Izvor: Radio 021, 14.Nov.2014, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Slutnja, krv i nada" u bečkom Kunstlerhausu
Izložba vojvođanskih umetnika pod nazivom "Slutnja, krv i nada" sinoć je zvanično otvorena u Kunstlerhausu u Beču, a trajaće do 6.januara 2015. godine.
Publici iz Austrije će se na jednom prostoru predstaviti preko 100 radova vojvođanskih umetnika u periodu između dva svetska rata. Izložba je realizovana u saradnji galerije "Bel Art" i bečkog Kunslterhausa, gde se na oko 2.000 kvadratnih metara izložbenog prostora, predstavlja vojvođanska umetnost, koja obuhvata period >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << od 1914. do 2014. godine.
Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić je ovom prilikom rekao da je naziv ove izložbe pravi naziv umetnosti u proteklih sto godina naše zemlje.
Direktor galerije Kunstlerhausa Peter Zavrel poželeo je dobrodošlicu u svoje ime i u ime asocijacije bečkih umetnika naglasivši da, iako ova kuća umetnika ima veoma bogat program i puno aktivnosti, sa zadovoljstvom je prihvatila održavanje vojvođanske umetnosti, jer su u okviru njene postavke izloženi radovi izuzetnih umetnika.
U ime ambasade Republike Srbije u Austriji obratio se ataše za kulturu Goran Bradić, dok je o samoj postavci govorio autor izložbe likovni kritičar Sava Stepanov.
"Izložba je koncepcijski podeljena na tri segmenta, tako da prvi njen deo čini postavka Milan Konjović na raskršćima srpske umetnosti u kojoj su, uz Konjovićeve, uporedo prikazani i radovi umetnika iz istorije slikarstva, od 1914. do 1990 godine, rekao je autor i dodao da druga celina je postavka Fatalne devedesete, a treću čini postavka posle 2000-te, tranzicija u umetnosti - umetnost u tranziciji", objasnio je Stepanov.
On je istakao je da pregled umetnosti 20. veka, u stvari, pregled između svih ratova, koji su se dešavali na ovim prostorima i tu je nastao metaforičan naziv "Slutnja, krv i nada", jer se cela umetnost bazirala na nadi da rata neće biti, slutnji o katastrofama koje oni donose i krvi, kao simbolici stradanja.
Konceptualno, objasnio je Stepanov, Milan Konjović zauzima centralno mesto jer je stvarao od 1913. do početka 90-ih godina i ta postavka nosi naziv Milan Konjović na raskršćima srpske umetnosti, a pored njega nalaze se dela: Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Ivana Radovića, Arpada G. Balaža, kao deo priče o srpskom (post) kubizmu.
Kada je reč o ekspresionizmu – čistom slikarstvu reč je o radovima pored Šumanovića, Bijelića, Dobrovića i o Zori Petrović i Milenku Šerbanu. Protiv socijalističkog realizma - ka apstrakciji, uz Konjovićeve slike izloženi su radovi: Jožefa Ača, Boška i Zorana Petrovića, Ankice Oprešnik, Pala Petrika, Milivoja Nikolajevića i drugih.
Uz foto - dokumentaciju jedinog performansa Milana Konjovića, kada je izveo javno slikanje, izložena su dela vojvođanskih konceptualnih umetnika iz grupe: Bosch+Bosch, Balinta Sombatija, Slavka Matkovića, Atile Černika, Verbumprogram i drugih.
