Izvor: Politika, 24.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i „štit” u Rumuniji
Službeni Beograd teško da može komentarisati američki antiraketni „štit” u Rumuniji, jer to je suvereno pravo Bukurešta. – Ali Srbija može biti kolateralna nuklearna šteta tog „štita”
Niko se od zvaničnika u Srbiji još ne oglašava povodom odluke Rumunije da na svojoj teritoriji dozvoli izgradnju američkog „antiraketnog štita”. Bilo kakvo zvanično saopštenje Beograda moglo bi se u Bukureštu shvatiti kao mešanje u unutrašnje stvari susedne države.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Rumunija je članica NATO i praktično može da dozvoli da na svojoj teritoriji ima bilo šta od vojnog arsenala SAD i NATO, od nuklearnih bojevih glava do raketa presretača, ili ofanzivnih strateških projektila. To je suvereno pravo Rumunije.
Gde će te rakete biti usmerene, to je takođe suvereno pravo Rumunije kao članice NATO, ali i njen svesni rizik da može biti meta uzvratnog raketno-nuklearnog odgovora Rusije.
Drugi problem Rumunije svakako će biti pitanje američkog raketnog „štita” na brodo-vima američke ratne mornarice u Crnom moru. Vašington planira da na ratne brodove klase „idžiz” smesti projektile SM-3 i da te brodove stalno drži u Crnom moru.
Kako SAD nije pribrežna zemlja Crnog mora, podleže režimu ograničenog prisustva sa svojim ratnim brodovima u Crnom moru. Period trajanja boravka nekog američkog ratnog broda u Crnom moru nije duži od mesec dana i nije jasno hoće li se ti brodovi stalno rotirati ili će Vašington jednostavno ignorisati režim boravka ratnih brodova onih država koje ne izlaze na Crno more.
Tu je i ruska ratna luka u Sevastopolju, Moldavija kao zemlja koju Rumunija gleda više nego sestrinski, Pridnjestrovlje u kojem je i dalje ogroman ruski vojni arsenal, Ukrajina koja sve to motri iz prikrajka, Turska koja odobrava uplovljavanje u Crno more stranim ratnim brodovima, a članica je NATO, ali ne i EU. Moskva sve to neće gledati skrštenih ruku i insistiraće na poštovanju režima plovidbe i boravka stranih ratnih brodova u Crnom moru.
Srbija se tako odjednom našla u pozadini američkog „antiraketnog štita”. Neverovatno, krajem osamdesetih godina, Beograd je bio inicijator konferencije o smanjivanju vojnih arsenala na Balkanu i inicijator denuklearizacije Balkana. U to vreme samo je u Grčkoj postojao američki nuklearni arsenal. Sovjetski Savez nikada nije stacionirao atomsko oružje u Bugarskoj, ili u Rumuniji. Nema više ni SSSR-a ni Varšavskog ugovora, nove demokratije u zemljama bivšeg Varšavskog pakta donele su i novu militarizaciju Balkana. Samo je gazda nov. Kakav apsurd.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 25.09.2011.
