Izvor: Politika, 25.Maj.2010, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenici, otpad i – neodgovornost
Sakupljači sekundarnih sirovina uspeli su da izvedu ono što nikome nije palo na pamet u toku prethodnih osam decenija – skinuli su skulpturu dečaka sa Čukur-česme. Oskrnavili su je brusilicama, a dokrajčili čekićem. Da ova nečuvena krađa bude još bizarnija sve se odigralo uoči proslave Dana policije.
Reakcija nadležnih bila je munjevita i to, koliko mediji beleže, prvi put u ovakvom slučaju. Skulptura je pronađena samo dva dana posle nestanka, što je pokrenulo nova pitanja: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koliko je još vremena potrebno da vesti o nestalim umetničkim delima postanu prošlost?
Ili, zar nije logično da je sitne lopove lakše uhvatiti budući da nisu opasni tipovi poput onih najpoznatijih sa domaćih poternica?
Čini se da nam kulturnu baštinu ne uništava niko drugi već oni koji svakodnevno prolaze pored nas i žive ovde. Nisu potrebne belosvetske zavere da bi deo našeg identiteta kojem pripadaju Nikola Tesla, kapetan Miša ili šegrt Sava Petković koga su na Čukur-česmi ubili Turci bio predat – otpadu.
Kako je moguće da je neko hladnokrvno odneo ploču sa spomenika Nikoli Tesli u Bulevaru kralja Aleksandra, jednoj od najprometnijih saobraćajnica? I ne samo da je odneo već je prodata na nekom otpadu, gde je zavedena pod „deset kilograma bronze”. Počiniocima nije ništa značilo ni ime Miše Anastasijevića, čija je bista pala u ruke nekoga ko bolje poznaje kolika je cena bronze od toga koliko je ovaj čovek zadužio naš narod. Lista izgubljenih znamenitosti mogla bi da se niže unedogled, ali ono što je alarmantno je da nedela ne prestaju.
Nije retkost kod nas da su meta i telefonski ili strujni kablovi, oluci i sve što sadrži bakar, bronzu, mesing ili neki sličan metal. Kradljivci se ne plaše čak ni električnog napona, često rizikuju život kako bi prisvojili provodnik. Posle jedne takve pljačke gotovo polovina Novog Beograda ostala je bez struje, dok su telekomunikacioni sistemi stradali nebrojeno puta. „Žrtve” sakupljača su i poklopci šahtova.
„Skupljači sekundarnih sirovina” ne bi se ustručavali da poharaju čak i delove mostova, da oni nisu osigurani, a otpadi bi ih otkupili bagatelno. Jer otpadi otkupljuju sve što se ponudi zaboravljajući na svoju obavezu da prijave policiji onoga ko ukrade i razbije spomenik da bi ga prodao kao „sekundarnu sirovinu”. Zato se sve što se ukrade tako lako proda na „crnom” tržištu. Imena otpada koji sarađuju sa lopovima niko i ne pominje. Vlasnici ovih firmi ne odgovaraju krivično zbog toga. Zašto? Oni, navodno, nemaju pojma šta otkupljuju čak ni kad vide desetine metara bakarnih kablova, delove spomen-ploča, bista, skulptura… Razlog njihovog neznanja je jednostavan: policija ih isuviše retko obilazi. Primer krađe skulpture sa Čukur-česme pokazuje kako lako policija može da bude efikasna samo ako hoće. To je najbolji dokaz da nije teško stati na put ovim, očigledno, sitnim kradljivcima i preprodavcima.
Nikola Belić
[objavljeno: 25/05/2010]
.jpg)
