Izvor: Politika, 05.Jun.2012, 02:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: da li je završen postupak reizbora sudija
Dejan Ćirić: Sve smo radili po zakonu. – Dragana Boljević: Reforma još nije završena
Reforma pravosuđa, odnosno opšti izbor sudija i njegova revizija, završena je prošle nedelje. Dejan Ćirić, član Visokog saveta sudstva (VSS), i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, polemišu da li je donošenjem odluka po prigovorima nereizabranih sudija, zaista okončan postupak reizbora sudija iz 2009. godine, da li je VSS radio po zakonu i evropskim preporukama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o ostavkama i hapšenjima tokom ovog postupka.
Politika: Kako ocenjujete postupak nedavno završenog reizbora sudija i da li su zaista izabrani „najbolji od najboljih”?
Ćirić: Postupak opšteg izbora, a potom i revizija je dugo trajala i to je ono što nije dobro. Rezultati o radu sudova za 2011. godinu pokazuju da je pravosuđe efikasnije nego ranije. Ne onoliko koliko je to bilo planirano pre reforme i ne koliko bi trebalo da bude, ali je svakako efikasnije, brže se sudi. Ne možemo da kažemo da je reforma potpuno završena i da je sve onako kako bi trebalo da izgleda. Ovo što je do sada urađeno pokazuje da i sa manjim brojem sudija može da se radi efikasnije. Mislim da su, posle sagledavanja svih činjenica u ovako dugom postupku i utvrđivanja svih činjenica, izabrani „najbolji od najboljih”. Niko ko je vredeo nije ostao „van sistema”.
Boljević: Reforma, čak ni u personalnom smislu, nije završena, kao što nije bila završena ni 2009. godine. Pred VSS-om su dva od tri zadatka „zadatih” izmenama pravosudnih zakona iz decembra 2010. godine: da preispita reizbor stalnih sudija, kao i predloge skupštini za prvi izbor sudija. Udruženja sudija i tužilaca obavestila su pravosudne vlasti da su protiv dalje destabilizacije sistema, koja bi ovim nastala i da je mnogo važnije da se uredi vrednovanje rada, sa čim VSS kasni tri godine, i predložila im da iniciraju izmene kojima će se od ovog odustati.
Ćirić: Zakoni su takvi kakvi su i mi moramo da postupamo po njima. Koliko mi je poznato, zakoni koje smo primenjivali usaglašeni su sa Venecijanskom komisijom (VK) i međunarodna javnost je prihvatila te zakone.
Boljević: VK nije ni videla nove zakone, već samo njihove radne verzije s početka 2008. godine.
Politika: Da li su osnovane mnogobrojne kritike domaćih i stranih predstavnika pravne struke koje su pratile postupak reizbora i revizije?
Ćirić: Da, primedbe su postojale, ali ih ja ne bih komentarisao. VSS je radio po zakonu i propisanim normama.
Boljević: Osnovane su i toliko ih je da mnoge nisu ni danas poznate javnosti. Recimo, iako je rangirao kandidate koji su prvi put birani na trogodišnji mandat, VSS je predlagao izbor lošije rangiranih ili onih koji uopšte nisu bili rangirani. Za beogradski Prvi osnovni sud, kome je trebalo 25 novih sudija, rangirano je 246 kandidata. Od prvih 25, izabran je samo onaj sa 22. mesta. Ćerka visokog pravosudnog zvaničnika izabrana je sa 236. mesta. Isto je bilo i sa Upravnim sudom. Među 12 izabranih sudija, sa liste od 120, nalaze se i oni sa 61, 73, 92, 98 mesta. Onaj sa 72. mesta već u aprilu 2010. godine postao je sudija Ustavnog suda. Trećina sudija tog suda je tako izabrana i ima sukob interesa da odlučuje o pitanjima u vezi sa reizborom zato što su se oni lično, ili njihovi srodnici, njime okoristili. Veliki je problem kada institucije postanu paravani za legalizaciju nelegalnog i nelegitimnog. Nađite mi jednog pravnika od ugleda da kaže da su reizbor i njegova revizija urađeni dobro i ja ću zaćutati za sva vremena.
Ćirić: O pojedinačnim primerima o kojima ste vi govorili, ne mogu da se izjašnjavam. Da li je izbor bio dobar, na kraju krajeva, procenjivaće Ustavni sud koji će razmatrati žalbe neizabranih sudija. O Upravnom sudu i o izboru sudija za ovaj sud najbolje govore rezultati njegovog rada. Taj sud je uradio duplo više predmeta za mnogo kraće vreme nego što je nekada trebalo Upravnom odeljenju Vrhovnog suda. Predmeti su u Upravnom odeljenju Vrhovnog suda stajali i po nekoliko godina. Upravni sud je došao u situaciju da rešava predmete koji su tekući, odnosno koje mu trenutno dostavljaju.
Politika: Bilo je mnogo primedaba na javnost rada VSS-a.
Ćirić: Naš rad je praćen i to je dobro poznato. Uvek se znalo ko su podnosioci žalbe i izvestioci u njihovim predmetima. Mogli ste i vi i stručna javnost da prisustvujete sednicama. Nikada nismo radili bez posmatrača.
Boljević: VSS nije poštovao sopstvena Pravila za reviziju, čak ni u tome da objavi spisak sudija čije pravne lekove razmatra sa imenima njihovih izvestilaca. To mu je omogućilo da probira koje će predmete kada rešavati i da menja izvestioce. Toliko o transparentnosti. VSS je pribavljao nove dokaze dve i po godine nakon nereizbora i nakon održanih ročišta u reviziji, a da sudije o tome nije obaveštavao. Toliko o fer suđenju.
Ćirić: Nije tačno! Dozvoljavali smo kandidatima da se izjašnjavaju o svim novim dokazima, ako smo smatrali da je to nešto bitno i na šta treba da se izjasne.
Politika: Kako komentarišete mišljenje zaštitnika građana Saše Jankovića da VSS u svom radu nije obezbeđivao većinu sudija, kao što to predviđa Ustav?
Ćirić: Zakon o VSS-u kaže da Savet može da održi sednicu ukoliko je prisutno najmanje šest članova saveta. Ustavom, pa i Zakonom o sudijama, predviđeno je da VSS ima 11 članova. Većina je sudija – šest, odnosno sedam, s obzirom na to da je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, takođe, sudija. U svakom slučaju ta većina je bila obezbeđena. Kod preispitivanja ovih odluka, u pravilima i u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o sudijama, nije predviđeno da članovi iz prvog saziva neće učestvovati u odlučivanju ili u donošenju odluka kada je preispitivanje u pitanju. Nikada VSS nije radio sa manjim brojem članova od onoga kako to propisuje zakon i nikada odluke nisu donošene sa manjim brojem glasova nego što je propisano.
Boljević: Nije sporno da VSS može da radi sa šest članova u drugim poslovima, ali ne i kada odlučuje o izboru, disciplinskoj odgovornosti, razrešenju sudija. Tada je VSS tribunal i mora biti u kompletnom sastavu. Predsednik VSS-a, koji je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, niti je predstavnik sudstva, jer su ga izabrali političari, niti sme da odlučuje o pravnom leku protiv sopstvenih odluka.
Politika: Da li je tačno da VSS do kraja novembra prošle godine nije izradio, niti usvojio nijedan zapisnik sa svojih sednica, kako je to u svojoj ostavci naveo član ovog tela Milimir Lukić?
Ćirić: To nije tačno. Moguće je da se događalo da se zapisnik ne usvoji na narednoj sednici, ali na drugoj po redu, jeste sigurno. Razlog je što neko od nas nije stigao da pregleda i izjasni se o njegovom sadržaju.
Boljević: Zapisnici su urađeni naknadno, posle naloga poverenika i ostavke sudije Lukića od 23. novembra 2011. godine. Iz njih samih se vidi da nikada nisu usvojeni. I takvi, oni svedoče o nezakonitosti rada VSS-a, posebno u vezi sa pritiscima i načinom odlučivanja.
Politika: Tokom rada VSS-a, u pitanje je dovođen i status njegovog člana Predraga Dimitrijevića, koji je uprkos odluci Agencije za borbu protiv korupcije da mu funkcija u VSS-u prestaje po sili zakona, učestvovao u njegovom radu.
Ćirić: To je stvar skupštine. Dimitrijeviću je utvrđen sukob interesa, ali ne suštinski nego što u roku od tri dana nije obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije da je stupio na drugu funkciju.
Boljević: Agencija je utvrdila da je on povredio zakon, jer nije optirao za jednu od dve javne funkcije, a čekali su ga do novembra 2011. godine.
Politika: Jeste li se obraćali nekome od nadležnih u vezi sa donošenjem pravosudnih zakona, postupkom opšteg izbora?
Boljević: Pre usvajanja pravosudnih zakona pisali smo svima. Jedini koji se sa nama sastao bio je lider LDP-a Čedomir Jovanović, ali je rekao: „Možemo da razgovaramo o svemu, samo ne o reizboru, jer sam to letos obećao Tadiću.” Zato kažem da je reizbor bio smišljeni politički poduhvat. Ponavljam – ni u personalnom smislu reforma nije gotova.
Ćirić: Ja na taj način nisam učestvovao u tom poduhvatu i ne znam ništa o tome. Na mene niko ni na koji način nije vršio pritisak.
Boljević: Ali bili ste na sednici VSS-a od 14. juna 2010. godine, sa koje su mesecima kasnije dostavljane odluke. Ima ih 564 i sve su datirane na 14. jun 2010. godine. Na zapisniku stoji da je na dnevnom redu „razmatranje odgovora VSS-a Ustavnom sudu nakon dostavljanja odluke Saveljić” i da je „savet odlučio da se prvo uradi nekoliko pojedinačnih odluka sa individualizovanim obrazloženjem kako bi se videlo kako će Ustavni sud postupati”. Otkud onda tih 564 odluka, i to donetih u jednom danu?
Ćirić: Pa, nismo radili na jednoj sednici. U individualizovanoj odluci stoji da se radi o opštem izboru, a ne o reizboru, zbog čega smo doneli takve odluke. Dali smo razloge zbog kojih smo mislili da odluka treba da bude takva. Toga o čemu govorite i ne mogu da se setim. Mi smo kasnije radili odluke za svakog posebno.
Politika: Tokom postupka revizije reizbora sudija, uhapšen je sudija Blagoje Jakšić, član VSS-a koji je imao najveći broj usvojenih prigovora.
Ćirić: Ne, Jakšić nije usvajao prigovore, on je kao predsednik komisije predlagao usvajanje ili neusvajanje prigovora. Postavimo stvari ovako: ako su „oni” morali da znaju da je on izabran za člana VSS-a, iako je radio to što je radio, da li onda mislite da to nije dokaz da politika nije učestvovala i nije uticala na izbor članova ovog tela?
Boljević: Ne, naprotiv! Njima je u interesu da imaju ljude koje mogu da „drže u šaci”, mada ne tvrdim da je tako i sa sudijom Jakšićem. Problem sa reizborom veoma je ozbiljan, a da je legitimitet i kredibilitet institucija koje o tome odlučuju, nepovratno urušen. Zbog toga smo uvereni da je za što bržu stabilizaciju pravosuđa i koliko je moguće brže vraćanje poverenja u njega, ponovo neophodna politička odluka. Rešenje za to ponudila je Skupština Društva sudija u Deklaraciji od 26. maja 2012. godine.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 04.06.2012.
.jpg)
