Izvor: B92, 17.Jan.2024, 19:41

Špijunaža: Tajni predmeti koji su oblikovali svet

Novi podkast serijal istražuje kako su različiti i naizgled svakodnevni predmeti pomogli da se promeni tok istorije.

U prostoriji iznad paba u centru Londona, na stolu je poslagano nekoliko predmeta bezazlenog izgleda.

"Ovde imamo aktovku koja je bila u vlasništvu Napoleona", kaže Šari Kašani, kustoskinja Spajskejpa, njujorškog muzeja posvećenog svetu špijunaže.

"Ovo su neki od originalnih animiranih crteža iz filma iz 1954. godine Životinjska farma… >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ovde imamo računovodstvenu knjigu iz vremena vladavine Vilijama Trećeg - datira iz perioda između 1695. i 1702. godine, i sadrži beleške o svim tajnim isplatama obavljenim u ime kralja."

Ovo definitivno nije uobičajeni izlet u lokalni pab.

"Ne morate da se brinete što ih dodirujete", dodaje ona, što je uputstvo koje deluje krajnje zapanjujuće kad držite u rukama 200 godina star artefakt nekada u vlasništvu jedne od najslavnijih istorijskih ličnosti da biste mogli bolje da ga slikate.

Napoleonova atkovka je verovatno bila puna izveštaja, odlomaka iz pisama i drugih obaveštajnih podataka koje su sakupile njegove tajne službe.

"U podkastu se trudimo da iskoristimo ove predmete; oni izgledaju vrlo obično, uopšte ne deluju špijunski, ali mi se zaista trudimo da ih oživimo za vas", objašnjava istoričarka i autorka Alis Lokston, koja je voditeljka serijala.

Krećući se uz sto, Šari uzima hrpu otkucanih listova iz kožne fascikle sa metalnim slovima ispisanim "KP".

Ovo su, objašnjava ona, memoari ozloglašenog dvostrukog agenta Kima Filbija koje je ovaj napisao nakon što se preselio u Moskvu - čoveka koji je nekada ovaj pab na obali Temze zvao svojim omiljenim mestom za izlazak.

"Ovaj odeljak govori o njegovom veoma ranom detinjstvu dok je odrastao nadomak Londona.

"Opisuje kako je bio veoma usamljeno dete i da je sa pet godina odlučio da ne veruje u Boga, tako da ovo rano poglavlje na neki način objašnjava njegove kasnije životne odluke."

Stranice su ispunjene rukom ispisanim beleškama samog agenta, dok se na samom kraju nalazi poruka koju je naškrabao na ruskom.

"To je kratka poruka koju je napisao i u kojoj kaže, praktično, da ako ga ubije žena, biće to opravdano, jer joj je pružio veoma težak život u izgnanstvu", kaže Šari.

Kustoskinja dodaje da mnogi veruju da je crvena fascikla, kupljena u londonskoj luksuznoj prodavnici Espli koja dolazi sa originalnom kutijom, poslata Filbiju dok je bio u Sovjetskom Savezu i da sama za sebe priča priču o ovom ozloglašenom špijunu.

"Mislim da je ova kupovina ili poklon, ne znamo tačno šta je, takođe simbol svega što je pošlo po zlu otkako je izgnan, zato što on i dalje žudi za svim luksuznim artiklima iz svoje domovine", kaže ona.

Tu je i premijerska velika crvena kutija za depeše iz 1840-tih, decenije tokom koje je Robert Pil bio jedan od trojice britanskih premijera, a za koju se veruje da je bila u upotrebi nekoliko decenija.

"U njoj su se sigurno držali neki od najvažnijih tajnih dokumenata koji su menjali događaje širom sveta", kaže Alis.

"Zvuči kao otrcana fraza, ali ovi predmeti su izvršili ogroman uticaj."

Drugi gost, dizajner autobusa Nju rutmaster Tomas Hedervik, govori o kišobranu čiji je vrh bio premazan otrovom i za koji se veruje da je upotrebljen u atentatu na Georgija Markova na mostu Vaterlo 1978, devet godina nakon što je prebegao na Zapad iz Bugarske.

Opisujući zašto je odabrao baš ovaj predmet, londonski dizajner objašnjava da mu je "izuzetno šta inventivni um može da smisli da bi rešio neki problem, pa čak i ako taj problem nije nužno nešto što je bolje za svet već nešto što ima zlu namenu."

Alis kaže da gostovanje ovakvih ljudi u podkastu umesto istoričara pruža različite uvide u predmete i čini te priče prijemčivijim.

"Mislim da taj drugačiji ugao i ta nova perspektiva ne samo da donose širu publiku već i čine razgovor bogatijim i zanimljivim", kaže ona.

Istoričarka, koja može da se pohvali sa više od 1,2 miliona pratilaca na Instagramu, dodaje: "Mislim da smo svi svesni u ovom trenutku da postoji promena u načinu na koji ljudi gledaju na istoriju, kako je doživljavaju i kako se angažuju, i znate da su digitalne platforme veliki deo toga.

"Činjenica da ljudi mogu da slušaju ove priče dok obavljaju razne zadatke u svakodnevnim životima znači da to više ne morate da saznajete čitajući akademske knjige ili studirajući. Postalo je istinski dostupno."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...