Izvor: Nezavisne Novine, 03.Maj.2018, 08:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slaviša Pavlović za "Nezavisne": Umjesto književnika diplomate su danas starlete

Razlog što je Prvi svjetski rat glavna tema mojih romana je divljenje prema jednoj slavnoj i tragičnoj generaciji. Mislim da bismo danas, nakon jednog veka, mogli da iskoristimo njihove ideje, zanos i način angažovanja, kako bismo narod i državu podigli na viši i bolji nivo. Njih je u tome zaustavio Veliki rat, a nas, izgleda, zaustavlja odsustvo zanosa i nade.

Počeo je ovako razgovor za "Nezavisne" srpski pisac i novinar Slaviša Pavlović, čija je knjiga "Besmrtna prethodnica >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << - Ratnici Crne ruke" objavljena krajem prethodne godine i dočekana pozitivnim kritikama čitalačke publike i javnosti u Srbiji i zemljama regiona. Mladom autoru (36), rođenom u Ljuboviji, koji živi i stvara u Beogradu, ovo je peta knjiga. Debitovao je romanom "Zavet" 2010. godine, nakon kojeg su uslijedili "Nema šanse da ne uspem" (2012), "Zavet heroja" (2014) i "Apisov apostol" (2016). Objavio je i zbirku poezije "Osvit večnosti" 2014. godine. "Besmrtna prethodnica - Ratnici Crne ruke" donijela je biografije ljudi koji su kao vojskovođe, vojnici i špijuni učestvovali u periodu prije i u toku Prvog svjetskog rata kao članovi srpske organizacije "Ujedinjenje ili smrt", koju su protivnici iste nazivali "Crna ruka". Život i djelovanje ovih osoba u dosadašnjoj istoriografiji nisu puno istraživani.

"Na kraju knjige sam napisao da je moj motiv želja da ispravim nepravdu, ne samo prema herojima o kojima sam pisao, a zaboravljeni su, nego i prema novim generacijama, kojima bi ti heroji bili uzori - da ih dostignu i prevaziđu. Uzgred, želeo sam i da pokažem kako nacionalni konsenzus na relaciji država - vojska - kultura donosi uspon i pobede", kaže Pavlović.

NN: U knjizi su opisane i špijunske aktivnosti pjesnika Milana Rakića i slikarke Nadežde Petrović. Kolika je njihova istorijska uloga i da li danas nedostaje ljudi poput Rakića?

PAVLOVIĆ: Kulturna elita s početka 20. veka odigrala je ključnu i presudnu ulogu u oslobađanju i jačanju države, a tipični predstavnici novog talasa umetnika, školovanih u Evropi, sa snažnim rodoljubivim zanosom, upravo su bili Rakić i Petrovićeva. Naši neprijatelji, koji nisu voleli Rakića, u svojim tajnim depešama govorili su da je "diplomata Rakić jedan od najboljih i najuglednijih u Evropi". On je bio i dobrovoljac u četničkom odredu vojvode Vuka (Vojin Popović), heroj balkanskih ratova i pesnik. Nadežda je jedna od onih žena koja je više vremena provela sa vojskom, u tajnim misijama ili u bolnicama, nego pred slikarskim platnom. Žene u Londonu su na jednom protestu nosile transparent "Hoćemo i mi da budemo slobodne kao Srpkinje" nakon što su bile upućene u rad Nadežde Petrović i "Kola srpskih sestara". Međutim, s obzirom na opšti trend zapošljavanja starleta u našoj diplomatskoj službi, jedan Milan Rakić nam uopšte ne nedostaje, jer bi on odbio da radi u takvom društvu. Nekada su književnici bili poznati i kao diplomate, danas su to starlete.

NN: Koliko se period pred Prvi svjetski rat na ovim prostorima može uporediti sa današnjim vremenom?

PAVLOVIĆ: Mnogo. Prvi svetski rat nije slučajan, godinama je pripreman, a naglo naoružavanje je počelo od 1905. godine. Danas možemo primetiti veoma zategnute odnose Istoka i Zapada, plus Islamsku državu, zatim problem sa terorizmom, tako da nije nerealno da ponovo bukne opšti rat u Evropi. Ostaje da se nadamo da ćemo mi na Balkanu biti samo nezavisni posmatrači, iako, a nažalost, Balkan je uvek spreman za rat.

NN: Serija "Senke nad Balkanom" probudila je veliko interesovanje za lik Mustafe Golubića. Kakav je on bio čovjek, da li je istina da je bio jedan od najsposobnijih obavještajaca ikada?

PAVLOVIĆ: Ništa vezano za Mustafu Golubića nakon 1917. godine nije sigurno, što ne znači da se nije dogodilo, nego naprotiv, da je zaista bio majstor zavaravanja tragova. Nesumnjivo, on jeste najveća enigma sa ovih prostora. Četnik Voje Tankosića, obaveštajac Josifa Staljina, musliman koji je živeo u manastiru Rakovica, Srbin i komunista, govorio je 14 jezika, od toga sedam odlično, heroj ratova. I danas, nakon toliko godina, njegovi dosijei se čuvaju u Moskvi, Berlinu i Parizu. Ja sam imao priliku da zavirim u deo svega toga, pa sam o tome pisao u "Ratnicima Crne ruke", a uskoro ću, ako sve bude kako treba, imati uvid u sva tri dosijea. Serija "Senke nad Balkanom" je pokazatelj da ozbiljni ljudi, u jednoj maloj zemlji, sa malim budžetom, mogu da naprave nešto što je rame uz rame sa Holivudom. Velika je sramota što se serija više neće emitovati na RTS-u.

NN: Vođu Crne ruke Dragutina Dimitrijevića Apisa mnogi gledaju kao ubicu i teroristu. Koliko takvi navodi imaju veze sa istinom?

PAVLOVIĆ: Priča o Apisu teroristi klasična je propaganda onih koji su nas napali 1914. godine, izvršili do tada nezapamćene ratne zločine i napravili prvi logor za decu u Evropi. Oni su tražili Apisovu glavu od 1908. godine, jer je njegova služba osujetila svaki njihov pokušaj destabilizacije. Na njih su se nadovezali i naši političari optuženi za korupciju, kojima je bilo lakše da ubiju Apisa, nego da posle rata odgovaraju za ogromne krađe tokom Velikog rata. To su Nikola Pašić, Stojan Protić, regent Aleksandar. Kada je "Crna ruka" u pitanju, ne posmatrajte je samo kao organizaciju Apisa, nego i drugih izuzetnih ljudi - majora Dragutina Gavrilovića, vojvode Vuka, Voje Tankosića, kao i ljudi veoma bliskih organizaciji – Branislava Nušića, Jovana Dučića, vladike Nikolaja Velimirovića, Rakića, braće Ribnikar.

NN: Roman "Zavet heroja" prevođen je na ruski jezik, kako je došlo do kontakta sa Rusima i koliko se knjiga tamo čita?

PAVLOVIĆ: Rusija je 2014. godine obeležavala stogodišnjicu početka Velikog rata. U sklopu proslave, senator Anatolij Lisicin, koji je potpredsednik Odbora za obeležavanje, odabrao je moju knjigu. Autor predgovora za rusko izdanje bio je i Sergej Nariškin, danas prvi obaveštajac Rusije, pa je knjiga odlično primljena. Tokom dva meseca bila je na desetom mestu na top-listi u Moskvi, što je zaista ogroman uspeh. Dok sam bio na turneji u Rusiji, predstavnici ruske Dume su mi doneli nekoliko primeraka knjiga da potpišem za Vladimira Putina, Sergeja Šojgua i Sergeja Lavrova. Ove godine, roman "Apisov apostol" će takođe izaći u Rusiji, pa me ponovo očekuje turneja tokom jeseni ili zime.

NN: Da li bismo u narednom periodu mogli da očekujemo da dođete u Republiku Srpsku zbog promocije knjige ili nekim drugim povodom?

PAVLOVIĆ: Ukoliko me neko pozove, rado ću doći, jer volim Republiku Srpsku i uvek se lepo osećam u njoj. Sigurno je da ću tokom godine ići u Trebinje, jer radim knjigu o Jovanu Dučiću, pa imam želju da bolje upoznam Hercegovinu i donekle se približim načinu života velikog pesnika, kako bih ga što uverljivije prikazao.

NN: Junak vašeg romana "Apisov apostol" je novinar Pavle Govedarica, koji se uz pomoć "Crne ruke" bori protiv kriminala i korumpiranog sistema. Koliku slobodu imaju mediji regiona?

PAVLOVIĆ: Nemaju uopšte, ili ako deluje da imaju, oni su u službi suprotne strane. Treba biti realan i sagledati stvari - novinarstvo je u službi propagande. Ne tvrdim da su svi "zarobljeni". Postoje teme o kojima se može govoriti slobodno, kao ova naša, ali sve što je bitno, deo je organizovane mašinerije. Kada je u pitanju cenzura, ne osporavam da postoji, ali veći je problem autocenzura. Glavni lik u mom romanu je zapravo nastao iz prezira prema nametnutim modelima.

NN: Svojevremeno ste se bavili fudbalom, koliko ga sada pratite i igrate i dokle Srbija može na Svjetskom prvenstvu ove godine?

PAVLOVIĆ: Fudbal slabo pratim, ali uspevam da igram jednom nedeljno. Kada je nacionalni tim u pitanju, jedan od razloga zašto ne verujem je taj što je smenjen kapiten Branislav Ivanović. Smenili su i Slavoljuba Muslina, koji je imao rezultat, a postavili čoveka koji nikada nije bio trener. Reprezentacija je svetinja, i tu nema prostora da neko peče zanat, nego da mu to bude kruna karijere. Voleo bih da osvojimo Svetsko prvenstvo i da nisam u pravu, ali mislim da ćemo teško proći grupu, zbog organizacije i loših odluka.

Nastavak na Nezavisne Novine...