Izvor: Politika, 06.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporan umišljaj za teške zločine
Ukinute presude Urošu Mišiću i Mališi Jeftoviću imaju zajedničku spornu tačku – nije jasno obrazložen umišljaj. – Presuda kojom se neko osuđuje na 40 godina zatvora mora biti kristalno čista
Direktni umišljaj, eventualni umišljaj, svesni nehat i nesvesni nehat su četiri stepenice krivične odgovornosti odnosno vinosti. Svaka od njih nosi sa sobom precizno određenu kvalifikaciju krivičnog dela i odgovarajuću kaznu.
Upravo je umišljaj zajednička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tačka u problemu ukinutih presuda Urošu Mišiću i Mališi Jeftoviću, kao i njegovoj saučesnici Ani Filipović.
Prvostepena presuda kojom je Uroš Mišić osuđen na deset godina zatvora, nije mogla da prođe strogu kontrolu Vrhovnog suda zbog toga što u njoj nije bio dovoljno jasno obrazložen Mišićev umišljaj da ubije policajca Nebojšu Trajkovića. On je na tribinama stadiona „Crvene zvezde”, posle utakmice između „crveno-belih” i „Hajduka” iz Kule, fizički napao policajca i gurao mu upaljenu navijačku baklju u usta. To je okvalifikovano kao teško ubistvo u pokušaju, a predviđena kazna je od 10 do 40 godina zatvora.
Mišić je na suđenju pokušavao da dokaže da mu nije bila namera da ubije policajca. Njegovi advokati verovatno su išli na to da se promeni kvalifikacija krivičnog dela i da njihov branjenik bude okrivljen za nanošenje teških telesnih povreda ili za napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, sa teškim posledicama, a to su krivična dela za koja su zaprećene manje kazne.
Mišić je pred sudijama Vrhovnog suda rekao da nije imao nameru da ubije policajca i molio da mu sud izrekne blažu kaznu.
„Prvostepena presuda doneta je uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer nema jasnih razloga o odlučnim činjenicama, koje su protivrečne sa sadržinom izvedenih dokaza, a izreka prvostepene presude je protivurečna razlozima koji su dati u obrazloženju odluke”, navodi se u saopštenju Vrhovnog suda Srbije.
Ne može se iz ovakvog obrazloženja zaključiti da li Vrhovni sud smatra da je reč o umišljaju okrivljenog Mišića da ubije policajca Trajkovića.
„Krivično delo je učinjeno sa umišljajem kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo, pa je na to pristao”, kaže član 25 Krivičnog zakonika Srbije.
U ovoj definiciji umišljaja postoje dva njegova oblika – direktni umišljaj (bio svestan i hteo izvršenje) i eventualni umišljaj (bio svestan mogućnosti izvršenja i pristao na to). U pitanju su nijanse, ali su one veoma važne za obrazloženje presude.
Nezvanično saznajemo da je u presudi protiv Mališe Jeftovića i Ane Filipović sudsko veće najpre u nekoliko pasusa obrazlagalo mogućnost da je ubistvo trogodišnje Katarine Janković učinjeno sa eventualnim umišljajem, da bi na kraju izveli zaključak da je umišljaj bio direktan. To ništa ne menja u odluci o visini kazne, jer se i za eventualni umišljaj može dobiti 40 godina zatvora, ali je presuda lako oboriva zato što je nejasna.
Osim toga, svaki advokat će eventualni umišljaj pokušati da „pretvori” u svesni nehat. Ponovo su u pitanju nijanse.
„Krivično delo je učinjeno iz nehata kada je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti”. Tako Krivični zakonik objašnjava svesni nehat. Ako uporedimo sa eventualnim umišljajem, videćemo da razlika nije velika.
Suludo je verovati da bi ijedan sudija u Srbiji bio blagonaklon prema optuženom koji je seksualno zlostavljao trogodišnju devojčicu i naneo joj takve telesne povrede od kojih je ona umrla. Jedino je sporno da li je on postupao sa umišljajem da je ubije, da li je taj umišljaj direktni ili eventualni, a pri tom će njegovi branioci tvrditi da je reč o nehatu i da Jeftović treba da bude optužen za drugo krivično delo, na primer za delo koje se zove „obljuba sa detetom” i koje povlači kaznu od pet do 18 godina zatvora „ako je nastupila smrt deteta”.
Sudija Dragomir Milojević, zamenik predsednice Vrhovnog suda, rekao nam je prekjuče nezvanično da presuda kojom se neko osuđuje na 40 godina zatvora „mora biti kristalno čista” i da zato ne sme da sadrži nikakve nedoumice o stepenu vinosti, odnosno o tome da li je Jeftović postupao sa direktnim ili sa eventualnim umišljajem.
„U izreci i razlozima presude nisu navedene odlučne činjenice kojima sud utvrđuje postojanje umišljaja u postupanju optuženih, koje je nužno za bilo koji propisani oblik teškog ili kvalifikovanog ubistva. Osim toga, iz prvostepene presude se ne može zaključiti da li su optuženi postupali sa direktnim ili eventualnim umišljajem prilikom izvršenja krivičnog dela”, kaže se u saopštenju Vrhovnog suda Srbije.
To ne znači da sudije Okružnog suda u Beogradu, koje su donele ukinutu presudu, treba pozvati na bilo kakvu odgovornost. One nisu dobro obrazložile odluku, a upravo zbog toga i postoji višestepenost u odlučivanju. Treba očekivati da Okružni sud ispravi grešku i da posle novog suđenja napiše presudu u kojoj će sve biti „kristalno čisto”. Jedini problem je što prolazi vreme i što ovakvi propusti doprinose opštem utisku u sporosti sudstva i pravde.
Novi Zakonik o krivičnom postupku, koji još nije stupio na snagu, predviđa da ubuduće Vrhovni sud mora sam da otvori pretres ako ukinuta odluka i drugi put ne bude jasna.
Mališa Jeftović je bio osuđen na 40 godina zatvora, a njegova saučesnica Ana Filipović, majka devojčice, na 37 godina. Zločin se dogodio u leto 2005. godine u Zvezdarskoj šumi i šokirao je javnost.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 07/03/2009]
