Izvor: Blic, 05.Mar.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šminkanje godišnjih obračuna
Godišnji završni računi su merenja poslovnog uspeha i kretanja imovine i duga privrednog subjekta. I kod nas je zakonom propisana primena međunarodnih računovodstvenih standarda, ali je i ostavljeno da podzakonskim aktima tri različite institucije jednoobrazno evidentiraju sve transakcije. Iz toga onda proizlazi godišnji bilans pomalo drugačiji od uobičajenog u drugim zemljama. A kad pomenute tri različite institucije propišu različito postupanje za privredna društva, preduzeća, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preduzetnike i zadruge od postupanja finansijskih institucija i fondova, onda se razlikuju i podaci svrstani u iste skupove u tom privrednom sektoru i finansijskom sektoru. Upravo se to i dogodilo.
Jedan evro je tokom 2010. godine poskupeo u dinarima za više od 10 odsto. Tako je sav dug utvrđen u evrima tokom godine toliko poskupeo. A malo je kredita od banaka da nisu učvršćeni u vrednosti evra, a neki su, na štetu dužnika, i u drugim valutama koje su još više poskupele. To je ojadilo dužnike, građane i privredu, ali je obradovalo banke. U 2009. godini sva privreda je bila u neto gubitku od milijardu evra, dok su banke imale neto profit od par stotina miliona evra. A u toj godini je evro poskupeo u jednocifrenom procentu.
Ministarstvo finansija bi volelo bolje bilanse uspeha privrede za prošlu godinu koji će se dovršiti do kraja ovog meseca i biti previše tamno obojeni, pa će bankari još teže privredi davati kredite, a i javnost voli bolje. Stoga je ono iskoristilo pravo da omogući drugačije evidentiranje kursnih razlika i tako bar malo našminka izveštaje. Kreativno je propisalo da privreda može da sva salda pozitivnih kursnih razlika ne uključi u prihode, odnosno da salda negativnih razlika ne uključe u rashode. Ta salda ostavlja za eventualno prebijanje sa budućim suprotnim kursnim razlikama - kad bi ih bilo. Time se omogućava i smanjenje poreza na dobit srećnika koji je imaju, ali je verovatno cilj bio smanjiti prikazane gubitke.
Bilansi će biti šareni jer neće svi isto postupiti. Da bi bilansi služili svrsi, biće potrebno proveravati kako je koji privrednik postupio. A kako ovo do sad nije propisao guverner Narodne banke za banke i druge finansijske organizacije, društva osiguranja, lizinga i penzijske fondove niti je Komisija za hartije od vrednosti to propisala za investicione fondove, ovakvo ulepšavanje bilansa biće nesimetrično i pokazaće formalno bolji uspeh privrede od uspeha finansijskog sektora. A takvo šarenilo ne vole ni međunarodni standardi ni strani ulagači.
