Izvor: Vesti-online.com, 15.Dec.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smak je već bio ovde

Ceo svet se uspaničio zbog famoznog 21. decembra kad bi, prema nekim indijanskim žvrljotinama, trebalo da nastupi biblijska Apokalipsa i da zbriše sve živo s lica Zemlje. Dotle je došlo da se narod sa svih strana sveta zainteresovao za nedođiju na Rtnju gde bi trebalo da ih pokupe Marsovci i odvezu pre nego što kometa pomlati ostatak čovečanstva. Samo se Srbi ne sekiraju, njima je taj smak ko dobar dan, naviklo se svih ovih decenija i vekova.

Milan Jovanović
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
Pa su tako zajebanti već smislili kako je g. Smak svratio do Srbije, zbunjeno se okrenuo oko sebe i zaključio:

- Aj' dalje, ovde sam već bio.

Zaista, šta bismo mi Srbi, sem golog života, mogli da izgubimo 21. decembra, pod uslovom da indijanski vrač nije bio pijan i da je pogodio da ćemo stvarno nestati?

Zemlju su nam odavno iskomadali, ovo što samo liči na jedan komad u stvari visi na fronclama i čeka se samo mig tradicionalnih neprijatelja, pa da spadnemo na pašaluk.

Državu, takođe, nemamo. Ovo što sedi po foteljama isto tako je moglo da sedi i u ćelijama i ništa im se ne bi primetilo.

Tek elitu nemamo. Ono što je valjalo, Brozo je pobio ili prognao, ovo posle je sve bilo loša imitacija, odrođena i vaspitana da voli sve sem sopstvene nacije. Čast izuzecima, koji su, avaj, ostali samo na jalovim rečima i među četiri zida gde su gajili sparušeno drvce patriotske svesti i istinske demokratije.

A tako su se neki u maju ponadali da Srbija kreće napred... Da je, konačno, Šumadinac na čelu države. Da se pojavio neko ko će da kaže "Dosta!" i sumanutom samoubilačkom putu u Evropu i daljem komadanju poražene i napaćene zemlje.

Nema se šta zameriti onima koji su, uprkos dokazanoj prevrtljivosti naprednih radikala, sve svoje očajničke nade polagali u novu vlast. Bila je to poslednja šansa za suštinske promene, osećala se i u narodu spremnost da ponešto i žrtvuje da bi se krenulo iz živog blata.

Umesto državničkih poteza i zaokreta u spoljnoj politici, dobili smo predstavu sa hapšenjem tajkuna, prevođenih doskorašnjim pravim vladarom Srbijem, Miroslavom Miškovićem.

Taman u pravi čas da se zagluše vapaji ljudi sa prevarenog kosmetskog severa, koji su zlikovcima bačeni kao kost pred pse, a po naređenju Angeline Evrope, u koju ćemo ući (kao što malopre pomenuta javno saopšti) kad mrtav prdne.

Šta će nama kometa, gore su se pošasti obrušile na našu glavu. Udruženi zločinački poduhvat Zapada, ustaša, mudžahedina, balista i domaćih izdajnika ubio je u nama i ponos i volju za životom.

Ubedili su nas da smo krivi za sve. Da smo klali i druge i sami sebe, otprilike kao za vreme onog rata kada su izdajnici otadžbine gurnuli brata na brata samo da bi budući diktator zaseo na crveni presto.

Decu su nam zatrovali zapadnom poganštinom, od škola napravili rasadnike potencijalnih debila, koje roditelji natčovečanskim naporima spasavaju od paklenih blagodeti kojim ih bombarduju sa svih strana.

Rtanj nam je, doduše, blizu, ali šta to imamo da spasavamo, sem golog života?

Zar nije bolje da ne gledamo kako se izdaja nastavlja i odseca parče po parče mesa, a sve zarad još nekog meseca, ili godine vlasti? Ako je ono što nas čeka - pakao, šta je onda, do vraga, ovo?!

Predlažem da Marsovci sa sobom povedu Tomu, Acu, Ivicu, sve sa savetnicima i ostalim satelitima, neka malo usreće i ostatak svemira, pa nismo se valjda jedino mi na Boga kamenjem bacali. Budu li im i tamo dali vlast, razbucaće Kumovu slamu i zatvoriti Mlečni put.

Zato, ne bojte se, gore biti ne može. Smak bi za nas, u stvari, bio spas.

Vaistinu.

Nastavak na Vesti-online.com...