Izvor: RTS, 13.Apr.2011, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spor oko Andrića
Pitanjem ko ima pravo da objavljuje dela nobelovca Ive Andrića ovih dana se bave beogradska Zadužbina Ive Andrića i Matica hrvatska u Sarajevu. U raspravu su se uključili i pojedini beogradski književnici, piše "Jutarnji list".
Beogradska Zadužbina Ive Andrića i Matica hrvatska u Sarajevu ovih dana bave se pitanjem ko ima pravo na jedinog nobelovca sa ovih prostora Iva Andrića i ko je nosilac autorskih prava za izdavanje njegovih knjiga.
Zadužbina je tužila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Maticu hrvatsku u Sarajevu, jer je dela nobelovca uvrstila u ediciju Hrvatska književnost Bosne i Hercegovine, a sa sličnim problemom se suočila i Matica hrvatska.
U toj zadužbini smatraju da se Ivo Andrić odlučio za srpsku književnost i da ne može biti objavljen u edicijama koje nose drugi nacionalni predznak. Sarajevski sud odlučio je u korist Zadužbine, a sad se čeka i pravosnažna presuda u drugom stepenu.
Ono o čemu je, takođe, otvorena polemika ovih dana jeste testament nobelovca, iz 1974. godine. Naime, urednik Matice hrvatske Mirko Marjanović rekao je da postoji sumnja u verodostojnost testamenta "Poslednje želje", koji je nobelovac izdiktirao dvojici svedoka - Gvozdenu Jovaniću i Milanu Đokoviću 1974. godine, nekoliko meseci pre svoje smrti.
Marjanović smatra da je taj dokument, po svoj prilici, falsifikat.
"Osnovno je pitanje kako to da je Andrić svoju poslednju želju poverenu Gvozdenu Jovaniću i Milanu Đokoviću, umesto Veri Stojić, svom višegodišnjem advokatu, nije i potpisao, nije datirao, niti sudski zaveo i overio, ako je 5. decembra 1974. godine, dvanaest dana pre odlaska u bolnicu, još bio pri svesti? Neuverljivo je da on ovako važan dokument, dok još nije bio u bolnici, svestan onoga šta u njemu piše, ne potpisuje svojom rukom, da to umesto njega rade drugi", rekao je Marjanović.
Komentarišući polemike kome pripada jedini dobitnik Nobelove nagrade za književnost sa ovih prostora, književnik Filip David kaže da postoje indicije koje testament Ive Andrića dovode u sumnju, piše hrvatski Jutarnji list.
"Marjanovićevi argumenti su ozbiljni, a čitava priča oko pisanja tog testamenta poprilično zbunjujuća. Umesto pamfletskih komentara ili uvreda, treba proveriti Marjanovićeve teze. Uostalom, on je, kao malo ko, dobro upoznat s radom Zadužbine. Znajući ovdašnje običaje, ne bi me mnogo iznenadilo da je tu bilo nekih mutnih radnji. Zapravo, pravi problem je u tome što ovde niko nikome ne veruje, često s razlogom, a najmanje se veruje pravosuđu i sličnim institucijama koje bi trebalo da objektivno i nezavisno razmotre iznesene sumnje", ocenio je književnik Filip David.
David smatra da niko nema monopol, odnosno da svi imaju podjednako pravo na Andrića - i Srbi, i Hrvati, i Bošnjaci.
"Ima pisaca koji jednostavno ne pripadaju samo jednoj književnosti. Takav je slučaj i sa Mešom Selimovićem, sa Mirkom Kovačem, Danilom Kišem, Borom Pekićem. Isak Samokovlija je uvršten u srpsku književnost u sto knjiga, ali ko može da ospori da on, zapravo, više pripada bosanskoj književnosti", upitao je David.
