Izvor: B92, 14.Jul.2019, 19:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smrt u Ledenoj dolini: Misteriozna žena, šifrovane poruke i slučaj nerešiv pola veka

Hladna i zabita brda iznad Bergena čuvaju tajnu koja već pola veka zbunjuje Norvešku.

Potpuno spaljeno telo žene pronađeno je u zabitima Ledene doline u blizini Bergena u Norveškoj.

Sa njene odeće isečene su etikete, a sa svih njenih stvari uklonjena su obeležja koja bi mogla da otkriju njihovo poreklo. U njenim koferima, policija je otkrila šifrovane poruke, maske, tragove lažnih identiteta...

Bilo je to 1970. godine. Slučaj ubistva zagonetne žene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do danas nije rešen.

Da li je neko želeo da se čitava stvar zataška?

Pomak u ovom krajnje zbunjujućem nerešenom slučaju donela je moderna nauka.

Prošle godine smo sarađivali sa forenzičkom policijom kako bismo uz pomoć izotopa testirali zube i kosti vilice - jedine delove njenog tela koji nisu sahranjeni nakon što je slučaj zaključen 1971. godine.

Testiranja su okvirno povezala ženu sa Nirnbergom u Nemačkoj i pokaza da je u vreme smrti bila je bliže četrdesetoj godini, nego tridesetoj - kako se ranije mislilo.

Slušaoci podkasta su u Fejsbuk grupi Smrt u Ledenoj doliniizneli razne teorije o planu puta misteriozne Žene iz Isdala, ali i otkrili poreklo kašike pronađene u njenom prtljagu.

"Ovo je dobar zvuk", kaže nam Arne Magnus Vabo mašući detektorom za metal. Signal je neprekidan, a kvalitet zvuka mu govori kakva se vrsta metala verovatno krije ispod zemlje.

Na istoj ovoj padini pre mnogo meseci, glasan zvuk detektora pomogao mu je da otkrije nešto što je misteriozna žena ostavila u šumi.

Ton je sugerisao da se ispod zemlje krije predmet od mešavine metala - možda gvožđe, možda bronza ili bakar.

Počeo je da kopa po hladnoj zemlji. Prsti su napipali nešto.

Oko 15 centimetara ispod površine, ležala je ručna torbica. Po načinu na koji je bila zakopana, reklo bi se da je tu namerno sakrivena.

"To je bio prvi put da sam tražio na ovom mestu", kaže ovaj 57-godišnjak.

"Kad ste sami, ume da bude jezivo. Znate da su ljudi ovo mesto ranije koristili za rituale ili da bi nekom oduzeli život. Nije baš najlepše mesto za boravak."

Vabo je pažljivo izvukao torbicu pazeći da ostane čvrsto zatvorena. Obavestio je nas, a ljudi iz tima Smrti u Ledenoj dolini odneli su je u policiju.

Torbica je bila teška. Korenje drveća provuklo se kroz njen materijal.

Pronađena samo 40 metara od mesta na kom je ležalo telo Žene iz Isdala, torbica je mogla da bude prvi novi trag pronađen u Ledenoj dolini nakon skoro 50 godina.

Nekoliko dana kasnije, forenzičari su u laboratoriji otvorili torbu i u njoj pronašli - zemlju.

Ako je unutra i bilo nečeg, vreme, kiša i sneg su to uništili.

Nakon što su je stručnjaci pažljivo očistili, pokazalo se da u rukama imaju malu plavo-sivu torbu sa crvenim prugama. Drške duge oko 35 centimetara sugerišu da je možda kupljena za neko dete.

Toliko dugo je bila u zemlji da su stručnjaci rekli da nema svrhe vršiti DNK analizu. Torbica je skoro sigurno zakopana u istom periodu kada je pronađeno telo Žene iz Isdala.

Uzbuđenje u laboratoriji je naglo splaslo. Tim se nadao da će pronaći ostatke pasoša, nekog drugog dokumenta ili bilo kakav trag koji bi jasno povezao torbicu sa slučajem iz Isdala.

Nisu ga pronašli.

"Kad sam pitala oca zna li da je deda radio na slučaju Isdal, reagovao je kao nikad do tad. Ućutao se i izgledao kao da sam ga udarila u stomak", kaže Sesili Torsred Flo. Čak i danas je potresa sećanje na njegovu reakciju.

"Taj slučaj uništio je veru mog dede u njegov posao i moj otac je rekao da ga je taj slučaj izludeo. Moj deda je imao osećaj da mu se neprestano postavljaju prepreke", kaže ona.

Sesilin utisak, sudeći po snazi dedinih reakcija, jeste da tu ima još mnogo toga da se otkrije.

"Razumem oca i dedu malo bolje otkako znam za ovo. I moj otac i ja vas pozivamo da nastavite da radite na ovom slučaju."

Ove reči pokazuju da ova misterija ni nakon pet decenija nije zaboravljena, kao i da je smrt Žene iz Isdala ostavila trag u životima mnogih.

Nedaleko od Osla, grupa mladih ljudi sreće se za trpezarijskim stolom u domu roditelja jednog od njih. Ispred njih je kutija, a u njoj stare novine i velika fascikla ispunjena policijskim izveštajima.

Oni su dugo prijatelji, ali se sada sastaju sa posebnim ciljem: da pokušaju da razreše slučaj Žene iz Isdala.

"Počeli smo da slušamo podkast i smišljamo razne teorije o tome sta se desilo", kaže Tomas Hejs.

"Mislimo da je ona špijun ili nešto slično, zato što je primećena u blizini vojnih objekata u Bergenu. Mislimo da se umorila od posla i da je izvršila samoubistvo."

Ali ne slažu se svi u klubu sa ovom teorijom.

"Mislim da je bila špijun ili agent, ali kako je umrla? Mislim da ju je neko ubio, ne verujem da se sama ubila", kaže Fredrik Knudsen.

Kutiju je doneo član kluba Sindre Bratli. Jednog dana samo se pojavio noseći izveštaje. Ispostavilo se da je njegov ujak istraživao slučaj pre mnogo godina, dok je radio kao novinar.

"Radio je za jedan dnevni list u Bergenu devedesetih."

"Dvadeset pet godina kasnije, napisao je veliki članak. Pozajmio je neke dokumente od bergenske policije i nikad ih nije vratio", kaže Sindre.

Ispostavilo se da su dokumenti u kutiji kopije policijskih dokumenata. Kao i sa torbicom, iako su delovali obećavajuće, na kraju se ispostavilo da su jalovo otkriće.

Hejs je zvezda - ne samo u Skandinaviji. Glumi u norveškoj onlajn tinejdžerskoj seriji Skam koja je popularna širom sveta.

Iako ima više od milion pratilaca na internetu, rad na slučaju Žene iz Isdala je nešto što su ova četiri prijatelja čuvala samo za sebe.

"Biće zanimljivo pričati o ovome sa ljudima, kad jednom izađe ovaj intervju", kaže on.

"Imam mnogo pratilaca iz Rusije i Ukrajine, a oni verovatno imaju rodbinu koja je nestala sedamdesetih. Možda će nešto isplivati. Možda neko ima baba-tetku ili nekog drugog ko je nestao."

"Morao sam da ispričam nekome o tome. Ova tragedija me progoni već toliko dugo. Nisam je zaboravio 48 godina. Oduvek sam imao potrebu da ispričam to nekome. Nisam želeo da je zadržim za sebe."

Putujemo uspinjačom, kratkom pružnom linijom uz planinu u Bergenu. Otvorena je pre 150 godina i veoma je popularna među turistima. Prolazimo pored belih drvenih kućica, mostova i stena, a pejzaž polako prekrivaju sneg i led.

Došli smo da se nađemo sa Ketilom Kversojem, pomorskim kapetanom koji je nekada živeo u ovom kraju. On ima nešto da nam ispriča.

Na vrhu, Ketil nas vodi u šumu. Pred nama se prostire Dolina Isdal, pod nama Bergen. Ovde smo u dubokom snegu, zima je, svuda oko nas je drveće gloga, omorike i četinarska šuma.

Povremeno pored nas proleti skijaš, ali inače ne srećete druge ljude. Mesto je udaljeno od svega. Ketil dugo nije dolazio ovamo.

"Nisam bio ovde od tog susreta, pre 48 godina. Pre toga, dolazio sam ovamo često. Ali nakon toga, više nisam mogao da se nateram", kaže on.

On govori o danu iz 1970. godine. Veruje da je tada slučajno sreo Ženu iz Isdala. Bilo je kasno popodne i vraćao se iz Bergena.

"Iznenadio sam se. Neki ljudi su se peli uz planinu. To nije bio uobičajen prizor. Do tada nisam sreo nikog, a već sam hodao nekoliko sati", kaže on.

Ka njemu je išla žena. Pratila su je dva muškarca. Kaže da su svi nosili odeću prikladniju gradu, nego ledenoj divljini.

"Gledala je u mene, a izraz njenog lica meni je govorio da je uplašena i da su joj sve lađe potonule", kaže on.

Dva muškarca hodala su oko 20 metara iza nje.

"Kad me je pogledala, imao sam osećaj da je zaustila nešto da mi kaže, ali nije. Onda je pogledala iza sebe i videla te muškarce. Siguran sam da je znala da je prate."

Ketil kaže da se i danas živo seća njenog izgleda.

"Sećam se njene kose, tamne, ne previše duge. I muškarci koji su išli iza nje, imali su tamnu kosu. Nisu izgledali kao Norvežani, više su me podsetili na južnu Evropu."

Iako je na kraju ispričao policiji šta je video, žali što to nije učinio ranije.

"Predugo sam čekao. Nisam odmah otišao u policijsku stanicu jer sam se osećao kao neki ludak koji ima ludačku priču."

Ali njegov prijatelj koji je u ono vreme bio policajac, rekao mu je da je slučaj van nadležnosti bergenske policije. Prijatelj mu je rekao da je slučaj međunarodni i da nikad neće biti rešen.

Ketil kaže da je ženu sreo u nedelju kasno posle podne i da je upravo ovo neobično u njegovoj priči.

Telo Žene iz Isdala, naime, pronađeno je u nedelju ujutru. Poslednji put je viđena živa skoro nedelju dana ranije - u ponedeljak.

Ovaj susret, ako je to zaista bila Žena iz Isdala, nije mogao da se desi one nedelje kad je pronađena. Morala bi da bude jedna nedelja pre toga ili neka druga nedelja. Ali to ne znači da to nije bila ona.

Slušaoci su nas pitali zašto nismo uporedili DNK profil Žene iz Isdala sa najvećim komercijalnim bazama podataka koje sadrže milione DNK profila.

DNK materijal u ovom slučaju pripada norveškoj policiji. Iz pravnih i etičkih razloga, policija do sada nije dozvolila da se materijal provuče kroz ove baze koje ljudi koriste kako bi otkrili poreklo.

Ali možda ima nade.

Genetska genealogija se sve češće koristi u istragama o neidentifikovanim osobama, naročito u Sjedinjenim Državama. Analizom DNK nepoznate osobe pronalaze se dalji rođaci.

Ove informacije u kombinaciji sa tradicionalnim genealoškim metodama, pomažu istraživačima da sklope porodično stablo i otkriju identitet nepoznate osobe.

Džozef Džejms de Anđelo, bivši policajac, optužen je u osam tačaka za prvostepeno ubistvo u aprilu 2018. godine, na osnovu DNK dokaza sakupljenih u potrazi za takozvanim Ubicom iz Golden Stejta.

Uz pomoć DNK, policije je utvrdila identitete troje ubijenih u slučaju koji je javnosti poznat kao Ubistva iz Ber Bruka.

Meriliz Elizabet Haničerč i njene dve ćerke, Mari Elizabet Von i Sara Lin Makvoters, nestale su krajem sedamdesetih.

Genetska genealogija pomogla je i da se identifikuje čovek koji ih je najverovatnije ubio - Teri Peder Rasmusen, serijski ubica koji je preminuo 2010. godine. Četvrta žrtva, za koju se misli da je dete ženskog pola, tek treba da bude identifikovana.

Ovaj slučaj postao je poznat nakon što je o njemu u podkastu NPHR govorio Ber Bruk. Bruk je govorio o radu Barbare Re-Venter, amaterke koja se bavi genetskom genealogijom i koja je povezalo različite zločine pripisane Rasmusenu.

Kolin Ficpatrik, vodeća analitičarka u ovoj oblasti DNK istraživanja, kontaktirala je tim Smrti u Ledenoj dolinii ponudila da pomogne u identifikaciji Žene iz Isdala.

"Pročitala sam članak o tome kako ste izvršili već neka testiranja izotopa i dobili neke informacije o njenom poreklu, tako da mi je to probudilo znatiželju", kaže ona.

Ficpatrik učestvuje u projektu DNK Dou, organizacije koja koristi genetsku genealogiju da identifikuje nepoznate ljude. U Sjedinjenim Državama, policija neidentifikovane žrtve naziva Džon i Džejn Dou.

"Radimo na mnogim slučajevima u kojima je testiranjem izotopa ustanovljen identitet osoba", kaže ona.

"Žena iz Isdala je veoma poznat slučaj i veoma zanimljiv, voleli bismo da radimo na njemu."

U Norveškoj su se sada mnoge stvari pokrenule sa mrtve tačke.

Nakon što je prihvaćeno da je korišćenje ovih metoda dovelo do revolucije u rešavanju zastarelih slučajeva, biće održano ročište na kom će se odlučivati o tome da policija sme da analizira ili dozvoli DNK analize ostataka Žene iz Isdala.

Nije jasno kada će se to ročište održati. Ali za sada, čekamo i nadamo se.

Tri glavna učesnika podkasta Smrt u Ledenoj dolini pridružuju nam se na sceni u zamračenoj prostoriji u studentskoj uniji Univerziteta u Bergenu.

Pred publikom punom fanova podkasta - među kojom su mnogi iz Bergena, ali i iz Nemačke, Francuske i sa Islanda - detaljno prolazimo kroz istragu sa forenzičkim patologom Inge Morild, piscem kriminalističkih romana Gunarom Stalsenom i Nilsom Jarleom Gjovagom iz Bergenske policije.

"Moja teorija je da je ona lovila nacističke ratne zločince... Izrael i Norveška gajili su veoma prijateljske odnose. Ako je tajna služba znala da je to ono što je ona radila ovde, oni bi to čuvali kao tajnu. Ali, to je samo teorija", kaže Stalsen.

Neko iz publike pitao je da li postoji mogućnost da je žena umrla negde drugde, a zatim donesena na lokaciju na kojoj je pronađeno njeno telo. Morild misli da je to malo verovatno.

"Udisala je dim i oko njenog tela je gorela vatra, tako da mora da je umrla na mestu na kom je gorela vatra", kaže on.

"Ili su to morali da budu dim ili vatra na nekom drugom mestu, što, koliko ja znam, nije prijavljeno. Mislim da je umrla ne mestu gde je gorela vatra."

Rasprave poput ove, kao i interesovanje koje vlada, ohrabrujući su znaci za visokog policijskog službenika Nilsa Jarlea Gjovaga.

"U mnogim slučajevima, a pogotovo u slučajevima poput ovog, oslanjamo se na građane", kaže on.

"Ljudi su najbolji detektivi. U ovom slučaju, pokušavamo da odgonetnemo identitet nepoznate žene i mi ne znamo odakle je ona došla. Kad se slučaj ovako iznese u javnost, možda će neko reći nešto poput: 'Hej, pa imao sam tetku koja je nestala u to vreme - je li moguće da je to ona?'"

Od kada je pokrenut podkast Smrt u Ledenoj dolini, neprestano dobijamo informacije od ljudi iz raznih krajeva sveta. Marija, studentkinja u Bergenu, želi da zna kako biramo tragove koje sledimo.

Odgovor je da zajednički tim iz NRK-a, nacionalnog servisa Norveške, i BBC-jevog Svetskog servisa u Londonu, prolazi kroz sve tragove i predlaže nove ideje. Neke od njih ne možemo da odolimo da ne istražimo, iako nas često ne odvedu nikuda.

Ijan Brigz pitao je u Fejsbuk grupi da li ćemo snimati nove epizode podkasta.

Još je rano da bi se na ovo pitanje dao konačan odgovor, ali neki od novih tragova odveli su nas na mesta koja istinski nismo očekivali.

Čitaoci koji žele da podele korisne informacije u vezi sa slučajem Žene iz Isdala mogu da kontaktiraju tim istražitelja preko internet stranice Smrt u Ledenoj dolini.

Dodatno izveštavanje: Amelija Baterli i Ana Dobl

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...