodi Obradović.
Iako nije bio previše aktivan za skupštinskom govornicom, Obradović navodi da je to bilo "vrlo interesantno iskustvo", zato što je "iznutra video kako država funkcioniše".
Oduvek je, kaže, redovno glasao i imao pasiju prema politici - "kao penzioneri što vole šah".
Politika, dodaje, ima ogroman uticaj na društvo i zato sportisti treba više da budu uključeni u politička zbivanja.
"Mnogo se sakrivaju, a to je volan društva", navodi.
"Imamo motor, karoseriju, narod kao putnike i tamo gde politika mota levo, mi odosmo levo, gde mota desno, mi odosmo desno".
Obradović kaže da mu je politika "pomogla da dođe do nekih bržih i boljih rešenja".
"Državni aparat nije lako pokrenuti, što je neophodno ako hoćete neke stvari da promenite, a kada ste u politici to ide mnogo brže… Brže dođete do pravih adresa".
Siniša Atlagić, profesor FPN-a kaže da marketinški stručnjaci ili propagandisti u rukavu imaju nekoliko trikova.
"Prvo koriste tehniku transfera", kaže kratko.
Ta tehnika, objašnjava, podrazumeva pravljenje veze između dva društvena objekta, u ovom slučaju sportiste i političara ili partije.
"Sportisti su poznati, uspešni i slavni, izazivaju pozitivne emocije kod ljudi i smatra se da će njihovo učešće u političkom životu izazvati transfer pozitivnih emocija građana na političare", navodi Atlagić.
Zato, na primer, javne ličnosti učestvuju u reklamnim spotovima, na političkim skupovima i drugim izbornim aktivnostima.
"Ta tehnika može imati i negativnu stranu - i negativne emocije mogu tako da se šalju", upozorava Atlagić.
Drugo sredstvo je tehnika propagande akcijom.
"To je kada neka javna ličnost uradi nešto i ličnim primerom pokaže obrazac poželjnog ponašanja, što bi u ovom slučaju imalo i političku pozadinu.
"Političari se često time koriste, kao kada je Vučić išao da spašava decu iz smetova. Nije on to jedini koristio, naravno", kaže Atlagić.
Sve to, ističe, spada pod difuznu propagandu - nastojanje da političke ciljeve ostvarite nepolitičkim sredstvima.
"Dakle, da sportista, koji zvanično nije politički subjekt, delovanjem učestvuje u prenosu političke poruke. Sport je u tom smislu veoma koristan", navodi.
Sve to, ističe, dešava se širom sveta, ne samo u Srbiji.
"Marat Safin, nekada svetski broj jedan u tenisu, bio je poslanik u ruskoj Dumi, bokser Kličko je postao gradonačelnik Kijeva…"
Sagovornici BBC-ja kao jedan od velikih problema mnogih sportista ističu to da mnogi nespremni dočekaju kraj karijere, pa se neki angažuju i politički.
"Neko vas pozove i vi ne znate odmah da li želi da vas iskoristi ili zaista veruje u vas", kaže Đurovski, dodajući da "ima i među sportistima ljudi koji su ambiciozni".
"Kada dođete u te vode, kada počne korupcija, onda vas umešaju sa nekim ljudima koji su željni i slave i novca i onda možda vi platite iako ste ni krivi ni dužni", dodaje.
Đurovski smatra da su "političari veoma vešti ljudi" koji često sportiste, njihovo ime i popularnost koriste u prikupljanju glasova.
"Kod nas su demokratija i narod još uvek u magli, pa se desi da sportisti na račun političkih vođa dobiju oreol ukaljanosti, iako ništa loše nisu uradili".
Peruničić navodi da se dešava i da političari koriste sportiste zbog njihove popularnosti, ali i da sportisti koriste stranke zbog beneficija.
"Postoji i jedno i drugo, ali i treće da nekoga jednostavno politika interesuje i u tom domenu ne mislim ništa loše", smatra čuveni rukometaš.
Jedino bi, kaže, voleo da svi budu odmereniji i da se o svemu priča korektan način.
"Uvek smo sami sebi bili najveći neprijatelji… Najpotrebniji smo upravo sami sebi, voleo bih da se kao narod malo više zbližimo", ističe.
Vujošević ističe da nema mnogo sportista koji su se politički angažovali, ili barem ne onih iz "majstorske i velemajstorske kategorije".
Kako navodi, sportiste ne treba osuđivati više neko druge.
"U 35 godina gube posao, a i da su uložili u nešto da bi dalje imali od čega da žive, taj posao im zavisi od raspoloženja faraona.
"Veliki broj novinara i profesija druge vrste se ponaša na sličan način - njih je i više nego sportista", kaže.
Slično kao i u Srbiji.
Sportisti se često angažuju kada je reč o važnim društvenim pitanjima, a ima i onih koji su potpuno ušli u politiku, došavši čak i do najvažnijih funkcija.
Jedan od najpoznatijih sportista-političara sveta je i Arnold Švarceneger - prvo jedan od najboljih bodibildera u istoriji, pa holivudska zvezda, pa guverner Kalifornije.
Doduše, njega bi mnogi pre svrstali u kategoriju glumaca-političara, pa je Žorž Vea mnogima prvi pik.
Vea je tokom devedesetih igrao za PSŽ i Milan, a mnogi ga smatraju za jednog od najboljih fudbalera koji nikada nije igrao na Svetskom prvenstvu.
Razlog za to je jednostavan - Vea je iz Liberije, afričke zemlje koja nema baš veliku fudbalsku tradiciju, ali od 2018. ima fudbalera za predsednika.
Vea je još 2005. pokušao da postane predsednik, ali je izgubio, kao i 2011, kada se kandidovao za potpredsednika, ali je na izborima 2017. konačno uspeo.
Drugi pik na draftu za najpoznatijeg sportistu političara mogao bi da bude bokser Vitalij Kličko, nekada višestruki šampion superteške kategorije.
Kličko je zapravo dugo kombinovao boksersku i političku karijeru, a od 2014. godine je gradonačelnik Kijeva.
Imaju sportisti među gradonačelnicima još jednog aduta - Kaha Kaladze, nekadašnji fudbaler Milana, od 2017. godine je gradonačelnik Tbilisija, prestonice Gruzije.
Kaladze je prethodno nekoliko godina proveo kao ministar energetike i zamenik premijera.
Poslednjih godina se i dosta američkih sportista politički angažovalo.
Buru je 2016. izazvao Kolin Kapernik, tada kvoterbek San Francisko Fortinajnersa, kada je kleknuo tokom intoniranja američke himne.
Kapernik je to uradio da bi izrazio protest zbog policijskog nasilja nad Afroamerikancima.
Drugi sportisti su ubrzo počeli da rade isto, što je podelilo Ameriku i poprilično naljutilo tadašnjeg predsednika Donalda Trampa.
Veliki broj sportista je u međuvremenu ušao u borbu protiv Trampa, naročito Lebron Džejms, jedan od najboljih košarkaša sveta.
"Na najvažnijem mestu u državi je čovek koji ne razume ljude i zaista mu se j**e za narod", izjavio je Džejms 2018. godine.
Usledio je politički veoma buran period u SAD, naročito pred izbore u kojima je Džo Bajden pobedio Donalda Trampa.
Džejms se oglasio i kada su Trampove pristalice posle izbora upale u Kongres, rekavši da postoje "dve Amerike".
"Zapitajte sebe da li mi ovakvu Ameriku želimo da ostavimo našim unucima… Mislim da je odgovor ne", rekao je Džejms.
Dalje su razna sportska i politička nadmetanja.
Atlagić kaže da će i u godinama pred nama biti izbornih lista i reklamnih spotova punih sportista.
"Vrlo verovatno, neće to biti izuzetak od onoga što smo do sada viđali", kaže Atlagić.
Jedan od njih možda bude Ikodinović, koji je tek krenuo u političku borbu.
"Pokajati se sigurno neću, a nadam se da ću makar za jedan promil promeniti nešto… Ako ne uspem, makar sam probao", kaže.
Prepreka većem angažovanju sportista u politici je pre svega zona konfora, što, kaže, pokazuje i praksa.
"Vuk Jeremić je pričao sa još nekim sportistima, ne mogu da kažem da je naišao na zid, ali je uvek bilo 'ma šta će mi to u životu'".
On tu ponavlja da bi bivši sportisti trebalo više da se angažuju, što smatra i Obradović.
"Možda nek oko ovo čita kaže sebi 'čekaj, ako je Bogdan uz pomoć države uradio sve ovo što je uradio - a bez države se ne može - onda mogu i ja", kaže Obradović.
Kako navodi, dobrom operskom pevaču, naučniku, inženjeru ili sportisti većina ljudi će verovati, što treba koristiti.
"To su ljudi koji su izašli iz prirodne selekcije", kaže.
Peruničić kaže da će i u budućnosti uvek podržati one koje misli da treba, ne očekujući ništa zauzvrat.
"Za nešto što je dobro, uvek ću reći da je dobro i nikoga neću nagovarati da isto uradi.
"Nikada nisam delio prijateljstva prema tome ko je za koga, iako toga ima, pa je meni zamereno zbog nečega što podržavam, a ja to nikada nisam radio", ističe.
Vujošević navodi da je "dobar čovek onaj ko dobro radi svoj posao, a najbolje što sportista može da radi je da dobro predstavlja klub i reprezentaciju".
"Kao što to, na primer, radi Novak Đoković - nema čoveka koji radi veći posao za Srbiju od Đokovića", smatra nekadašnji selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore.
Ne misli, kaže, da Đoković treba da se izlaže riziku i da se bori umesto drugih koji ćute.
"Jednostavno, onog momenta kada celo društvo postane demokratsko, biće manje potrebe da se priča, a biće više priče."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
