Izvor: Politika, 03.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sloga
Odluka o referendumskom ispitu za novi ustav Srbije usvojena je skoro jednoglasno. Tradicionalnu kuknjavu o neslozi domaće politike zamenio je primer nove sloge i nada da zemlju može spasti jedinstvo. Iako ne treba smetnuti s uma da sloga nije čarobna formula za sve probleme, naprotiv. Jedinstvo, naročito ako se pretoči u jednoumlje i diktat mišljenja, može da donese više štete nego koristi. Nije li naša nedavna prošlost najbolji dokaz?
Koliko sloga može biti naopaka, a nejedinstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << korisno pokazuje prošlost. Istoričari kao primer preimućstva nesloge nad jedinstvom navode zapad, koji je napredovao uprkos neslozi vladara u raštrkanim evropskim državicama i u srednjem veku pretekao superiornu Kinu. Zašto je srednjovekovna Kina, sa stotinama brodova i hiljadama mornara u floti, imperija koja je stigla do istočne Afrike pre nego što je Kolumbo pomirisao Ameriku – ustupila tehnološko vođstvo tada zaostaloj Evropi? Džared Dajmond nudi odgovor – krivac je unutrašnja kineska politika, sa manom kakva "se može pojaviti bilo gde u svetu". Kineski prosperitet ugušen je zarad borbe za vlast dve klike na kineskom dvoru, evnuha i njihovih protivnika. Prva klika poistovećivana je sa odašiljanjem flota u svet i njihovim zapovedništvom. Zato je druga klika, kad se dočepala vlasti – porušila brodogradilišta i zabranila prekookeansku plovidbu.
Kolumba, poreklom Italijana, u razjedinjenoj Evropi nisu omeli problemi poput kineskih – zakleo se na vernost vojvodi od Anžua u Francuskoj, potom kralju Portugala, a kad ga je taj odbio, tražio je finansijere za svoj poduhvat među ostalim evropskim plemićima. Bezuspešno, sve dok nije ubedio španskog kralja. Nejedinstvo Evrope otvorilo je vrata kolonizaciji Amerike. To je jedno od istorijskih iskustava koje pokazuje da pravo na neslaganje sa većinom može biti u interesu celog društva. Kao što ima trenutaka kada je jedinstvo potrebno i presudno.
Albanski političari na Kosmetu, u nedostatku valjanih međunarodno-pravnih argumenata kojima bi opravdali otcepljenje – ističu u prvi plan "jednoglasje Albanaca". Neće biti da je Srbiji korisnija sumnja onih koji se oko predloženih ustavnih rešenja ne slažu s većinom, nego sloga, sad, kad polaže temelje novog društva. Referendumski dokaz da i u Srbiji postoji jedinstvo većine (koja o jednostranom otcepljenju misli upravo obrnuto), jeste jedan od načina da se za pregovarački sto vrate manje radikalna, kompromisna rešenja.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 03/10/2006]
