Izvor: Politika, 12.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrt male Anje
Trogodišnja Anja Grahovac preminula je 4. juna u Institutu za majku i dete u Beogradu posle rutinske operacije katarakte u privatnoj bolnici "Perfekta", koju su izveli stručnjaci ordinacije "Ilić". Mada nalazi govore da je po njen život bila kobna sepsa, pojedini lekari to demantuju naglašavajući da je ovde reč o moždanoj smrti.
Iako izgleda neverovatno da u 21. veku neko izgubi život zbog jedne takoreći banalne intervencije, ovde se upravo to dogodilo. Aleksandar i Ivana Grahovac, roditelji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << male Anje, odveli su potpuno zdravo dete na operaciju oka, uvereni da će je istog dana vratiti kući. Nažalost, devojčica se nije probudila iz anestezije, a istraga će pokazati ima li govora o grešci hirurga, anesteziologa ili nekog trećeg člana medicinskog tima.
Ovaj slučaj podseća i na tragičnu smrt Jelice Radović, koja je posle operacije čukljeva u privatnoj ortopedskoj bolnici "Decedra" preminula 9. septembra 2006. od sepse u beogradskom Urgentnom centru. Ali i na niz sličnih situacija u kojima su pacijenti postali žrtve nestručnosti pojedinih medicinara, koji i danas rade u zdravstvenim ustanovama bez ikakvih sankcija.
Stoga nije ni čudo što se sve više građana Srbije u anketama izjašnjava da gubi poverenje u privatne ordinacije. Činjenica je da je više od 90 odsto ordinacija u privatnom vlasništvu, kao i to da zbog nedostatka stručnog kadra ili dobrih aparata ne mogu da pruže odgovarajuću intervenciju. Ako dođe do nepredvidivog toka operacije, većina bolesnika sa njihovog stola uglavnom završi na "popravnoj" intervenciji u Urgentnom centru ili na nekoj drugoj državnoj klinici.
To, naravno, ne znači da u državnim bolnicama rade bezgrešni ljudi, ali, kako navode zaposleni u njima, uvek ima dovoljno lekara koji mogu da priteknu u pomoć ako nešto krene po zlu. Naravno, slične nesreće dešavaju se i u državnim bolnicama.
Lekari, uglavnom nezadovoljni zbog niskih ličnih dohodaka, dovijaju se na različite načine da bi rešili privatne materijalne probleme. Mnogi od njih pre podne rade u državnoj službi, a po podne i u nekoliko privatnih ordinacija. Nije ni čudo što dolazi do propusta u radu, jer "premoreni" često ne mogu da pruže odgovarajuću zdravstvenu uslugu.
Većina porodica, čiji su najmiliji okončali život zbog moguće greške lekara, često nemaju snage da se za istinu bore na sudovima, svesni da se medicinari gotovo nikad ne osuđuju za propuste u radu. Nažalost, do sada su greške doktora uglavnom bile izvan domašaja pravde, lekarski lobi je suviše jak.
Zakon kaže da je, ako se utvrdi da je neki pacijent neodgovarajuće lečen i da je zbog toga došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja, reč o krivičnom delu. Međutim, u domaćoj sudskoj praksi postoji samo jedna presuda protiv lekara koji je pogrešio prilikom obavljanja operacije. Zbog greške koju je napravio prilikom intervencije krajnika petogodišnjoj devojčici, koja je potom preminula, lekar je uslovno kažnjen sa 10 meseci zatvora.
Utehe svakako nema.
[objavljeno: 12/06/2007]
.jpg)
