Izvor: Southeast European Times, 11.Nov.2009, 21:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija planira da stane na put navijačkom nasilju

Ljubitelji sporta postali su taoci nasilja, kaže srpska ministarka za omladinu i sport Snežana Samardžić-Marković.

09/11/2009

Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 09/11/09

Srpska ministarka za omladinu i sport Snežana Samardžić-Marković najavila je donošenje mera na nivou države u svetlu sve češćih incidenata i nasilja povezanog sa navijačima. Da bi poboljšala uslove za trening vrhunskih sportista, država će uložiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << značajna sredstva u sportsku infrastrukturu.

U ekskluzivnom intervjuu za Southeast European Times, Samardžić-Marković je sa našom dopisnicom Bojanom Milovanović razgovarala o nedavnim incidentima, koracima koje vlada preduzima i budućnosti srpske omladine.

SETimes: Nasilje navijačkih grupa šokiralo je srpsku javnost pošto je francuski fudbalski navijač Bris Taton prebijen na smrt u Beogradu. Kako će Srbija rešiti taj problem?

Snežana Samardžić-Marković: Rešavamo ga na različite načine. Moje ministarstvo to uglavnom radi prevencijom i edukacijom, pošto nemamo instrumente sile koje imaju ministarstva pravde i unutrašnjih poslova.

Jedna od veoma važnih stvari koja se nedavno dogodila je osnivanje vladinog saveta protiv nasilja u sportu, na čijem je čelu srpski premijer i koji se sastoji od predstavnika pravosuđa, sportskih organizacija i novinara. Signal je da samo zajedno i kroz institucije možemo uspešno da se borimo protiv nasilja u sportu. Potrebno je napraviti razliku između pravih navijača i huligana, navijači vole svoj klub, dok huligani vole nasilje.

Pravi navijači su taoci nasilja... Neke mere se već preduzimaju, pokrenuta je inicijativa da se zabrane neke navijačke grupe za koje se zna da su pozivale na rušenje ustavnog poretka i na nasilje, tim procesom sada upravlja Ustavni sud Srbije. Takođe ćemo usvojiti akcioni plan koji predviđa više mera protiv nasilja. Tu je i radna grupa koja istražuje primenjivost tzv. britanskog modela u Srbiji.

SETimes: Srbija je poznata po uspesima u sportu, ali su uslovi u kojima vrhunski sportisti treniraju često mnogo gori od postignutih rezultata. Kako će Srbija pomoći svojim najboljim sportistima i osigurati im najbolje uslove za trening?

Kancelarije za mlade rešavaju ključne probleme koje identifikuju sami mladi. [Arhiva]

Samardžić-Marković: Koren problema je u činjenici da su sportski objekti u našoj zemlji u veoma lošem stanju. U poslednje dve i po godine, širom Srbije sagrađeno je ili obnovljeno 170 otvorenih igrališta, 40 sportskih sala u školama je ili otvoreno ili obnovljeno, a popravljena su i četiri bazena i jedno klizalište.

Nacionalni trening centar u srpskoj kancelariji za sport ponovo je otvoren posle 20 godina propadanja. Sala je bila potpuno prekrivena buđom, bazen je bio propao, bilo me je sramota i da zamislim da tamo treniraju vrhunski sportisti. Danas je to objekat za ponos.

Fudbal je veoma važan sport za Srbiju i, u saradnji sa međunarodnim sportskim organizacijama, iduće godine ćemo otvoriti Kuću fudbala. Do kraja godine, širom Srbije biće otvoreno više od 50 malih sportskih terena sa veštačkom travom. Država je pokrenula i program sportskih stipendija - u iznosima od 250 do 600 evra - za uspešne sportiste, poput plivača Milorada Čavića.

SETimes: Koji je, po vašem mišljenju, najveći problem sa kojim se suočava srpska omladina i šta ministarstvo preduzima da bi taj problem rešilo?

Samardžić-Marković: Kada sam postala ministarka omladine i sporta, Srbija je bila jedina zemlja u regionu bez nacionalne strategije za mlade. Ne radi se samo o tom dokumentu, već o političkom signalu, jer je pre to značilo da je Srbija zemlja bez ikakve ideje o tome šta da radi sa svojom omladinom, zemlja koja sistemski ne prepoznaje mlade ljude.

Veoma sam srećna što smo to promenili od 9. maja 2008. Srbija više nije jedina zemlja u regionu koja nema strateški dokument o mladima. Kada sam došla na čelo ministarstva, identifikovala sam još jedan simptom: od 167 opština u Srbiji, samo pet su imale lokalne kancelarije za mlade. To je bio odraz situacije u našem društvu.

Šta se promenilo? Pa, 9. novembra ćemo otvoriti stotu kancelariju za mlade. Svrha tih kancelarija je da rešavaju ključne probleme koje su identifikovali sami mladi. Prvi problem je nezaposlenost, drugi je neinformisanost, a treći je nedostatak kvalitetnih sadržaja za slobodno vreme. Kancelarije za mlade imaju instrumente da pomognu mladima da dođu do gradonačelnika ili predsednika opštine, da nateraju lokalnu vlast da se nađe sa njima, da planira i poštuje njihov aktivizam.

Sportski objekti u Srbiji su u lošem stanju, kaže srpska ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković. [Nikola Barbutov/SETimes]

Kancelarije su takođe dužne da informišu mlade ljude o dešavanjima i aktivnostima. Sprovode se i dva programa omladinskog preduzetništva uz pomoć kancelarija za mlade. Osamdeset odsto mladih u Srbiji radi za nekog drugog, a ja bih želela da započnu sopstveni posao i rade za sebe. Edukovali smo 500 korisnika, a već ima oko 80 preduzeća koja su osnovali mladi, koji danas zapošljavaju druge.

SETimes: Kakav je kvalitet života mladih ljudi u Srbiji u odnosu na druge zemlje regiona?

Samardžić-Marković: Trenutno smo ispred ostatka regiona, ili je barem tako ustanovio Savet Evrope, kao jedino evropsko multilateralno telo koje ima omladinsku politiku. Taj "bum" koji je nastao posle usvajanja Nacionalne strategije za mlade izazvao je veliki entuzijazam u toj populaciji. Danas smo primer dobre prakse i 46 drugih zemalja, članica Saveta Evrope, ugledaju se na nas.

SETimes: Veliki broj obrazovanih mladih ljudi napustilo je Srbiji devedesetih godina. Taj trend danas je slabiji, ali i dalje postoji. Kako ubediti mlade da ostanu u Srbiji i kako ubediti one koji su već otišli da se vrate?

Samardžić-Marković: Dve hiljade sedme godine merili smo tendencije mladih ljudi da se prebacuju iz manjih u veće sredine i da napuštaju Srbiju. Poredili smo to istraživanje danas u 2009. godini i trend je slabiji za 10 odsto. Jedno od sredstava, ne da se u potpunosti spreči, već da se barem vidljivo smanji problem "odliva mozgova", jeste Fond za mlade talente. Do sada je taj fond dodelio 2,200 stipendija i nagrada.

Te stipendije dodeljuju se najboljim studentima u Srbiji, kao i onima koji žele da dodatno usavrše svoje sposobnosti u inostranstvu, ali sa obavezom da se vrate u Srbiju i rade u svojoj zemlji najmanje pet godina posle diplomiranja. Deo Fonda za mlade talente je Centar za vođenje karijere i savetovanje, kao još jedan način da se pomogne mladim obrazovanim ljudima da iskoriste svoje sposobnosti na najbolji mogući način.

Nastavak na Southeast European Times...