Izvor: Blic, 15.Sep.2010, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smederevo, najveća rečna luka na Balkanu
Strateški položaj na kojem se nalazi sadašnje Smederevo prvi su uočili Rimljani koji su tu podigli utvrdu na raskršću. I despot Đurađ je nešto slično imao na umu odabravši baš da mu ovde bude prestonica.
Mnogo kasnije, u dvadesetom veku tu je nikla železara, mada nigde blizu, na stotine kilometara odavde, nema nijednog rudnika železne rude. Očigledno, oni koji su o tome odlučivali imali su nešto drugo na umu – poziciju na Dunavu, drumovima i železnicom povezanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa svim potencijalnim dobavljačima i potrošačima.
- Smederevo je najbolje mesto za investicije – to sam govorio i kao poslanik i sad govorim kao gradonačelnik – jer predstavlja vrlo važnu stratešku tačku u Srbiji sa stanovišta ekonomije. Spoj koridora 7 i koridora 10 predstavlja izuzetnu razvojnu šansu, počev od toga da ovde vrlo brzo treba da bude podignut pretovarni kapacitet luke, trimodalnog logističkog centra, na 20 miliona tona godišnje. Sada, trenutno, pretovaruje 7 i po miliona tona. Ako se to ostvari, neka to bude i 15 miliona tona, za pet godina Smederevo bi imalo najveću luku na Balkanu. Pored toga, biće povezan koridor 7, reka Dunav, sa železničkim koridorom 10. Ove godine počinju radovi, kaže Predrag Umičević, gradonačelnik Smedereva.
Strategija
Mnogo lepih planova na kojima mora da se radi kako ne bi ostali samo spisak želja. Za sada, jedno je sigurno, grad je usvojio Strategiju lokalnog razvoja u narednih pet godina. Radi se ovih dana intenzivno na planskoj dokumentaciji, inovira se prostorni plan grada, kako bi se brzo reagovalo na potrebe investitora, jer je ekonomija, ipak, preduslov za sve drugo.
U zaleđu luke, prema tom istom planu, trebalo bi da profunkcioniše i slobodna zona.
- Tačno. Ona bi takođe trebalo da bude najveća u Srbiji, više od 250 hektara je opredeljeno za tu namenu. Tu će strane kompanije, a već imamo najave iz Belgije i Kine, sigurno investirati. Preduslov je, naravno, povezivanje dva pomenuta panevropska koridora.
Često ste proteklih meseci govorili da mnogo toga zavisi od mogućih investicija koje su sada aktuelne, pre svih od rafinerije.
- Potencijalnim dolaskom investitora koji želi da ovde izgradi rafineriju energetski potencijali Smedereva se još uvećavaju. Ovde se već ukrštaju koridori za električno napajanje iz Đerdapa i Obrenovca. Takođe, kompanijama kojima su za rad potrebne velike količine gasa to ne bi trebalo da predstavlja problem, jer Smederevo ima dva izgrađena, u funkciji, republička koridora, iz Vojvodine i pored auto-puta, sa mernim regulacionim stanicama. Uostalom, u Smederevu je i najveći korisnik gasa, kompanija "Ju-Es stil”, koja ga troši nekoliko puta više od celog Beograda. Rafinerija bi upotpunila tu ponudu energenata. Svaki investitor koji dolazi sa ozbiljnim namerama traži i ozbiljne energetske resurse.
Osim da bude industrijski centar, Smederevo poslednjih decenija, a pogotovo poslednjih nekoliko godina, sve više pokazuje ambiciju da se nametne i kao sportski i kulturni centar. Šta se radi na tom planu?
- Izgradnjom sportske dvorane, po mnogim ocenama najmodernije u Srbiji, potom i ovogodišnjim puštanjem u rad olimpijskog bazena, Smederevo je istaklo kandidaturu da za nekoliko godina bude središte sportskih dešavanja. Blizina Beograda tu može samo da nam bude od pomoći, kao što se videlo prilikom organizovanja Univerzijade. To opet ostavlja prostor za nove mogućnosti, pogotovo kada je u pitanju sportski turizam. Smederevo mora da postane i značajna turistička tačka, jedan urbani stop na koridoru 10, gde će sportski klubovi imati uslove za takmičenje, odigravanje mečeva najvišeg ranga, ali i za pripreme. Na sličan način takođe stvaramo i preduslove za kulturni turizam, sa već postojećim manifestacijama, Nušićevim danima i Tvrđava teatrom. Za pet godina trebalo bi da i Tvrđava bude kompletno renovirana. Ako se ovaj projekat završi kako je planirano, ona će predstavljati dodatni motiv da se ne ograničavamo samo na putnike-namernike. Do tada bi trebalo da bude izmešten železnički kolosek iz grada i gotov pristan, da ovde staju i turistički brodovi koji plove Dunavom, a koji sada pored nas samo prolaze.
Turisti dođu i odu. Šta se planira za one koji su već tu i namerni su ovde da ostanu?
- Uz ekonomski razvoj koji planiramo, normalno da mora da bude razvijeno i sve drugo što je neophodno kako gradskom tako i seoskom stanovništvu. Smederevo će u narednih nekoliko godina razviti, već se radi na tome, sistem zalivanja metodom kap po kap na području od dve do 4 hiljade hektara na Udovičkom platou. Voćarska proizvodnja je vrlo skupa, sa velikim ulaganjima, ali i velikim profitom. Osim toga, u planu je razvoj zdravstvene zaštite, vrlo brzo treba da budu ustanovljena još dva doma zdravlja, u Kolarima i Maloj Krsni ili Lugavčini. Za pet godina treba da bude okončan i program koji radimo sa KFE, vredan 16,4 miliona evra, čime će biti omogućeno da svako domaćinstvo na teritoriji smederevske opštine ima rešeno pitanje vodosnabdevanja. U istom periodu treba da bude rešeno i upravljanje komunalnim otpadom na lokalnom i regionalnom nivou. Centar za selekciju i reciklažu otpada, za koji smo ovih dana na konkursu izabrali strateškog partnera, do tada će sigurno biti u funkciji.
Univerzitetski centar
Čemu mladi, ili oni koji tek imaju nameru da postanu Smederevci, mogu da se nadaju?
- Jedan od planova, na čijoj realizaciji se već radi, jeste i da Smederevo postane univerzitetski centar, koji bi opsluživao i ovdašnje stanovništvo, odnosno potrebe za kadrovima firmi u industrijskoj zoni, naravno i da se ponudi studentima iz okolnih gradova, pa i država. Pokazalo se to po dolasku "Ju-Es stila”, a pogotovo će to biti aktuelno ako ovde bude i rafinerija i druge kompanije koje se najavljuju kao zainteresovane za naše područje, da nastaje velika potreba za kadrovima različitih profila koji vladaju ovim jezikom. Zbog toga smo već razgovarali sa jednim londonskim univerzitetom koji je zainteresovan da u našem gradu organizuje neku vrstu svoje ispostave - najavljuje Umičević.
