Izvor: TvojPortal.com, 02.Jul.2011, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasavaju živote po evropskim standardima
Dnevnik.rs RUMA: Od kada je u spetembru mesecu prošle godine u rumskom Vatrogasnom domu počeo sa radom, za ovaj deo Balkana jedinstveni, regionalni Centar za obuku jedinica za hitne intervencije u saobraćajnim nezgodama, održano je već šest kurseva kroz koji je u proseku prošlo po 15 vatrogasaca.
U ovom centru, koji pripada Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije, obučavaju se vatrogasci - spasioci iz cele Srbije, a centar je veoma dobro opremljen svim najsavremeniju >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << tehničkim pomagalima i potrebnim alatima i materijalima.
- Ideja se rodila kada smo 2007. godine stupili u kontakt sa kolegama iz Južnog Velsa, a učešćem na takmičenju u spašavanju ljudi iz havarisanih vozila u Kardifu smo uvideli da je način na koji mi radimo loš. Na prvom mestu nam je nedostajala oprema, a onda i pravi način obuke. U Frankfurtu 2008. godine na takmičenju smo zaokružili priču i krenuli u pilot projekat koji od septembra prošle godine živi i u koji su uključeni naši najkvalitetniji ljudi – kaže načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici Stevan Pejić.
Na osnovu svog iskustva, komandant sremskog vatrogasno-spasilačkog bataljona Vladimir Plemić, čovek koji je punih dvadeset i tri godine vatrogasac i koji svoj posao radi srcem, napisao je priručnik koji je u stvari i temelj cele obuke. Komadant Plemić, najbolji vatrogasac Srbije u 2009. godini, jedan je i od glavnih instruktora kursa.
- Do sada nije postojala nikakva strategija rada, niti procedure koje bi definisale program rada na terenu i ovaj kurs se nametnuo kao velika potreba. U Srbiji vatrogasci, u slučaju saobraćajne nezgode, izlaze na teren tek kada policija ili služba hitne pomoći proceni da je to potrebno. Dok poziv stigne do nas, ekipe izađu na teren, vrlo često se izgubi dragoceno vreme. Primera radi, dogodi se saobraćajna nezgoda, lice bude prignječeno u vozilu i ne može da se izvuče bez naše pomoći, a pri tome krvari i lekar ne može da mu priđe ili se vozilo zbog curenja goriva zapali, pet minuta, u tim situacijama, je jako dug vremenski period. Što je najgore u celoj priči, uvek se događa da na terenu neko radi tuđ posao i pri tome je nestručan za taj deo – objašnjava komadant Plemić.
Evropski standardi kažu da na lice mesta, kod svih saobraćajnih nezgoda, izlaze istovremeno policija, hitna pomoć i vatrogasci. Izlaskom se koordinira iz jednog centra i postoje procedure na osnovu kojih se tačno zna ko šta i na koji način radi i ko je za koji deo odgovoran. U ovu obuku, koja je jedinstvena, kako za Srbiju, tako i za sve zemlje bivše Jugoslavije, su uključene i službe hitne pomoći i saobraćajne policije sa teritorije cele Srbije. Tri lekara urgentne službe inđijskog Doma zdravlja, dr Jelena Graovac, dr Saša Milić i dr Goran Perge, svojim znanjem i iskustvom čine logističku podršku, odnosno vode obuku iz medicinskog dela. Hitna služba inđijskog Doma zdravlja odabrana je jer poseduje, u ovom trenutku, najsavremeniju opremu prilagođenu svetskim standardima.
- Lekar u domu zdravlja ili nekoj od službi dobije, lekarskim rečnikom rečeno, obrađenog pacijenta. Na terenu je potpuno druga situacija i lekari potpuno drugačije uslove imaju, zato moramo da budemo spremni. Na terenu je cilj da se pacijent na što brži i bezbedniji način dopremi do urgentnog centra, a to najčešće bez vatrogasaca ne možemo, a samo koordiniranim radom možemo da stignemo do željenog cilja. Radi se na jednistvenoj obuci lekara, tehničara i vozača, te koordinira rad sa vatrogascima – ističe dr Jelena Graovac.
Vatrogasni dom u Rumi nije slučajno odabran za trening centar spasilačkih ekipa. Pored činjenice da rumska jednica u svojim redovima ima veliki broj veoma stručnih ljudi, Ruma je na međunarodnom putnom pravcu Koridor10, na jednom od najopterećenijih magistralnih puteva M-21, a izgradnjom Koridora 11, od Rumunije, preko Novog Sada, Rume i Šapca do Republike Srpske, ovaj trening centar će se naći na raskrsnici dva međunarodna koridora, a kroz Rumu prolazi i železnička pruga. Takođe, Vatrogasni dom sagrađen je tako da deset ljudi koji dođu na obuku za spasioce imaju obezbeđen i smeštaj u samom domu, što će bitno utiče na troškove obuke, imajući u vidu da ljudi koji su instruktori kursa taj deo rade volonterski.
Planovi su veoma ambiciozni. Pejić i Plemić kažu da im je cilj da svi vatrogasci u Srbiji prođu ovu obuku, odnosno kada se dođe do određenog broja obučenih vatrogasaca, biće izrađene procedure na osnovu kojih će se raditi i koje će obezbediti jedinstven sistem rada. Takođe, u planu je i obuka sadašnjih instruktora u nekom od evropskih centara gde će dobiti sertifikate na osnovu kojih će moći da prošire obuku u Srbiji, a planira se i proširenje Vatrogasnog doma u Rumi kako bi Centar za obuku jedinica za hitne intervencije u saobraćajnim nezgodama funkcionisao u zasebnom delu, a opet bio nerazdvojni deo Vatrogasnog doma.
J. Antić
vatrogasciruma
