Izvor: Danas, 11.Dec.2014, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sportski utorak za zaborav
Beograd - Ima dana kada je sportskim radnicima „bolje da ne ustaju iz kreveta“, a takav je bio i minuli utorak kada je srpskom sportu zadato više niskih udaraca.
Sportske vesti odavno nisu samo u vezi sa dešavanjima na borilištima, već se prepliću visokopolitički uticaji, ekonomski i brojni drugi interesi, da nije bez argumenata kada se pomene teorija zavere. Pritom su „nokautiranoj“ strani po pravilu „vezane ruke“ bez prava na odgovor, ili u najboljem slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << postoji institucija žalbe koju verovatno niko neće ni pročitati a kamoli uzeti u ozbiljno razmatranje.
Prvi i najteži udarac u utorak srpski sport je zadobio od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta, koji je realizovao ranije najave i primio, od strane Srbije i još uvek većine zemalja sveta, nepriznatu Republiku Kosovo u svoje punopravno članstvo. Tako će se na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru zavijoriti zastava koja mesto još uvek nije dobila ispred zgrade Ujedinjenih nacija, ali ni stolicu u toj organizaciji. Zato je prijem Kosova u MOK grubo kršenje Statuta organizacije sa sedištem poslovično „neutralnoj“ Švajcarskoj jer nalaže da samo članice UN mogu u to telo. Tačno je da je MOK među 204 članice do prijema Kosova imao 195 priznatih država i devet teritorija, ali su te teritorije priznale matične zemlje. Pa čak i da sada Srbija dozvoli ulazak Kosova u MOK, to se ne može desiti po ranijem principu jer Statut od 1996. nalaže da članica MOK mora biti u UN. Zato se Kosovo ne može svrstati u red priznatih zemalja, ali ni u društvo sa četiri teritorije Sjedinjenih Država (Američka Samoa, Gijam, Portoriko i Američka Devičanska ostrva), tri teritorije pod protektoratom Velike Britanije (Bermuda, Britanska Devičanska ostrva i Kajmanska ostrva), odnosno Arubom, koja je pod okriljem Kraljevine Holandije, dok je Hongkong administrativni region Kine.
Da problem bude veći, Srbija može samo da posmatra i da se oglašava saopštenjima. Briselskim sporazumom naša zemlja se obavezala da neće sputavati prijem Kosova u međunarodne institucije, a čak i da nije stavila paraf, pitanje je koliko bi se naš glas čuo u visokopolitičkim igrama. Tako je nokautiranom srpskom sportu preostalo samo da se oglašava preko ministra omladine i sporta Vanje Udovičića, koji je konstatovao da će nakon politički motivisane odluke biti vrlo teško očuvati osnovna načela i principe sporta. Odluka nije iznenadila ni prvog čoveka Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divca, koji je morao da konstatuje da na ovaj presedan moraju gledati sportskim očima, a da politika vuče neke druge poteze. Međutim, ostaje da se vidi kako će Srbija postupiti kada neki žreb bude ukrstio koplja naših i sportista Kosova, koje mi ne priznajemo, ali ni Brazil, koji će biti domaćin prvih Olimpijskih igara sa sportistima iz nove članice MOK.
Ništa manji udarac, podjednako nejasan i nepravedan, sa dvostrukim aršinima, pretrpela je košarkaška sekcija Crvene zvezde. Klub sa Malog Kalemegdana će jedan meč u Evroligi odigrati bez publike zbog incidenata u kojima je ubijen navijač crveno-belih. Tačno je da je Galatasaraj kao organizator dobio trostruko veću kaznu, ali za razliku od turske ekipe Zvezda ni na koji način nije bila uključena u organizaciju, a pritom je Marko Ivković ubijen. Beogradski klub u Istanbul nije vodio navijače, a incident se odigrao ispred hale, što je javni prostor na kojem red održava policija, a ne sportski klubovi. Dvostruki aršin vidi se kroz poređenje sa čuvenim incidentima u Đenovi. Zbog divljanja srpskih gostujućih navijača i nesposobnosti italijanske policije i organizatora da obuzdaju Ivana Bogdanova i ostale izgrednike teret krivice je pao samo na leđa našeg fudbala. Domaćin čak nije ni opomenut iako se sve odigralo na stadionu, dok je Galatasaraju suspendovana hala na tri meča, a Zvezdi na jedan meč.
Odlazak legende
Mračni utorak upotpunila je tužna vest o smrti fudbalske legende Partizana i Jugoslavije Blagoja Paunovića. Domaći fudbal ostao je bez predanog sportskog radnika koji je radio u više klubova, ali i čoveka koji je u deset sezona u crno-belom dresu donosio radost navijačima, ali i poklonicima „plavog“ reprezentativnog dresa koji je nosio u 39 navrata.
