Izvor: Blic, 10.Okt.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija kandidat do kraja godine?
Mislim da možemo da budemo razumni optimisti i očekujemo da će Savet ministara EU deblokirati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ukoliko predstojeća misija haškog tužioca Serža Bramerca donese dobre rezultate – kaže Vinsent Dežer, novi šef Delegacije Evropske komisije u Beogradu, na pitanje da li je realno da do kraja godine ministri EU postignu konsenzus oko saradnje Srbije s Tribunalom, deblokiraju SSP i tako omoguće uspešno podnošenje zahteva za kandidaturu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
U svom prvom intervjuu za „Blic" Dežer ističe da će se tokom novembra na ovom planu odigravati ključni događaji od kojih će zavisiti konsenzus u Savetu ministara.
– Prvo je na Srbiji da demonstrira da nakon devet godina sada ulaže sve napore da pronađe i uhapsi dva preostala begunca. Što se toga tiče, trebalo bi da budemo optimisti jer je već 44 od 46 optuženih za ratne zločine pronađeno, imamo dobru saradnju što se tiče svedoka, pristup dokumentima. Tu je i činjenica da je na čelu tima za saradnju sa Tribunalom ministar Rasim Ljajić koji je aktivno posvećen tome, kao i da je dobro poznati ekspert tužilac Vladimir Vukčević koordinator operativnog tima. Ono što je važno je da Srbija dokazuje da čini sve što se tiče saradnje sa Tribunalom. Druga važna stvar je da su tokom novembra najavljene važne posete haškog tužioca Serža Bramerca i, kako mediji ovde navode, holandskog ministra Maksima Ferhagena i to će biti prilike da se razmotre navedene činjenice. S obzirom na sve to, mislim da možemo da budemo razumni optimisti i očekujemo da će Savet ministara EU deblokirati SSP.
Da li je realno očekivati da se priznanje pune saradnje sa Tribunalom dogodi i bez hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića?
– Sve bi bilo mnogo lakše ukoliko bi imali hrabrosti da se dobrovoljno predaju i da svoj slučaj brane pred sudom, kao što su neki pojedinci i učinili. Ali to je verovatno nerealno očekivati. Treba sačekati i videti ocenu, ali evo jednog primera. Recimo, Karla del Ponte je u oktobru 2005. godine saopštila da je postignuta dobra saradnja Hrvatske sa Tribunalom, a general Gotovina je uhapšen u decembru. Nema u tome automatizma, ni pravila. Naravno, potrebno je da svi budu uvereni da puna saradnja postoji i to je osnovno za odluku ministara i za krajnji rezultat koji je bitan.
Budući da se u vrhu vlasti u Srbiji razmatra podnošenje kandidature za članstvo u EU do kraja godine, šta biste im savetovali? Da to urade ili ne?
– Nije na meni da savetujem oko tako važne državne odluke. Imate mudre političare koji analiziraju argumente za i protiv i to će biti njihova odluka. Pojedini političari iz EU već su ukazali da je potrebno da razmotre stav Komisije i predsedništva o tome. Moramo da budemo uvereni da se odluka ne donosi tako što nestrpljivost zamenjujemo frustracijom. Pozitivan ishod irskog referenduma važan je ne samo za zemlje EU, već je to i veoma pozitivna poruka regionu Zapadnog Balkana da može da nastavi približavanje EU. To je istovremeno pozivnica zemljama regiona da se posvete rešavanju problema sa svojim susedima i nađu rešenja.
Kako ocenjujete saradnju u regionu?
– Poslednjih godina se povećava. Postignut je napredak u saradnji policija i tužilaca, napravljene su značajne veze u tehničkim oblastima poput transporta i energetike. Međutim, ostala je velika oblast nerešenih problema i jedan od glavnih u svim zemljama regiona su granice. Bilo je nekoliko pozitivnih primera da su se zemlje dogovorile da ono što ne mogu same da reše podnesu međunarodnim sudovima i traže arbitražu. Mislim da je to dobar način suočavanja s ovim pitanjima.
Tokom vašeg mandata u Zagrebu, Hrvatska je uspešno podnela kandidaturu i sada pregovara o članstvu. Da li smatrate da će i Beograd doći u tu poziciju tokom vašeg mandata?
– To je bitan neizostavni deo mog mandata. Pošto su predsednik Barozo i komesar Oli Ren odlučili da treba da dođem u Beograd, posle iskustva koja sam imao u Zagrebu, devet godina rada na poslovima proširenja EU u Komisiji i u Rumuniji, verovatno su želeli da snažno i brzo prodube odnos između EU i Srbije. Ali ne smemo da zaboravimo da priključenje EU podrazumeva veliki posao i u tehničkom smislu zahteva pripreme i pregovore u oko 33 oblasti.
EU je, sa dve milijarde evra uloženih u Srbiju za poslednjih devet godina, najveći donator. Šta od finansijske podrške možemo da očekujemo u skoroj budućnosti?
– Čini mi se da investicije koje je EU uložila u Srbiju nisu dovoljno vidljive i poznate građanima. U narednih pet godina planiramo još milijardu evra za Srbiju. EU želi da se Srbija priključi i zato investiramo da bismo je pripremili za to. Ulažemo u projekte koji treba da pripreme ekonomiju za dolazak na jedinstveno tržište EU i to je teško. Stvoriti administraciju koja je na usluzi građanima i efikasna, sudski sistem potpuno nezavisan, policiju efikasnu i okrenutu ka zaštiti života građana, to sve treba sprovesti u realnost.
Šta će biti novo u finansijskom smislu kada Srbija postane zemlja kandidat, kad EU prihvati našu kandidaturu?
– Kada postanete kandidat, to će značiti važnu promenu u upravljanju finansijskim resursima koji su na raspolaganju Srbiji. Ministru finansija i Kancelariji za evropske integracije biće data odgovornost rukovođenja fondovima. Do tada mi radimo taj posao. Kada postanete kandidat umesto mog potpisa biće potreban potpis srpskih vlasti. Mada, ne bez kontrole. Ostaćemo da nadgledamo da li se fondovi troše uz poštovanje pravila i uslova EU i u skladu s procedurama javnih nabavki i kontrolnih mehanizama koje one podrazumevaju. Za sledeću godinu fond je oko 200 miliona evra.
Ukidanje viza jasan cilj
Da li će građani Srbije zaista od 1. januara sledeće godine moći da putuju bez viza u zemlje EU?
– To je jasan zajednički cilj koji imamo sa vlastima u Srbiji, kao i sa vlastima u zemljama celog regiona. Komisija je u julu predložila da Srbija, Crna Gora i Bivša jugoslovenska republika Makedonija dobiju bezvizni režim i od tada je mnogo toga urađeno. Ostaje da se proveri da su svi uslovi ispunjeni. Potpredsednik Evropske komisije Žak Baro za nekoliko nedelja ide na sastanak ministara unutrašnjih poslova zemalja EU, koji su, naravno, uvek zabrinuti za bezbednost svojih građana. On će morati da ih uveri da je sve urađeno na tom polju i da je sve provereno. Budući da su mnoge pripreme završene, veoma sam optimističan i čak zajedno sa vlastima u Srbiji planiramo posete građana Srbije za januar sledeće godine zemljama članicama EU.
Da li će biti nekih dodatnih zahteva i procedura iz pojedinih zemalja koje treba ispuniti?
– Ne, u pitanju je zajednička politika i zemlje članice ne mogu da dodaju posebne zahteve ili ograničenja kada je u pitanju bezvizno putovanje u zonu Šengena.
