Izvor: B92, 08.Feb.2012, 00:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasavanje beskućnika širom zemlje
Beograd -- Centri za socijalni rad širom Srbije pronalaze način da pomognu beskućnicima koji ne mogu da izdrže tako niske temperature na ulici.
Svi gradovi u Srbiji spremni su da zbrinu beskućnike, bilo da imaju namenska svratišta, ili samo ležaj-dva u gerontološkim centrima.
U Šapcu su tako radnici Centra za socijalni rad i policajci u utorak tragali za Nikolom Matićem (78) iz Malog Zvornika koji godinama živi na ulicama.
"Strahujemo da bi mogao da se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smrzne. Odbijao je socijalne radnike koji su ga i ranije obilazili i nudili mu smeštaj. Zato je angažovana i policija”, kaže zamenik šabačkog gradonačelnika Jasminka Ristivojević.
Kroz prihvatnu stanicu u Šapcu prošle su tek dve osobe, a u ponedeljak je trebalo da bude smeštena još jedna žena. Ispostavilo se da joj je neophodan medicinski nadzor pa je u bolnici. Prihvatilište za kraguejvačke beskućnike formirano je u gerontološkom centru. Vladan Jovanović, direktor, kaže da su tu obezbeđena četiri ležaja, ali da u utorak do podneva niko nije došao.
Kragujevac ima samo nekoliko "klasičnih" beskućnika. Zbog demencije ili iz drugih razloga, ljudi često pobegnu od kuće. Pošto imaju adresu bivaju smešteni u gerontološki centar ili Zavod za odrasle u Malim Pčelicama.
"Iz zabačenijih sela u utorak smo u gerontološki centar primili tri osobe koje nisu imale uslova za samostalni život, a jedna osoba je u Zavodu u Malim Pčelicama”, kaže Momir Borić, direktor centra.
U svim gradskim opštinama u Nišu dežurne službe u utorak su obilazile socijalno ugrožene. Predsednik opštine Medijana Dragoslav Ćirković obišao je prihvatilišta i podelio beskućnicima zimsku odeću i hranu. U Gerontološkom centru je pet osoba: četiri muškarca i jedna žena, među kojima i ratni vojni invalid Dragan Marić.
"Spavao sam na Železničkoj stanici, jer sa penzijom od 9.000 dinara ne mogu da imam ni elementarne uslove za život”, kaže Marić, koji je ipak prihvatio ponudu da ove ledene dane provede u Prihvatilištu za odrasle.
Kraljevo nema svratište, ali za vanredne situacije poput ove, postoje privremena, bolje rečeno - povremena svratišta. U gerontološkom centru u Mataruškoj Banji stalno je "rezervisano" jedno mesto za nekog od gladnih i promrzlih, a u gradu dežura i jedna - "hraniteljica" za odrasle.
Tokom minulih desetak dana sibirske zime u kraljevačkom kraju privremeno je zbrinuto petoro uglavnom starih i iznemoglih, od kojih su neki potom premešteni i u "redovan smeštaj".
Štab za vanredne situacije u Požarevcu, u ponedeljak je doneo odluku o hitnom zbrinjavanju beskućnika.
U holu leskovačkog Kulturnog centra Savet za bezbednost je organizovao kutak za promrzle u kojima se nudi čaj, šalovi i rukavice, a članovi Saveta dežuraće svakog dana od devet do 21 čas. Za ugrožene građane otvoren je i telefon 248-302.
" Organizujemo i dobrovoljce koji žele da pomognu. Jedna od akcija Saveta za bezbednost je i čišćenje trotoara i prolaza od snega i leda”, kaže Miodrag Miladinović, predsednik Saveta.
"Biće smešteni u prihvatilište u Maloj Krsni ili će dobiti jednokratnu novčanu pomoć za zakup pogodnog smeštaja”, rekao je gradonačelnik Miodrag Milosavljević, šef Štaba za vanredne situacije.
Po rečima Miroslava Stojimirovića, direktora Centra za socijalni rad, Požarevac takođe nema klasične beskućnike, već osobe koje svojom voljom borave na ulici ili im je smeštaj neuslovan.
"Na ulicama viđamo nekoliko ljudi za koje se misli da su beskućnici, ali oni imaju kuće, samo ne žele da borave u njima. Brinemo i o staračkim domaćinstvima kojima je neophodna tuđa pomoć. Jednoj porodicu u Trnjanu za vreme zime neophodan je bolji smeštaj - kaže Stojimirović. On navodi da je u Požarevcu samo jedna žena ranije bila klasični beskućnik. U Leskovcu su sve najugroženije porodice dobile jednokratnu novčana pomoć.
Beskućnici u Kruševcu od utorka se upućuju na dve adrese Gerontološki centar "za stara i iznemogla lica" i u mesnu zajednicu u Rasadniku. Kruševački beskućnici, njih desetak, utočište na debelom minusu ovih dana najčešće su tražili u čekaonicima Hitne pomoći, gde su dobijali medicinsku i higijensku negu. Neretko su se obraćali i Crvenom krstu gde su im takođe izlazili u susret, dajući im hranu, vodu i garderobu.
