Izvor: S media, 30.Dec.2011, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija prezadužena, kriza tek stiže!
Srpska ekonomija se tokom 2011. godine ljuljala među talasima dve svetske krize. Dodamo li tome nezaustavljivi rast javnog duga, posustalu domaću privredu, brojne poništene privatizacije, sve manju atraktivnost za investitore - dijagnoza se nazire. Bolujemo od morske bolesti, koja srpskim vlastima ne dozvoljava da podignu glavu i uhvate kormilo.
Događaje koji su obeležili 2011. najbolje opisuje izjava ekonomiste Milana Ćulibrka:
- Sve >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je išlo nizbrdo, osim zaduživanja koje je ubrzano raslo. Ova Vlada se od početka godine zaduživala praktično 4,5 miliona evra na dan!
Srbija: Kako preživeti mesec sa prosečnom platom?!
Siva ekonomija ključni problem Srbije
Tadić: Ekonomija je najveći problem, ne Kosovo (VIDEO, FOTO)
Razlog za to Ćulibrk vidi u očajnom stanju u javnim finansijama i odsustvu reformi u javnom sektoru, što za posledicu ima da stalno trošimo više nego što smo objektivno u mogućnosti da zaradimo.
- Spoljni dug se povećava kako bi se pokrio nivo penzija i plata iz javnog sektora, jer imamo vrlo mali rast proizvodnje, odnosno bruto domaćeg proizvoda – kaže za S media portal ekonomski analitičar Goran Nikolić.
Drastični pad standarda u 2012. godini
Prema njegovim rečima, u Novu 2012. godinu ulazimo sa težim pretpostavkama nego kada smo bili na pragu 2011. Tada je postojala tendencija ka rastu, a sada su očigledne suprotne naznake. Analize govore da ćemo biti srećni ako sledeća godina bude kao ova. Realno, možemo očekivati stagnaciju ili pad.
Nikolić upozorava da će do kraja 2012. javni dug dostići između 50 i 55 odsto ukupne prozvodnje, a dozvoljena granica je 45 odsto:
- To će biti veoma teško zaustaviti, a da se zadrži postojeći standard. Postoji, naravno, i druga opcija – da oborite standard i tu tendenciju zaustavite.
Vlada Srbije izdvojiće 2012. godine 15,3 milijardi evra na javnu potrošnju, prihodovaće za oko milijardu i po evra manje, a čeka je otplaćivanje oko 800 miliona evra glavnice duga.
Ekonomisti sa kojima smo razgovarali saglasni su u oceni da je naredna godina u ekonomskom smislu – izgubljena:
“EL zero” spas za srpsku privredu?
Ekonomisti su saglasni u oceni da je proizvodnja novog modela Fijata “EL zero” u fabrici u Kragujevcu dobra vest.Tako je mislio i predsednik Boris Tadić kada se u njemu provozao u velikom stilu.-Koliki ćemo benefit od toga imati u narednoj godini zavisi od toga koliko će masovna biti proizvodnja, i da li ćemo ostvariti zadovoljavajući izvoz – optimističan je Goran Nikolić.
On napominje da bez ozbiljne industrije koja pokreće razvoj malih i srednjih preduzeća nema ni ozbiljne države.
- Do izbora na proleće se ništa neće menjati, a onda će nova vlada morati da prilagodi standard realnim mogućnostima, što bi značilo pad standarda do kraja godine. Dakle, faliće nam mnogo para u 2012. i tako će biti i narednih godina. Nova vlast će biti prinuđena da stvori više prihoda, nego što ima rashoda. To može učiniti preko deviznog kursa, odnosno obaranjem dinara ili preko povećanja poreza. To je izbor naredne vlasti, a svaki je bolan, neki manje neki više!- smatra Goran Nikolić.
Status kandidata – “mačka u džaku” ili stvarni gubitak
Među događajima koji su obeležili 2011. godinu je izostanak dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. Poredeći se sa zemljama u regionu, opet smo najgori na Balkanu. A kakva će biti kazna?
Goran Nikolić smatra da odlaganje dodeljivanja statusa kandidata, kratkoročno nema naročitih posledica na ekonomiju Srbije, jer ne bismo imali nikakve koristi ni da smo se popeli na počasni pijedestal.
S druge strane, ekonomista Milan Ćulibrk smatra da ćemo posledice evropskog “ne” i te kako osetiti.
JAT – gubitaš koji nikako da odleti
Država ove godine nije uspela da privatizuje ni kompaniju „Telekom Srbija“, najuspešnije državno preduzeće koje svake godine stvara profit iznad 100 miliona evra. - Ako nemate kupca za takvo preduzeće, možete da zamislite na kakve će teškoće naići država kad proba da proda nekog gubitaša – konstatuju sagovornici S media portala. - Uostalom, svedoci smo da tender za JAT nije uspeo jer niko nije hteo da kupi to preduzeće, što je sasvim logično jer ta kompanija svake godine beleži gubitke od nekoliko desetina miliona evra.
- Crne su prognoze za celu srpsku ekonomiju i privredu – upozorava Ćulibrk. - Mnogo toga zavisi od pitanja da li će Srbije ostati na evropskom putu. Ne može se sa mnogo optimizma očekivati odluka Saveta ministara u februaru, za dodeljivanje statusa kandidata. Ako se do tada nešto ne promeni u našoj politici mi nećemo dobiti status kandidata, a to znači da će se investitiori malo više ustezati da ulažu u Srbiju. Potom će u maju čekati da se formira Vlada, a toj novoj Vladi će biti neophodno nekoliko meseci da se konstituiše, pa još određeno vreme da se novi ministri upoznaju sa svojim resorima... Zato je 2012. godina već ovog momenta izgubljena za ekonomiju!
Godina poništavanja privatizacija
Bolno mesto srpske privrede i rak rana svake zemlje koja se prlja u tranzicionom blatu je sumnjivi i neuspešni proces privatizacije.
- Sve što je ranijih godina u Srbiji privatizovano, u toku 2011. godine je propalo, jer ta preduzeća nisu ni kupovana kako bi se nastavila proizvodnja, već zbog imovine, u nadi da će jednog dana moći da se preprodaju za više para nego što je u njih uloženo – rezigniran je Ćulibrk.
Prema rečima sagovornika S media portala, u narednoj godini ne možemo očekivati nove privatizacije, jedino čemu se možemo nadati je poništavanje prethodnih.
- Sve firme koje nisu ni kupovane da bi nastavile svoju osnovnu delatnost, već da bi se njihova imovina preprodala za više para, u tome neće uspeti u narednih pet do 10 godina – saglasni su ekonomski eksperti.
Novi model prodaje Telekoma
Kompanija "Telekom Srbija", naša „zlatna koka“, u 2011. okupirala je pažnju javnosti, a biće važna tema i naredne godine. Pitali smo ekonomiste kakva je sudbina nacionalne telekomunikacione kompanije.
Dok broker Milan Glišić za naš portal u planovima države vidi skrivene namere, ekonomista Ćulibrk smatra da je odluka da ta kompanija izađe na berzu pametna:
- Bilo je pogrešno licitirati sa cenom. Ako prodajete nešto, treba pustiti tržište da odredi cenu. Za 51% akcija Telekoma Srbije po ceni od 1,4 milijardi evra jednostavno kupca nije bilo. Onog trenutka kad akcije počnu da se kotiraju na berzi, znaće se prava tržišna vrednost Telekoma. Dogovor sa samo jednim kupcem stvara sumnju da to nisu čista posla; ovako će sama berza odrediti cenu Tako je trebalo postupiti sa NIS-om, ali evo sada imamo šansu za popravni.
Glišić veruje da ni naredna godina nije momenat za trgovinu Telekomom i upozorava da bi država kompaniju ipak mogla da proda, ali ovoga puta po znatno nižoj ceni, jer je tržište kapitala u krizi.
Ju-es-Stil gasi peći – 5.400 radnika na ulici?
Proizvodi kompanije Ju-Es-Stil čine oko deset odsto srpske privrede, a ova fabrika zapošljava u ovom trenutku 5.400 radnika u Smederevu, što govori o njenom značaju za ekonomiju čitave zemlje. Ipak, zbog kobne svetske krize tražnja čelika na svetskim berzama je znatno opala, pa je jedna od visokih peći bivšeg Sartida, ugašena. U javnosti su se tokom ove godine čule jedino crne slutnje za smedervsku fabriku.
- Država treba koliko može da učini da se održi Ju-es-Stil, međutim troškovi radne snage malo utiču na poslovanje ove fabrike. U suštini, problem je na globalnom nivou – kaže analitičar Goran Nikolić i nastavlja o mogućim scenarijama za smederevsku fabriku:
- Moguće opcije su da se smanji tempo proizvodnje, što je najbolja opcija, zatim da se ugase pogoni i treća je da preduzeće bude prodato. Najgore bi bilo da fabrika prestane da radi…
Jelena Brkić
.jpg)
