Izvor: B92, 10.Jun.2023, 10:46

Srbija i politika: Mogu li protesti da prežive leto - ko će biti izdržljiviji vlast ili opozicija

Desetine hiljada ljudi okupilo se u centru Beograda i na šestom protestu "Srbija protiv nasilja", mesec dana posle prvog - kakvi su dalji planovi?

Miomira Karadžić iz Beograda ima 78 godina i na protestima učestvuje već tri decenije.

"Znate šta, izlazim da bih zadovoljila svoju dušu i savest", kaže ona, stojeći mirno na junskom suncu, okružena desetinama hiljada ljudi ispred Skupštine Srbije u centru Beograda.

Lice joj je toplo, haljina šarena, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u ruci drži flašicu vode, a oko vrata joj visi zelena pištaljka.

"Da li ćemo uspeti - ne znam. Mi trpimo nasilje, a nasilnici ne popuštaju lako", dodaje za BBC na srpskom.

Ubrzo je krenula u još jednu šetnju centralnim beogradskim ulicama, šestu u nizu u okviru skupova "Srbija protiv nasilja", organizovanih posle dva masovna ubistva u Beogradu u kojima je stradalo 18 ljudi, uglavnom dece i mladih.

Demonstranti, predvođeni delom opozicije, nešto više od mesec dana zahtevaju promene i odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.

"Protesti će trajati sve do ispunjenja zahteva", poručuje Radomir Lazović, poslanik Pokreta "Ne da(vi)mo Beograd" skupštini, za BBC na srpskom.

Organizatori protesta na skupu u petak, 9. juna, najavili su da će protesti naredne nedelje "dobiti novi oblik" ukoliko zahtevi ne budu ispunjeni, ali šta to znači i dalje nije poznato.

Lazović kaže da dugoročni planovi postoje, ali "nije spreman da ih otkrije", zato što opozicija "ne želi da vlast izmanipuliše proteste".

Pogledajte video: Šesti protest "Srbija protiv nasilja" - trešnje, bedževi i "crveni karton za nesposobnu vlast"

"Za ljubav, ne za mržnju, mi smo rođeni", "Tebi su mase odane, ko sluša duše prodane - kao što sam ja", ali i deo folk pesme: "Mariš li, mariš li, što život kvariš mi".

Transparenti najrazličitijih boja i oblika polako se skupljaju na platou ispred Narodne skupštine, odakle odjekuje klasična muzika.

Reč je kompoziciji koju je svirao dečak ubijen u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

Bio je jedan od desetoro dece koje je 13-godišnjak ubio iz pištolja 3. maja.

Ubistvo je potreslo i šokiralo Srbiju, jer se tako nešto nikada nije desilo u zemlji.

U koloni sa demonstrantima bio je i opozicioni poslanik Radomir Lazović.

Kaže da je opozicija "apsolutno koncentrisana na ispunjenje zahteva i vršenje pritiska na vlast da se to desi", kao i da oko toga postoji "jasan plan delovanja".

"Svima koji se pitaju šta će biti na leto poručio bih da pozovu sve prijatelje, rođake, kolege i sve ljude da dođu već na sledeći protest i da ne razmišljaju o tome", navodi Lazović.

"Moramo da pokažemo odlučnost i izvršimo veliki pritisak na vlast da ispuni zahteve, tako da ne moramo uopšte da razmišljamo o dugotrajnim protestima - promene treba da se dese odmah."

Opozicija i njene pristalice zahtevaju smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, šefa Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina, rukovodstva Radio-televizije Srbije (RTS) i svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Pored toga, traže, ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabranu štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks, kao i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju.

"To što (predsednik Srbije) Aleksandar Vučić misli da može da ugasi energiju ovolikog broja ljudi je račun bez krčmara", navodi za BBC na srpskom Srđan Milivojević, poslanik i zvaničnik Demokratske stranke.

"On potcenjuje broj ljudi na protestu, odlučnost i rešenost ljudi da istraju u zahtevima", dodaje.

Uspeh svakog protesta, objašnjava profesor Kamerts, obično zavisi od "njegovog uticaja na javno mnjenje" i "tačke do koje su politički lideri spremni da saslušaju zahteve i reaguju na njih".

"To je već politika, ona je uvek takva", kaže on.

"Mediji takođe imaju važnu ulogu kako će protesti biti predstavljeni u javnosti i koliko će zahtevi sa tih skupova daleko stići do društva."

Dodaje da sve veću ulogu igraju društvene mreže.

"Međutim, idemo ka dobu kada je doseg ljudske pažnje sve kraći i kraći, što nije dobro za proteste koji iznova i iznova moraju da udaraju u istu tačku.

"Ali postoje razne opcije za privlačenje ljudi, kreativnost i drugačije akcije mogu da ih motivišu ljude da dolaze, a da samim tim proteste održe živim i u medijima".

Pre svega je važno, ističe, motivisati mlade i srednju klasu.

"Radničku klasu je teško izvesti na ulicu, tu ljudi pre svega brinu o pukom preživljavanju."

Na kraju, smatra, treba biti strpljiv.

"Iako u demokratijama postoje i pritisak javnosti i pritisak ulice da se nešto promeni, na kraju se sve svodi na izbore - tamo se menjaju vlada i parlament.

"Promena ne pada tek tako sa neba, mora da postoji prava klima za to, a koja mora biti rezultat višegodišnjeg rada, možda baš na protestima za društvene promene."

Prve noći posle tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", u kojoj je 13-godišnji dečak osumnjičen da je ubio desetoro učenika i školskog čuvara, građani su se spontano okupili u okolini škole.

U tišini i uz suze palili su sveće, a već koji dan kasnije počeli i skupovi pod sloganom "Srbija protiv nasilja".

Prvi je održan u Novom Sadu i Beogradu 8. maja, a nastavljeni su šetnjama po centralnim beogradskim ulicama jednom sedmično, petkom ili subotom.

Protestuje se i u nekim drugim gradovima, poput Kraljeva i Kragujevca.

Vlast je na to odgovorila nekoliko nedelja kasnije, skupom "Srbija nade", u organizaciji Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera, kada je izražena podrška Vučiću.

Pogledajte video sa mitinga vladajuće koalicije u Srbiji:

Napetosti i međusobne optužbe za to vreme ne jenjavaju.

Opozicija traži promene u vladi i uopšte odlučnije postupanje državnih organa u rešavanju najvećih društvenih problema, kritikujući vlast da je godinama doprinosila stvaranju ambijenta u društvu koji je doveo do porasta nasilja.

Predsednik Vučić i vlast odgovaraju da je Srbiji "jedinstvo potrebnije nego bilo kada", da opozicija "politički zloupotrebljava tragediju", kao i da su upravo oni ti koji propagiraju nasilje prema političkim neistomišljenicima.

U međuvremenu su Vučić i premijerka Brnabić 7. juna najavili vanredne parlamentarne izbore.

"Tenzije se uvek rešavaju izborima, ali su neki pravili tenzije ne zbog političkih zahteva, nego jer su imali zahteve pojedinih tajkuna za sprovođenje njihovih interesa", naveo je Vučić.

Prethodno je Brnabić rekla da je njena ostavka "na stolu", ali da njeno usvajanje zavisi od predsednika Vučića.

Klačar zbog tog nastupa predsednika Vučića posebno smatra da su male šanse da i najosnovniji zahtevi protesta budu ispunjeni.

"Od tada imamo novu dinamiku, a to je lagani ulazak u predizbornu kampanju, što je drugačiji teren za ljude koji izlaze na ulicu", kaže.

"Oni to ne rade dominantno zbog izbora, to nije njihov zahtev, nisu se zbog toga okupili."

Sada će, ističe, opozicija morati da vodi računa da uskoro slede izbori, posebno kada je reč o porukama koje će slati i načinu njihovog delovanja.

Kada će vanredni izbori biti održani i dalje nije poznato.

Srpska napredna stranka, koja Srbijom vlada od 2012. godine, na prethodnim parlamentarnim izborima u aprilu 2022, osvojila je najveći broj glasova i mesta u skupštini.

Ipak, SNS, na čijem je čelu do skoro bio Aleksandar Vučić, nije osvojila dovoljan broj glasova da sama napravi vladu.

Rešenje je opet pronađeno u dosadašnjim koalicionim partnerima - Socijalističkoj partiji Srbije i drugim strankama, poput Saveza vojvođanskih Mađara.

"Ako govorimo o strukturi vladajuće koalicije i podršci koju ima, ne bi trebalo da bude upitna ni buduća njihova parlamentarna većina, njihova prednost je izvesna", smatra Klačar.

"Međutim, beogradski izbori bi, kao i u aprilu 2022, mogli da budu neizvesni, posebno ako bi bili odvojeni od parlamentarnih, što mislim da neće biti slučaj."

Pogledajte video: Mesec dana od tragičnih pucnjava - šta su poruke protesta

U poslednjoj deceniji građani Beograda i Srbije na proteste su izlazili iz najrazličitijih razloga.

Veliku pažnju prvo je izazvao slučaj Savamala, iz izborne noći 2016. godine, kada su misteriozni muškarci sa fantomkama bagerima srušili privatne objekte, što je očistilo prostor za izgradnju "Beograda na vodi", projekta od nacionalnog značaja.

Demonstranti su tražili ostavke tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog, danas ministra finansija, tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, bivšeg šefa beogradske policije Vladimira Rebića i Nikole Nikodijevića iz SPS-a, koji je danas predsednik Skupštine Grada Beograda.

Zahtevi nisu ispunjeni, a sedam godina kasnije i dalje nije poznato ni je rušio u Hercegovačkoj, niti ko je rušenje naredio.

Demonstranti se za to vreme spremaju za nove šetnje.

"Od 1990. godine sam bila na svim - Slobodana Miloševića smo ovako skinuli, ali Vučić je drugi tip čoveka... Politički je vrlo vešt u manipulaciji ljudima", navodi Miomira Karadžić.

Kao ključ koji vodi do promena vidi u medijima.

"Ne možemo ništa da uradimo dok ih ne oslobodimo. Okupirani su i zbog toga glas ovog sveta ne čuju svi", kaže ona.

Mijaljević veće promene ne očekuje sada, već u "nekom sledećem talasu".

"A šta su promene nego smena Aleksandra Vučića, bez toga nema ništa."

Isto kažu i Aleksandar i Marija.

"Izbori nisu rešenje zato što znamo gde živimo. Prelazna vlada, pa da se stvore fer uslovi i atmosfera, pa onda na izbore i nek' bolji pobedi", kaže Aleksandar.

Vučić je do sada nekoliko puta izričito poručivao da prelazne vlade neće biti.

"Kada bi on otišao sve bi bilo drugačije", navodi Marija.

"Njegov odlazak ruši čitavu piramidu."

Pogledajte video: Peti oktobar - dan kada je smenjen režim Slobodana Miloševića

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...

Radio 021: Srbija i politika: Mogu li protesti da prežive leto - ko će biti izdržljiviji vlast ili opozicija?