Izvor: RTS, 08.Okt.2009, 19:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjena referentna kamatna stopa
Narodna banka Srbije smanjila referentnu kamatu sa 12 na 11 odsto. Godišnja inflacija će se kretati na nivou od oko osam odsto, rekao guverner Jelašić. Kurs stabilan bez intervencija centralne banke.
Monetarni odbor odlučio je da smanji referentnu kamatnu stopu za jedan procentni poen, tako da od danas referentna kamatna stopa iznosi 11 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.
Devizni kurs je stabilan, vrednost evra prema dinaru u septembru je u proseku nepromenjena, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a Narodna banka Srbije ne interveniše na tršištu deviza, izjavio je guverner Jelašić.
Guverner je rekao da je promet na međubankarskom tržištu bio neznatno veći nego u avgustu, sa prosečnim dnevnim prometom od 23 miliona evra.
Istakao je da nema pritisaka na deviznu likvidnost banaka zbog njihovog daljeg zaduživanja u inostranstvu, povećanja devizne štedne građana i otkupa deviza.
Jelašić je napomenuo da je u avgustu i septembru smanjen priliv kapitala po osnovu direktnih stranih investicija na oko 69 miliona evra, ali da su se banke dodatno zadužile u inostranstvu za 334 miliona evra u avgustu i 136 miliona u septembru.
Istovremeno preduzeća su smanjila svoj dug prema inostranstvu za 21,7 milona evra u avgustu i za 56,8 miliona u septembru.
U avgustu je pogoršana spoljnotrgovinska razmena, a u narednim mesecima očekuje se oživljavanje, ali se porocenjuje da će učešće tekućeg spoljnotrgovinskog deficita u bruto društevnom proizvodu biti na nivou iz prvog polugođa, odnosno sedam odsto, rekao je guverner, podsećajući da je prošle godine iznosio 17,4 odsto.
Prema rečima guvernera NBS Radovana Jelašića, nastavak smanjenja referentne kamatne stope "zavisiće od ekonomske politike u 2010. godini, čiji okviri još nisu definisani".
Monetarni odbor Narodne banke Srbije smanjio je i učešće dinarskog dela u obaveznim rezervama banaka sa 30 na 25 odsto.
Guverner je rekao da je učešće deviznog dela u obaveznim rezervama povećano sa 70 na 75 odsto, a ova izmena će se primenjivati od 18. oktobra 2009. godine.
"Efekti te mere biće oslobađanje dinarske likvidnosti banaka za oko 14,5 milijardi dinara i povećanje devizne obavezne rezerve banaka za oko 155 miliona evra", naveo je Jelašić.
Prema njegovim rečima, banke će same odlučiti šta da urade sa oslobođenim dinarima, odnosno da li će da ih iskoriste za povećanje kreditne aktivnosti, kupovinu deviza ili za plasman u državne hartije od vrednosti ili hartije do vrednosti NBS.
Godišnja inflacija oko osam odsto
Jelašić je rekao da će godišnja stopa inflacije zavisiti od toga koliko će do kraja godine biti povećane regulisane cene, a to će maksimalno ići do 16 odsto, pa će inflacija iznositi oko osam odsto.
Naveo je da će inflacija u septembru biti znatno ispod očekivanja, oko 0,1 odsto, zbog nižeg rasta cena poljoprivrednih proizvoda, neznatnog povećanja regulisanih cena i stagnacije onih koje se slobodno formiraju.
Međugodišnji rast inflacije iznosi 7,1 osto, što je blizu donje granice ciljanog raspona od 6,5 do 10,5 odsto, a Srbija je u poređenju sa zemljama regiona bila uspešnija u ciljanju inflacije, ukazao je guverner.
Ocenio je da će u oktobru inflacija verovatno biti ispod donje granice ciljanog raspona, a da će se krajem godine kretati oko srednje vrednosti.
Posle deflacije u trećem tromesečju od 0,9 odsto, u četvrtom se očekuje rast cena od 1,9 odsto, pre svega zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i povećanja slobodno formiranih cena.
Jelašić je rekao da će inflacija u narednoj godini zavisiti od toga da li će javna preduzeća podići cene svojih usluga u ovoj godini, ili će to prebaciti za sledeću.
Neće biti smanjivanja penzija zbog krize
Guverner Jelašić je rekao da u Srbiji neće biti smanjivanja penzija i drugih primanja zbog krize, jer to primenjuju zemlje koje imaju fiksiran devizni kurs, što nije slučaj sa Srbijom.
"U slučaju da se kriza počne jače ispoljavati, primanja će najverovatnije biti zamrznuta, a menjaće se devizni kurs i inflacija će rasti", precizirao je guverner podsećajući da je Srbija imala slična iskustva u prošlosti.
Jelašić je rekao da u pregovorima sa MMF-om postoji spremnost obe strane da se nađe zajedničko rešenje, ali da Srbija mora izaći sa konkretnim predlozima, ako želi da računa sa deficitom budžeta od četiri odsto.
Guverner je rekao da je u Srbiji tražnja na tržištu već smanjena, građani su počeli mnogo više da štede, odnosno ponašaju se kao i ostali građani u svetu, pogođeni krizom.
Objasnio je i da dodatno zaduživanje države ne može da nadomesti nedostatak domaće tražnje, a dosadašnji rast BDP-a bio je baziran pre svega na rastu finansijskih i telekomunikacionih usluga.
"Kada bude usvojen budžet za narednu godinu, očekujem da se više nećemo baviti pitanjima kursa, jer će se država zaduživati uglavnom u dinarima, što će biti mnogo jevtinije", zaključio je Jelašić.
.jpg)
