Izvor: Vesti-online.com, 24.Dec.2010, 15:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija plaća Kosovu kredite

Geopolitikolog Zoran Petrović Piroćanac u svojoj knjizi "Geopolitika energije", koju je objavio Institut za političke studije, otkriva da pravi razlog zbog kojeg je Srbija ostala bez Kosova nije politika, već ogromna količina prirodnih resursa na kojima leži južna srpska pokrajina.

- Nafta je na izmaku. Vreme je uglja, mada se smatra najprljavijom tehnologijom.

Amerikanci se spuštaju ka Mediteranu i po prvi put u istoriji dublje zavlače u Balkan, a kad oni nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << označe zonom svog nacionalnog interesa, oni se uklinjavaju u njega - kaže Petrović.

Zastupate tezu da je boj koji se vodi oko Kosova zapravo borba za njegove resurse?

- Ovo stoleće će biti u znaku bitke za resurse. Zapad sve duguje jeftinoj energiji i dalje će nastojati da čini sve kako bi do resursa dolazio što je moguće jeftinije. Ugalj na Kosmetu treba posmatrati kao značajan ekonomski momenat regiona Jugoistoka Evrope budućnosti.

Geolozi i energetičari upozoravaju da čak 60 odsto srpskog energetskog potencijala leži na Kosmetu. Primera radi, dok u užoj Srbiji, u površinskom ugljokopu Kolubara preostaje uglja tek za narednih 35 godina, u Obiliću kraj Prištine ima ga za nekoliko stoleća.

Zoran Petrović Piroćanac rođen je u Beogradu 1953. i radi kao istraživač u Institutu za političke studije u Beogradu, u okviru kojeg vodi Centar za geopolitičke studije Jugoistok.

Diplomirao je francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a nedavno magistrirao i doktorirao u Parizu.

Od 1980. do 2005. radio kao slobodni novinar brojnih listova i televizija. Od 1991. do 1995. radio kao ratni izveštač RTV Studio B i saradnik francuske televizije TF1. U novinarstvu nije poslednjih sedam godina.

Govori francuski, engleski, španski, poljski, a sporazumeva se i na italijanskom i ruskom.

Objavio je 12 knjiga ("Haos i bezumlje", "Izbrisati srpski virus", "Mali pojmovnik geopolitike", "Ekonomska špijunaža").

Bio je svedok na suđenju generalu Ljubiši Brovčaninu u Hagu.

Tribunal mu se na kraju izvinio u ime kancelarije tužiteljke Karle del Ponte za neistine izgovorene u ranijim suđenjima.

Živi u Beogradu, oženjen je lekarkom, imaju dvoje dece, Simonidu i Ognjena.

Ko su najjači igrači u toj borbi?

- Amerikanci, bez sumnje. Bez ikakvog obzira, uz očitu silu kojoj nema premca, niti na vidiku ikakve želje da joj se suprotstavi, oni se spuštaju prema Dunavu i 577 kilometara njegovog toka koji je u rukama Srba.

To se ostvarilo upadom Amerikanaca na Cvijićevu liniju, u srcu Kosmeta. Njihovi stratezi i vojni planeri do tančina su proučili učenje ingenioznog profesora Jovana Cvijića. Kosmet je još jedna odskočna daska Amerikancima na putu do Dunava.

Tako su u blizini glavne saobraćajne komunikacije Kosmeta, na putu između Kačanika i Uroševca, SAD izgradile bazu Bondstil.

Čime branite svoju teoriju o borbi za kosovske resurse?

- Nema pouzdanijeg signala od engleskog interesovanja. Istorija nas nepogrešivo upućuje da kad se engleski geolozi bilo gde pojave na planeti, toj zemlji se energetski crno piše.

Evo, čim su Albanci proglasili nezavisnost svoje druge albanske države, geolozi Ujedinjenog Kraljevstva su sproveli na Kosmetu temeljno istraživanje. U stvari, samo su potvrdili geološke ekspertize iz Titovog doba.

Utvrdili su da, kako je pisao "Njujork tajms" 2008, teritorija ima velike količine minerala, uključujući ležišta nikla, olova, cinka, kadmijuma, boksita i čak malih žica zlata.

Ne treba zanemariti ni kvalitet vode na Kosovu?

- U Sirinićkoj župi (Štrpce i okolina) nalaze se dokazano najkvalitetnije rezerve pijaće vode. Daleko je kvalitetnija od onoga što, na primer, svetu nude Francuzi.

Voda Sirinićke župe izdržava takmičenje sa najpoznatijim vodama na čitavoj planeti. Ne treba zanemariti ni to što sa obe strane granične oblasti Gora (Dragaš i okolina, gde žive Goranci) postoje još nepotrošena ležišta uranijuma.

Kakva je onda sudbina Kosova?

- U narednim decenijama i vekovima postaće jedna ogromna udubina, rupa nastala od upornih iskopavanja uglja.

Koje su posledice po Srbiju?

- Bez oklevanja treba da se kaže da ako ugalj sa Kosmeta pređe definitivno u ruke Albanaca, to jest velikih zapadnih grabljivih energetskih kompanija, Srbija će se ubrzo svrstati u energetski zavisni geopolitički i ekonomski prostor regiona. Uvoziće struju od Albanaca sa Kosova, čije kredite u ovom času plaćaju građani Srbije.

O kakvim kreditima govorite?

- Krediti su podizani osamdesetih godina, kada je već čitava Jugoslavija praktično bankrotirala, ali su je SAD iz svojih strategijskih razloga održavali veštački u životu. Tada se i Srbija zadužila za dodatne dve ili tri milijarde dolara, ali ne mogu da budem precizan, to je pitanje za finansijske stručnjake.

Uglavnom su krediti dizani kod najvećih američkih banaka, među kojima je bila i Čejs Menhetn bank. Najviše para ušpricalo se na Kosmet i u smederevsku železaru.

Zašto ga uopšte mi i dalje otplaćujemo?

- Jednostavno, ako ne priznajemo te dugove, znači da se odričemo kosmetske teritorije. U tom vrzinom kolu država mora da ostane i dalje. Takva je priroda finansijskih obaveza u svetu inače. Samo tu činjenicu treba znatno više isticati u diplomatskim aktivnostima Srbije oko Kosmeta, jer i ta zaduženja govore o tome čiji je Kosmet.

Zašto država ćuti?

- Na sceni jednostavno nema ni ekipe, niti individualnog strategijskog genija, koji poseduju neophodne kvalitete za situacije u koje smo zabrazdili.

Nema inteligencije, znanja, ni sposobnosti da se pročita centar ravnoteže neprijateljskih država i da se potom iznađe najefikasnija kombinacija sredstava za ugrožavanje tog centra ravnoteže.

Umesto toga imamo kilavu političku klasu Srbije u kojoj vlast i opozicija potpuno razotkrivaju naše centre ravnoteže i nedopustivo nevešto nas izlažu strategijskim udarima sa više strana.

Tako danas usred Kosmeta vladaju preko baze koju su nazvali Bondstil.

Nameće se i pitanje šta građanima Srbije trenutno znače tapije na zemljište i rudnike na Kosovu, koje poseduju iz predkomunističkog doba?

- Jedan od njih je Vladimir Lešić, muzičar iz Radio Beograda, koji predstavlja grupu porodičnih vlasnika tapija za eksploatisanje rudnika na Kosmetu. Njihov je Obilić.

Ukupna imovina ove porodice 1946. godine je iznosila oko milijardu tadašnjih dolara, a sve je konfiskovala komunistička vlast. Lešić je dosad uradio mnogo više nego naša država, njujorškim advokatima je pokazao tapije.

I kako je osnova američkog i savremenog sveta i dalje tapija, blokirana je i privatizacija rudnika na Kosmetu čiji su većinski vlasnici Lešić i još nekolicina porodica iz Beograda.

Kako bi država trebalo da reaguje na ovu očiglednu otimačinu?

- Niko u političkoj klasi ne sme ni da pomisli da bilo šta potpisuje, ikada! To je državotvorna politika, ona ne sme da poklekne, jer nije Srbija ničija privatna prćija, pa da se otpisuju njeni delovi u nekakvom kockarskom ludilu.

Oni koji su stvorili srpsku državu jasno su nam ostavili u amanet obavezu da politička klasa mora da ima snage, bez obzira na nesnosne pritiske na Srbiju, bez obzira na to što je ogromna sila kao SAD rešila da nam otima resurse.

Nastavak na Vesti-online.com...