Izvor: Večernje novosti, 29.Nov.2015, 12:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Špijunske igre uz animir dame

BEOGRAD 1932. godine lagano poprima oblik evropske prestonice. Niču velelepne palate. Diplomate i drugi strani predstavnici sve se bolje osećaju u glavnom gradu Kraljevine Jugoslavije. Ali i golim okom je vidljivo da nedostaju prvoklasni lokali internacionalne klase. Početkom leta te 1932. beogradskom kaldrmom je zakoračio jedan državljanin Monaka koji je već mnogo godina ugostitelj i poseduje hotel u Žuan le Penu. Njegovo ime je Roland Abijate. Saznao je da u prestonicama Balkana nedostaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << luksuzna mesta za dobar noćni provod. Nameran je da prvo u Beogradu, a zatim i u Sofiji otvori po jedan restoran. Roland Abijate ima tridesetak godina, tamne je kose, sitan, pre mršav no popunjen. Dokumenta su mu u najboljem redu i bez ikakvih teškoća dobija sve potrebne dozvole za boravak i za otvaranje jednog restorana. U Beogradu su zadovoljni što jedan stranac hoće da uloži novac u reprezentativni lokal evropskog nivoa. Diplomate, akreditovane u Beogradu se inače žale da večeri provode u rezidencijama i da se dosađuju. Balkanske gostionice za njih su neuredne, prljave i bez fantazije. U Beogradu, početkom tridesetih godina prošlog veka postoje samo dva pristojnija hotela. Roland Abijate sve to zna. Shvatio je da ovaj posao može da donese dobar profit. POSEBNU pažnju privlači njegova verenica. Visoka, vitka i lepa plavokosa žena. Predstavlja se kao švedska baronica fon Kolas, bila je stara oko 27 godina. Gospodin Abijate retko govori o sebi. U početku se sporazumevao na francuskom i italijanskom. Za neverovatno kratko vreme je naučio srpski, sa primetnim ruskim naglaskom. Čim je upoznao malo bolje prilike i običaje, pronalazi prostorije za svoj restoran. To je kafana "Drina", koja se nalazila u Birčaninovoj 17, u tadašnjem diplomatskom kvartu. Vlasnik je bio presrećan kada mu je Abijate rekao da je spreman da lokal uzme u višegodišnji zakup i da ga renovira o sopstvenom trošku. Ubrzo, zadimljeni bircuz, pretvara se u otmeni, prvoklasni evropski restoran koji, doduše, više liči na noćni lokal sa podijumom za ples i varijete-programom. Novi zakupac dovozi opremu za enterijer iz Beča i Budimpešte. Sve je prekriveno skupocenim crvenim somotom. U jednom delu je kockarnica u kojoj se igra samo za visoke uloge. Pred otvaranje, Abijate odlazi u odgovarajuće odeljenje beogradske policije i moli za savet: - Ja sam stranac i ne poznajem dovoljno političke prilike vašeg grada... Pošto nameravam da otvorim prvoklasni restoran za diplomate, strance i imućne Beograđane, ne želim da se među mojim osobljem nađu komunisti i druge bundžije - rekao je tada Abijate i dostavio spisak zaposlenog osoblja. RESTORAN zrači otmenom atmosferom. Staro ime "Drina" više nije prikladno. Novo je evropsko Petit Paris ("Mali Pariz") i gotovo preko noći postaje sastajalište beogradskog krema. To su oficiri iz obližnjeg Ministarstva vojnog i Generalštaba, činovnici iz Ministarstva inostranih dela i naravno strane diplomate. I nije čudo, u blizini su britanska, italijanska, bugarska i francuska ambasada. Na pedesetak metara je i centrala Velike lože Jugoslavija. Masoni posle svojih rituala sve češće i u sve većem broju dolaze u "Mali Pariz". Najznačajniji ljudi iz političkog, privrednog, kulturnog života su redovni gosti. Atmosfera je izvanredna, nastupaju pevači i artisti iz velikih evropskih centara, kuhinja prvoklasna, izbor pića još bolji. A tu je popriličan broj animir-dama, koje spadaju u stalni personal. One su mlade i lepe, obrazovane i govore po nekoliko jezika. Roland Abijate i njegova verenica Brita fon Kolas postaju sastavni deo viđenijeg beogradskog kruga. Pozivaju ih svuda i krug prijatelja im se širi... Učestvuju u verskim proslavama, postaju venčani i kršteni kumovi... U kockarnici otvaraju kredit mladim oficirima i diplomatama, bez dosadnog insistiranja na vraćanju dugova. Ova idila traje više od dve godine. Početkom jeseni 1934. godine, bez prethodne najave baronica Brite, sa samo dva koferčeta, putuje u Francusku. U "Malom Parizu" njeno odsustvo se gotovo i ne primećuje. Ali, krajem oktobra stiže telegram sa vešću da je Brita fon Kolas poginula u saobraćajnoj nesreći u blizini Bajone, na francusko- -španskoj granici... Strast za prebrzom vožnjom bila je kobna po nju. Abijate prima vest naizgled smireno, ali se sasvim povlači u sebe. Neki mesec kasnije Roland Abijate ostavlja punomoćje prijatelju Ermanu Bahmanu, italijanskom poslovnom čoveku, da likvidira restoran, i napušta vozom Beograd, sa četiri kofera. Vereničine stvari ostaju u stanu, koje po zahtevu švedske ambasade, preuzimaju njihovi službenici. NAREDNIH godina niko više ništa nije čuo o hotelijeru iz Monaka. Ovo bi naizgled moglo da izgleda kao kraj priče o čoveku koji je promenio noćni život jugoslovenske prestonice. Ali... uvek postoji to ali... ako danas prelistamo objavljene almanahe i zvanične istorije obaveštajnih službi, na mnogo mesta se nailazi na ime Roland Abijate. I to sa vrlo sličnim podacima koji se mogu pronaći u Arhivu Beograda, preko dosijea Kreditnog fonda Kredit Inform. Ali, u arhivi beogradske policije nema nikavog traga o njemu. O tome nešto docnije.... * Uobičajena atmosfera u "Malom Parizu" Posle odlaska iz Beograda njemu se gubi svaki trag. Tek 1937. pojavljuje se u Parizu, gde se druži sa čuvenom ruskom pesnikinjom Marinom Cvetajevom, čiji je muž Sergej Efron u to vreme agent NKVD-a, zadužen za vrbovanje saradnika među pariskom ruskom emigracijom. Te 1937. godine u Švajcarskoj, kod Šamblanda blizu Lozane, likvidiran je Ignac Rajs koji je bio je rezident inostranog odeljka NKVD-a u zapadnoj Evropi. Ali, izneverio je Staljina i prešao na stranu Trockog. Kazna se znala. Njegova lividacija, koja je izazvala popriličan međunarodni skandal, vezuje se upravo za vlasnika "Malog Pariza". KRENIMO dalje, na ruskom sajtu o obaveštajnoj službi, nalaze se sledeći njegovi biografski podaci: "Pravdin Vladimir Sergejevič (on je i Francois Rossi, Roland Abbiat (1904 (1905?) - 1962). Agent INO OGPU (Inostrani odsek prethodnika KGB). Iz porodice muzičara i kompozitora, državljanina Monaka. Rođen u Engleskoj. Odrastao u Sankt Peterburgu." U časopisu New Republic Harvi Kler piše: "Roland Abijat, koji je ubio sovjetskog prebeglicu Ignaca Rajsa u Švajcarskoj, 1937. godine, smestio se u Njujork pod maskom dopisnika 'Pravde', po imenu Vladimir Pravdin i sprijateljio se sa američkim novinarima kao što su bili Volter Lipman i I. F. Stoun..." Holandski autor Van der Plasa u knjizi "Akcija Rajmond" piše da je Abijate tih godina koristio razne pseudonime (Roland Abbiat, Francois Rossi, Charles Martini, Viktor Pravdin) da je za likvidaciju Rajsa bio odlikovan Ordenom Crvene zastave ("za samopožrtvovano i uspešno obavljanje specijalnih zadataka za vladu Sovjetskog Saveza"), kao i da je posebnom odlukom sovjetske vlade njegova majka, koja je živela u Parizu, dobila penziju. OSTAJE nedoumica zašto u beogradskoj policiji nema traga o njemu iako svi podaci govore da se on vrlo uredno prijavio po dolasku u jugoslovensku prestonicu. U pojedinim obaveštajnim publikacijama to objašnjavaju da je prilikom dolaska prve sovjetske diplomatske misije u Beograd, na sastanku, koji je održan u hotelu "Bristol", pukovnik Solomon Kogan, predstavnik sovjetske tajne policije, zahtevao da se Sovjetima preda čitav niz dosijea iz arhive kraljevske policije. Na prvom mestu, valjda ne samo zbog azbučnog reda, stajalo je "Abijate, Roland". I IMALO je razloga: Nekoliko meseci, po odlasku Abijatea, u njegovom stolu su pronađene priznanice na dugovanja preko 120 oficira iz Ministarstva vojske, iz Generalštaba, diplomata iz Ministarstva spoljnih poslova, kao i činovnika Uprave dvora. To su sve bili ljudi koji su bili upoznati sa važnim državnim tajnama, naravno zahvaljujući položajima koje su zauzimali. Te 1935. u državnoj upravi, vojsci i diplomatiji bilo je neuobičajeno mnogo otpuštanja i premeštanja po kazni. Nekoliko samoubistava oficira i diplomata nikada nije rasvetljeno. TAJNE MOSKOVSKIH ARHIVA ŠPIJUNSKA priča Rolanda Abijatea danas je poznata. Ali ostaje mnogo nedoumica šta je on zapravo radio u Beogradu i koji je bio njegov osnovni zadatak. Da prati delatnost belogardejaca, da otkriva činjenice o novim političkim zaokretima kralja Aleksandra, ili možda da sakuplja logističke informacije za pripremu atentata na kralja. Odgovor može da bude jednostavan: Svi putevi vode u moskovske arhive.FBI SVE ZNAO POPRILIČAN prostor Abijateu je posvetio i Američki federalni istražni biro: - Aktivni učesnik sovjetske operacije protiv Rajsa bio je Roland Abijate, rođen 15. avgusta 1905. u Londonu, koji je tokom dvadesetih godina živeo i u Sjedinjenim Američkim Državama. Abijate je nestao posle ubistva. Kasnije tokom Drugog svetskog rata ponovo se pojavio u Sjedinjenim Državama, gde je delovao kao sovjetski diplomata, Vladimir Sergejevič Pravdin - beležio je tada Ef-Bi-Aj.

Nastavak na Večernje novosti...