Izvor: Blic, 28.Jul.2011, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slikar koji je živeo vlastitu umetnost
“Kupačice s Brača”, “Dubrovačka Venera”, “Atelje na Monruži”, “Prosjaci”, “Lutka sa petlom” i čuveni “Beli anđeo” iz poznate vizantijske slikareve faze, samo su deo od 85 dela (65 ulja i 20 pastela) Milana Konjovića koja od danas do 27. septembra možete gledati u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, 17 godina posle njegove prethodne retrospektive u Beogradu. Izložbu koju je njen autor akademski slikar Nebojša Vasić naslovio ”Stvaralaštvo jednog veka”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a priredila Galerija u Somboru koja nosi Konjovićevo ime, otvoriće večeras (19) Bela Duranci, istoričar umetnosti, likovni kritičar, esejista i hroničar.
- Svojim moćnim i impozantnim delom, koje broji oko 6.000 radova (ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija...), od kojih je Irma Lang, autor monografije o slikaru, popisala 3.700, Konjović je obeležio gotovo čitav XX vek, te otuda i naslov ovoj izložbi - kaže Vasić.
Iz umetnikovog legata sa 500 radova, zaveštanog rodnom gradu, 1966. otvorena je u Somboru Galerija "Milan Konjović” čija je zbirka sada broji 1.984 dela.
- Autentičan stvaralac, Konjović je slikao i živeo vlastitu umetnost. Iskren i neposredan sagovornik, žive misli, podsticao je na nadahnute reči mnoge kritičare. Njegov atelje bio je mesto hodočašća - podseća direktor njegove galerije Peter Mraković.
Kako je Konjović slikao, najbolje je opisao Milan Kašanin, direktor Muzeja kneza Pavla, povodom njegove izložbe 1932. godine, održane po povratku iz Pariza. Konjović je tada publici na Kalemegdanu odabrao da pokaže najbolje slike, a neke od njih su sada pred vama: "Atelje u Monružu”, "Plava flaša”, "Borovi i maslinjaci”.
"Kultura Milana Konjovića je francuska, pariska, ali on njoj ne podleže, nego se njome koristi; njegova ličnost je autohtona, iz sebe izrasla, očuvana, dovoljno snažna i ponosita da bi se savila do imitovanja ma kog umetnika. Možda bi on slikao drugačije da nije živeo u Parizu, ali bi njegova slikarska vizija u svakom slučaju ostala personalna... Svoju omiljenu boju plavu on kontrapunktira vatreno crvenom, da između njih uplete belu, svetlo mrku, narandžastu, tamnozelenu, i tako stvori zvučnu i ujednačenu simfoniju... "
A kakav je čovek bio potvrđuju ove Kašaninove reči:
„On je građanin i liberalac, slika liberalno i građanski, za građane i liberlce, na prvom mestu pejzaže, cveće i enterijere. On ima starosedelačke krvi u sebi, i zna šta je to rodna kuća, svoja soba, drago lice, predeo koji se pamti iz detinjstva, cveće koje je neko poslao ili je nekome poslano. On slika ono što voli, kao za sebe i u sebi, bez tendencija i programa, isključivo na radost sebi i onima koji će tu radost s njim da podele, no pri tom prevazilazi svoju ličnost pripadnost jednom narodu ili kraju, i slika kao građanin Evropljanin za građansku Evropu."
“Kuća u Kasisu”
“Dubrovačka Venera”
“Prosjaci”
“Lutka s petlom”
Najposećenija izložba slika Paje Jovanovića
Smeštena u najužem jezgru staroga grada, u pešačkoj zoni, između više muzeja fakulteta, biblioteka, galerija i stranih kulturnih centara, Galerija SANU spada u najposećenije u zemlji. Prosečan broj posetilaca jedne izložbe je oko 30.000, a najposećenija do sada bila je prošle godine retrospektiva Paje Jovanovića - 158.000. Od početka ove godine izbrojano ih je oko 65.000, a od Konjovićeve retrospektive očekuje se rekord.
Milan Konjović (1898-1993)
-Studirao na Praškoj akademiji u klasi Vlaha Bukovca, a potom u ateljeu Jana Zrzavija.
-U Parizu učio crtanje akta na Akademije de la Grand Šomije, a posle kod Andre Lota.
-Imao više od 300 samostalnih izložbi: antologijske su 1985. u Parizu i 1987. u Moskvi.
-Za redovnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti izabran je 1979.
-Za redovnog člana SANU izabran je 1992. godine.
